Москва – Дивљи Запад 21. века

Када се ујутру пробудим, прво што осетим када изађем на улицу је мирис смога који штипа нос. Седнем у аутомобил, укључим радио и упливавши у реку аутомобила, пливам до посла. Руси, генерално лоши возачи прелазе из једне у другу траку, свађају се, псују и сударају, стварајући тиме велике пометње и застоје у саобраћају. Радно време пролази невероватно брзо из разлога што одлазак на један састанак проечно "поједе" човеку око 3-4 сата дневно, од чега се 2-3 сата проводи у саобраћају.

Москва, град са 15 милиона становника и око 6 милиона аутомобила, вероватно је једна од најхаотичнијих, ако не и најхаотичнија метропола на свету. Једном ме је један мој пријатељ упитао како ли је то живети у граду, у центру којег се налази једна од најлепших творевина човека – Црвени трг. Искрено, нисам знао како да му одговорим, с обзиром да годишње се по њему прошетам свега пар пута, тако да претерану романтику у њему сам очигледно престао да виђам.

Ипак, Москва је леп, велики, интересантан а опет, с друге стране и напоран град.  На листи најскупљих светских градова, пре годину дана је "освојио" прво место. Узрок томе је највећа цена квадратног метра стана и пословног простора. Данас је нереално купити трособан стан, у пристојној згради са обезбеђењем, које је потребно због лопова које ни лимена врата са алармом не могу зауставити.

Наравно, није Москва толико страшан и опасан град, али очигледно људе који овде живе више интересују ствари као што су безбедност имовине, силом прилика и бесконачна папирологија са регистрацијама боравка, радне дозволе и сличне глупости, него Кремљ или Лењинов маузолеј, у коме је и данас, свим радним данима осим понедељка, могуће видети балсамовано тело Владимира Илича.

Као и већина Срба у Русији и ја се бавим грађевинским послом, тачније радим у једној великој руској грађевинској корпорацији, као менаџер за развој у сектору електроопреме и освељења. У Москви се тренутно граде највише и најлуксузније зграде у Европи, које ничу као резултат константог наглог раста животног стандарда, првенствено у Москви.  Од културних и историјских места, мени је свакако најдражи Бољшој театар и то из неколико разлога: то је једна од ретких зграда које одишу духом царске Русије и која нема комунистичких обележја и трагова, како на својој фасади, тако ни у својој унутрашњости. Не рачунајући старе завесе са српом и чекићем, које су сада скинуте због комплетног реновирања. Као друго ово позориште је вероватно једно од најромантичнијих места о којем су писали многи светски песници и уметници. Трећи разлог је тај што је компанија у којој радим тренутно главни извођач електро радова и радова рестаурације овог позоришта, тако да сам не мали број пута посетио и прошетао најтајнијим просторијама и собама ове зграде током њене дугогодишње рестаурације (која и даље траје и трајаће вероватно до 2009.)

Када из Бољшог театра пређете преко улице, прошетате Црвеним тргом и после цркве Св. Василија Преображеног скренете десно, излазите на брег реке Москве. Пре реке се налази безброј широких мостова, од којих је неколико њих намењено само за пешаке. Тако наставивши шетњу дуж обале, након једно петнестак минута брзог хода, стижете до цркве Христа Спаситеља – једног од најлепших православних храмова. Сама Црква на овом месту стоји свега десетак година из разлога што је њен претходник, који је саграђен 1883 г, срушен 1931.године. Скоро пола века, на том месту се налазио спортски центар са базеном, који је након Другог светског рата подигао Стаљин. 1990.године започета је изградња храма по старом пројекту из 19. века.

Једно од најлепших места у Москви се налази управо иза самог храма Христа спаситеља – то је широки пешачки мост који води до велике фабрике чоколаде "Црвени октобар". Вероватно бизарно звучи да се фабрика од црвене цигле налази на острву прекопута самог светог храма, али та зграда такође претставља један од значајних споменика Москве. Вероватно најлепши осећај је када се лети, шетајући поменутим мостом преко реке Москве, осећа мирис какаоа у ваздуху.

Оно што вероватно квари леп утисак и романтичан тренутак је велика количина бескућника који се стално излежавају по булеварима и парковима. Вероватно је Москва један од најскупљих и најбогатијих градова у свету, али и један од градова са највећим процентом бескућника. Дошло је до великог раслојавања друштва. Ако у нормалним европским друштвима, већину становништва чини средња класа људи, московски грађани највише припадају или високој или ниској класи, са мало израженом средњом класом становништва.

Опет, како године пролазе, та средња класа постаје све израженија, захваљујући повољним кредитима и малој стопи незапослености која према незваничним подацима у Москви износи око 3%.   Оно што је посебно интересантно туристима у Москви је чињеница да има јако мало такси возила, односно уколико Вам треба превоз, једноставно дигнете руку и први аутомобил који Вам стане, уз договорену цену ће Вас одвести на дату локацију. Наравно, ова појава је због наглог раста животног стандарда све ређа, тако да ако сте некада чекали "такси" по минута са дигнутом руком, сада можете да проведете и по 10 минута а да Вам ни један аутомобил марке Волга или Лада, којих је на улицама све мање, не стане. Ако је некада вожња до центра града коштала 50 рубаља (око 3 долара), сада ће вас тај "луксуз" коштати од 10-15 долара па на више.

Оно што највише квари утисак боравка и живота у Русији је велики степен корупције који је заступљен у свим нивоима. Према подацима из часописа Економист из 2006. године, Русија се налази на 3. месту по корупцији у свету. Управо овај податак може на аеродрому, по изласку из државе да Вам поквари леп утисак Вашег боравка у Москви. Полиција уме често да легитимише на улици и узима новац за прекршаје који у ствари и нису направљени, али као странац, ретко да се можете жалити, с обзиром да немате коме, осим пријатељима и породици. Тако и на аеродрому, поред пулта за чекирање ЈАТових и Аерофлотових путника за Београд, често стоје лица у цивилу, која уколико не умете да се снађете, правилно и дрско одговорите на њихова питања поводом Ваших докумената (која могу бити и потпуно исправна), могу да затраже од Вас да платите "казну" која у просеку износи око 100 америчких долара. Очигледно Гогољеве "Мртве душе" ће заувек владати овим просторима и живети у овом менталитету.

Како год било, у Русији сам јако дуго и никако нећу заборавити дане када смо овде били прихваћени као домаћи, пили водку а не виски, возили се у раскошним Волгама за 50 рубаља по целој Москви и заједно са спартаковим навијачима навијали за Црвену Звезду! Не желим да судим или поредим, али Москва не постаје велика светска метропола, већ управо то и јесте, само с малом дозом "Дивљег запада" с којим у тандему представља "московски дух".