Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Путовање до краја света

Путовање до краја света
Из филма „Слобода – За све је крив Јуда”

Карловe Вари Фестивалом је већ прострујала пријатна вест – хрватско-српском копродуцентском филму „Није крај” Винка Брешана, којем је на званичној пројекцији чешка публика тако здушно аплаудирала, припала је награда међународног жирија критике Фипресци, за најбољи филм у главном такмичарском програму. Шта ће и како одлучити официјелни жири на челу са француском продуценткињом Клоди Осар биће познато сутра увече током церемоније доделе награда и затварања фестивала.

У сваком случају, Брешановом филму није нимало лако у овогодишњем званичном програму јер су, за разлику од неколико претходних фестивалских издања, одабрани филмови веома јаки. Предњачи нови филм немачког редитеља Андреаса Дрезена – „Виски са вотком”, као довитљива а веома сложена комедија о несрећним, усамљеничким животима. Увек другачији, свеж и нов, Дрезен се овог пута определио за стварање филма у филму, испричавши занимљиву причу о глумцима и редитељу, продуценту и комплетној филмској екипи који данима на обали Балтика снимају филм епохе, костимирану драму о љубавном троуглу. Фокусирајући се на лик посрнуле, и у алкохол огрезле филмске звезде и великог заводника Ота, Дрезен отвара многа важна животна питања као што су старење, усамљеност, самоиспитивање и самодеструкција. То чини са пуно шарма и ведрог духа, доследно пратећи изврсни сценарио који потписује Волфганг Колхасе.

Пријатно изненађење приредио је и италијански филм „Слобода – За све је крив Јуда” Давиде Ферарија, музичка затворска комедија о деликатности дефинисања појма слободе и отварању библијских тема. У један италијански затвор пристиже млада позоришна редитељка, иначе Београђанка Ирена, у изврсном тумачењу пољске глумице Касије Смутњак, која је ангажована да са затвореницима, у оквиру програма њихове социјализације и рехабилитације, припреми ускршњу представу. Њену младост и енергију, њену жељу за стварањем модерне и алтернативне представе, затвореници сјајно прихватају. Спремни су чак да изведу и сваку плесну кореографију и прихвате сваку улогу, осим улоге Јуде. Ту настају сви проблеми и из тога се рађа и изненађујући крај овог филма у којем све улоге робијаша играју заиста они сами. Ферарио је са њима дуго радио као волонтер у програмима рехабилитације.

Словачки филм „Покој души” Владимира Балка, о пријатељству и издаји пријатељства, осваја својом уверљивошћу и документарношћу, док у пределе фантазије и психологизације води амерички филм „Хладне душе” Софи Бартес, у којем глумац Пол Ђамати игра самог себе у процесу освајања лика ујка Вање у истоименом Чеховљевом комаду.

Мексички филм „Црна овца” Умберта Оскариза сведочи о енергичности млађе генерације филмских аутора ове земље, кроз причу о нади и бунтовништву, док „Нисам твој пријатељ”, нови филм аутора „Таксидермије” Ђерђа Палфија, истражује мрачну страну људских односа.

Међу боље филмове спада и пољски „Свиње”, знаног редитеља Роберта Глинског, који нуди детаљан портрет скривених проблема савремене Пољске. Дечија проституција, суровост капитализма који је у ову земљу стигао пре двадесет година заједно са демократијом, постављање нових граница, али не оних у политичком, државном или економском смислу, већ у смислу морала, питања су која овим филмом поставља Глински.

Такмичарски програм и ове године је представио један јужнокорејски филм. Овог пута реч је о поетском делу „Хималаји, где ветар станује” Џеона Со Ила, са сјајним Чои Мин Сиком (памтимо га по улогама у Чан Вук Парковим филмовима „Олд бој” и „Симпатија за госпођу Освету”) у главној улози. Кроз необично путовање до крова света, аутор филма казује много тога о људској изолацији, робовању градовима без душе, користећи се дугим кадровима и избегавајући било какве музичке тонове.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.