Рекордан извоз, а страх од глади

Иако се већ три године узастопно смањује пољопривредна производња, Србија ће ове године извести такву робу у вредности рекордних 1,7 милијарди долара. Контрадикторно али истинито. Одличан извозни учинак овдашњег аграра додатно је "појачан" и суфицитом којим не могу да се похвале друге производње, а који се мери на готово 600 милиона долара. Зато су помало чудне констатације неких званичника, попут оних изречених у Привредној комори Србије пре неколико дана, да Србија због мање пољопривредне производње може постати увозник хране. Србија није Етиопија и у светлу свих изнетих података може доћи у ситуацију да буде само мањи извозник хране.

Сетвом пшенице нова производна година тек је почела, па је рано за оцене да ли ћемо имати неких импозантнијих робних фондова за извоз. Према резултатима овојесење сетве хлебног жита, једино је сигурно да се, вероватно, нећемо подичити извозном зарадом као ове године која је била изванредна, јер је само извозом пшенице и кукуруза инкасирано 300 милиона долара. Због тога су у укупној вредности аграрног извоза житарице после подуже паузе заузеле друго место, иза воћа и поврћа које је на првом месту са зарадом од око 350 милиона долара, а испред шећера који сада заузима трећу позицију.

За једанаест месеци ове године извезено је 404.855 тона пшенице и готово 140.000 тона брашна, наравно највише до летњих месеци када је уследила забрана извоза, а све то прерачунато у пшеницу показује да смо извезли рекордних 640.000 тона.

После летошњег огромног раста цена пшенице и кукуруза чинило се да ће с јесени пшеница имати прави бум на њивама, односно да ће је ратари, подстакнути добром зарадом, засејати као никад раније. Економску рачуницу, нажалост, нису пратили временски услови. Јесен је била изразито кишна и недостајало је углавном неколико дана без падавина да се хлебно жито засеје. Било како било, тек ратари су успели да засеју само 450.000-470.000 хектара што је за око 70.000 тона мање него лане. To jе најмања површина под пшеницом у последњих 90 година, од када се врше мерења. Зато сви подаци показују да неће бити увоза хране, а соцреалистичка прича да ћемо остати гладни сваке следеће године, опет се понавља.

Секретар одбора за аграр ПКС Милан Простран зато каже да је рано за оцене да ћемо догодине морати да увозимо хлебно жито. "Уколико посејано добро прихранимо, можемо да очекујемо принос од 3,5 тона по хектару и укупан род од 1,4-1,6 милиона тона што је на нивоу домаћих потреба. Биће и прелазних залиха из ове године од око 200.000 тона, тако да нам биланс, вероватно, неће бити тесан. Друго је питање шта ћемо догодине извозити. Житарице ће, условно речено, бити скупе и наредне године и зато је штета што пшенице неће бити за извоз."

Простран каже да је заговорник веће сетве пшенице јер је то берзанска роба по којој бисмо могли бити препознатљиви. Међутим, ни држава, а ни удружења попут коморског, нису ништа учинили да се подстакне сетва на већим површинама. Европска унија је, на пример, још на крају лета обзнанила да жели веће површине под пшеницом што је и помогла конкретним мерама. Код нас није било ни регреса за семе, ни других подстицаја, а наш саговорник каже да би пропуштено могло бар делом да се надокнади регресирањем азотних ђубрива која су с пролећа неопходна за прихрану.

Светско тржиште хране је последњих година с употребом уљарица у производњи биодизела и житарица за производњу биоетанола добило нову димензију. Храна је поскупела и сасвим је извесно да повратка на старо више нема. Наш саговорник каже да још не знамо домет свих тих промена, али то не значи да можемо да се понашамо као да се ништа не догађа.

Упркос светском поскупљењу хране никакве промене у сетвеној структури и пољопривредној производњи нису на видику. Слабија сетва хлебног жита вероватно ће се надокнадити јарим житом с пролећа, боље откупне цене уљарица могу да повећају засејане површине за неку десетину хиљада хектара, а суверени господар њива и даље ће бити кукуруз који с просечном сетвом на 1,3 милиона хектара због добре цене може да "скочи" на 1,4 милиона хектара. Стандардних 300.000 хектара биће под поврћем, а стотинак хиљада хектара је резервисано за кромпир.

- Већих промена неће бити из простог разлога што нема никога с капиталом да то усмери, а сама пољопривреда нема новца да их изнесе. У Зрењанину је, на пример, била најављена једна велика страна инвестиција у производњу биоетанола. За ту намену било би потребно да се произведе додатних милион тона пшенице, кукуруза, јечма, а то није неизводљиво. Све је стопирано на неодређено време, између осталог и због њихових високих цена, каже Простран.