Свет у Србији

Били су то дани у којима се званично много причало о томе како ће Србија, ево само за који месец, без виза путовати у свет – а тај свет је управо тада допутовао у Србију и запосео њене градове, арене, тврђаве... Била је то једна сасвим мирољубива окупација која је Србији донела само добро, понајвише оно што јој годинама највише и треба: да је виде, упознају и доживе као цивилизовану земљу са нормалним људима. Све што дође преко тога – а дошло је као сусрет са овдашњом памећу, знањем, организованошћу, дисциплином, сналажљивошћу, љубазношћу, гостопримством, лепотом – вишак је за радовање. Та радост је грађанима Србије мелем на још дубоку рану створену предрасудама, омразама, ниподаштавањем и оцрњивањем целог народа којима су толико дуго изложени и споља, али и изнутра.

Занимљив је стицај околности да су странци похрлили у Београд и Нови Сад из сасвим различитих побуда – њих десетак хиљада да се спортски надмећу на Универзијади, а много хиљада више да се забављају на Егзиту. Истовремено присуство те две различите младалачке популације обележило је слику о Србији додатним значењем. А ако се онај трубачки потпури на крају Универзијаде, као једини етно-елемент у укупном програму отварања и затварања, схвати као најава Гуче, ускоро ће се показати још једно странцима привлачно лице Србије.

Било је, при свему томе, много посла за телевизију. Посебно за РТС и Студио Б.

Универзијада је за јавни РТВ сервис била огроман изазов. Показало се да има довољно технике за „покривање” толико много просторно врло удаљених борилишта за петнаест одабраних спортова и довољно људи за извештавање о толико различитих, па и мање познатих такмичарских дисциплина. Нису сви директни преноси спортских надметања, у трајању од шездесетак сати, имали изврсност на коју су домаће гледаоце навикли домаћи реализатори, али ништа није било испод граница професионално коректног. Новинари Спортске редакције стизали су на сва места и напорне дане завршавали прегледном рекапитулацијом у претпоноћној емисији „Универзално”.

Студио Б рекапитулирао је цео догађај у понедељак увече емисијом „Вруће лето 09” с циљем да нагласи мерљиве и немерљиве учинке Универзијаде. Била је то завршница ангажмана ове медијске куће и током припреме и током одвијања великог и важног међународног скупа. Уз многе прилоге који су подстицали Београђане да буду одговорни организатори или добри домаћини, агилни учесници или ватрени навијачи, Студио Б је задужио Универзијаду и редовним хроникама на енглеском језику. Та мозаична емисија, намењена првенствено становницима Универзитетског села, али и свим гостима Београда, наводи на размишљање о потреби да се овакав програм устали и развије.

Таквих је покушаја било раније, на Трећем каналу ТВ Београд, рецимо, али се емисије нису одржале. У међувремену су масовно постали доступни путем кабловске ТВ страни национални и интернационални канали, а и Интернет је постао моћно средство обавештавања. Чини се, ипак, да то не укида смисао увођења неке домаће емисије за странце у нашој земљи, неки домаћи избор вести који би се могао пласирати онима што само пролазе Србијом или дуже бораве у њој.

Уз обавезну временску прогнозу, наравно. Па да уз стање на небу над Србијом сазнају и нешто од онога под њим. Исплатило би се, ваљда.