О покојнику све најлепше

Узели сте данашње новине у руке и почели прелиставање од страна са читуљама? Ако је одговор позитиван, припадате већини особа која, тврди статистика, нерадо и срамежљиво признаје да новине отвара управо на овим странама. Управо тема односа колектива према смрти, али у српској и немачкој култури, била је повод предавању које је одржано недавно у галерији "Артгет" Културног центра Београда.

Предавање "Смрт, језик и култура код Срба и Немаца" је део серијала који је, у име фонда "Михајло Жикић", добротворне невладине организације чије је седиште у Бону у Немачкој, започет прошлог месеца и посвећен српско–немачким односима, везама и утицајима у прошлости и садашњости. Прво предавање одржала је историчарка Љубинка Трговчевић, потом је говорила германисткиња Јелена Костић са Филолошког факултета у Београду, а предвиђени су разговори и на друге теме у току наредног периода.

Шта се, заправо, могло сазнати о разликама између земаља на основу посмртних огласа њених грађана? Јелена Костић, која је свој магистарски рад посветила управо новинским огласима везаним за смрт у српској и немачкој штампи, каже – доста тога.

– У новинским читуљама, као једној врсти текста, долазе до изражаја колективни ставови према смрти. Интересантно је да су читуље у Србију дошле преко Немачке и Аустроугарске, па можемо претпоставити да су у једном тренутку изгледале тачно као и ти узори. У међувремену је дошло до измена које су културолошки условљене. Најупадљивија разлика је религијски заснована, и тиче се тога да су у Немачкој ретки помени и сећања, што се објашњава религијским разликама западног хришћанства и православља. У западном хришћанству влада веровање према којем душа, након смрти, прелази у други свет и не постоји потреба да се на том путу прати. За православље је карактеристично веровање, паганског порекла, да пут душе у онај свет траје практично годину дана, па зато имамо помене у тачно одређеним интервалима.

На питање да ли новинске читуље потврђују стереотипе који постоје о Немцима као уздржаним и хладним, и Србима као импулсивним и емотивно еруптивним људима, наша саговорница одговара да обично иду у прилог тим предрасудама.

– Изливи осећања у немачким читуљама су штури и информативни. Што се нас тиче, какви смо у животу такви смо и у односу према смрти. Има ту и кича и снобизма и хвалисања. Ипак, не може се говорити генерално. Постоје разлике, које се тумаче као разлике између грађанске и сеоске културе, што је приказао Иван Чоловић у књизи "Дивља књижевност". Анализирајући читуље и надгробне споменике, Чоловић је закључио да је наша култура, заиста, подељена на урбану и руралну. Грађанска култура сматра да је исказивање емоција непримерено и непристојно износити у јавности, па чак и у смртном случају. Сеоска култура, напротив, захтева да се емоције покажу.

--------------------------------------------------------------------------

Јаче од политике

Интересантан је податак наше саговорнице да ниједна политичка идеологија која је "ведрила и облачила" на нашим просторима није успела да утиче на форму и заступљеност читуља. Ипак, велика промена наступила је 80-их година прошлог века са увођењем тужбаличких мотива у читуље које су до тада биле обавештења о смрти. Ове новине образложене су доласком сеоског становништва у градове, рекла нам је Јелена Костић.

-------------------------------------------------------------------------

Вечерас о стереотипима

У Галерији "Артгет" Културног центра вечерас у 18,00 треће предавање одржаће др Јово Бакић, са Филозофског факултета у Београду. Тема је "Негативни стереотипи као препрека српско-немачким односима и укључивању Србије у ЕУ".