Српске општине на чекању

За децентрализацију на Косову и Метохији под актуелним околностима нису заинтересовани ни Срби ни Албанци. Срби не желе да се ради по плану Мартија Ахтисарија и да нове српске општине, које би требало да се формирају, буду део приштинских власти. Косовски Албанци би прво волели да Срби изађу на локалне изборе 15. новембра (државних врх сматра да се нису стекли услови да Срби на њима учествују), па када се види колико их где има, да им се онда да око пет општина у којима би имали своје председнике.

Може се рећи да највише интереса за њено спровођење има Међународна цивилна канцеларија и њен шеф Питер Фејт, коме је то у опису радних задатака и кога Срби не прихватају као посредника управо зато што је задужен за спровођење Ахтисаријевог плана. А на основу тог плана (који су одбацили Срби и који није одобрио Савет безбедности УН) и три закона која је прошле године усвојио косовски парламент, територија Косова и Метохије после децентрализације требало би да има 38 општина, а тренутно функционишу 33 општине.

Иако сви Срби сматрају да је децентрализација важан процес за повратак, проблем је што он по Ахтисаријевом плану не задовољава Србе ни по броју општина, границама, надлежностима (све ингеренције су у Приштини, с Београдом је дозвољена сарадња само на културном и верском плану), па ни по структури становништва (Срби не желе моноетничке општине). Осим тога, министар за КиМ Горан Богдановић каже за „Политику” да Београд тражи новог посредника за разговоре о децентрализацији.

„Још 2002. године смо са Саветом Европе започели разговоре о децентрализацији, сматрамо да су они најкомпетентнији, али немамо ништа против да то буде било која међународна организација која има статусно неутралан став”, каже Богдановић и набраја да то може да буде и ЕУ, УН, Савет безбедности.

У Приштини, међутим, покушавају да организују припремне тимове који би требало да упознају првенствено српско становништво с тим како ће изгледати будућа општина. Заменик министра за локалну самоуправу у косовској влади Шпенд Трдевај каже за „Политику” да од оних који се јаве на оглас за попуњавање тих тимова много зависи.

Косовска влада је за децентрализацију издвојила 3,2 милиона евра, иако је првобитно било процењено да је потребно више од осам милиона. Од тог новца 400.000 евра је за плате, а 2,8 милиона је одвојено за пројекте, који се углавном односе на изградњу општинских зграда. За сада је формиран тим за децентрализацију једино у Клокоту. Плата од 525 евра привукла је више од 330 људи који су се пријавили за ове тимове, али да је новац једини мотив и да пријављени ни по једном критерију не испуњавају услове (планирано је да то буду мештани са ауторитетом у својим срединама) види се по томе што до сада није било могуће формирати осталих пет тимова, па чак ни сасвим попунити тим за Клокот.

Међу малобројним Србима који намеравају да изађу на изборе, као основни услов, наводи се да би децентрализација требало да се спроведе пре 15. новембра.

„Ми не можемо сада да формирамо општине јер је просто немогуће знати да ли ће, рецимо у Грачаници, људи изаћи на изборе. Како да формирамо власт пре избора”, пита се Трдевај.

На примедбу да Срби у Грачаници неће изаћи на изборе уколико претходно не буду били сигурни да је то „њихова општина”, заменик косовског министра каже: „Зато и кажем да је све на припремним тимовима који ће убедити Србе да учествују на изборима”.

Међутим, колики је отпор међу косовским Албанцима да се Србима дају општине сведочи и прошломесечна акција покрета „Самоопредељење”, када су на улазу у министарство које ради на припреми децентрализације, а које води шеф опозиционе странке Садри Ферати, истресли приколицу стајског ђубрива. У страху од настајања „српског ентитета” на Косову су постављени и билборди на којима су црвеном бојом означене области које би „припале” Србима и упозорење да би седам одсто Срба држало четвртину територије.

Иако заменик косовског министра тврди да децентрализацију прихвата „цео албански естаблишмент”, да је тај процес „потврђен уставом и законом Косова”, као и да нема „никаквог неспоразума на релацији Сејдију и Тачи насупрот Министарству за локалну самоуправу које треба да га спроводи, потпредседница СНВ-а КиМ Рада Трајковић тврди да се косовски Албанци сада боре да децентрализацију гурну у други план.

„Међународна заједница мора да стане на пут оваквом заговарању наводне прерасподеле општина и да изврши притисак на Албанце, јер сада је сасвим јасно да они не желе да Срби имају своје општине”, каже Трајковићева. Она додаје да је врло вероватно да Приштина иде на то да Албанци „прегласају Србе” и да идеја о формирању српске општине у процесу децентрализације – остане само мртво слово на папиру.

Биљана Радомировић – Биљана Митриновић

-----------------------------------------------------------

Богдановић: Већ разговарамо о промени посредника„О промени посредника ми већ водимо разговоре са шефом Канцеларије Савета Европе. Пре десетак дана смо о томе разговарали и са свим амбасадорима Квинте (пет чланица Контакт групе без Русије: САД, Француска, Немачка, Италија и Велика Британија). Београд би у том случају имао много бољи и активнији приступ јер је једини начин да Срби на Космету опстану и да се врате је децентрализација.

Наши саговорници су свесни да без српске заједнице и активног учешћа Београда неће бити напретка. Стекао сам утисак да би они прихватили позив да посредују, али, наравно, имају и они примедбе, јер су амбасадори земаља које су признале Косово као независну државу”, каже Богдановић.