Гужва међу „белим мантилима”

На конкурс за запослење у огранку Дома здравља „Звездара” у насељу Миријево, како сазнајемо, пријавило се неколико стотина лекара, док ће у радни однос бити примљено само 18 њих. Београђанка М. П. пријавила се на овај конкурс, али, како каже, мале су шансе да ће после пет година чекања на бироу за запошљавање добити радну књижицу.

– Медицину сам завршила пре пет година и од тада чекам на посао. Слала сам пријаве на конкурсе за запослење и у другим градовима у Србији, али ме нико није позвао ни на разговор – објаснила је М. П.

Вишак школованих лекара постоји у целој Србији, око 2.000, највише старости између 26 и 30 година, али има и оних који и са 40 година чекају посао. Само у Београду тренутно на бироу има 837 лекара, то јест 778 лекара опште медицине и 59 доктора са специјализацијама. Искуство Јелене Милојевић, саветнице за запошљавање београдске филијале Националне службе за запошљавање, показује да специјалисти пре нађу посао од оних доктора медицине који су завршили факултет и положили стручни испит али који немају стаж и специјализацију.

– Установе нису у обавези да контактирају с нама када траже кадрове, па зато лекаре усмеравамо да буду активнији у тражењу посла. Постоје и фармацеутске куће где могу да се запосле, што се сматра прелазним решењем. Такође, доктори у неким установама и волонтирају по годину, две, три, што им помаже да се запосле – рекла је Милојевићева.

Главни разлог за овакво стање, како процењују стручњаци, јесте то што се на факултете уписује превише студената медицине, који касније не могу да нађу посао. Осим пет државних и једног приватног медицинског факултета, од ове године ће студенте имати и Војномедицинска академија. Примаријус др Татјана Радосављевић, директорка Лекарске коморе Србије, објашњава да је наша земља једина у окружењу која има вишак лекара и да су наши доктори веома тражени у Словенији. Она истиче да постоји могућност да лиценце за рад наших „белих мантила” буду важеће у другим земљама, али да то још није оствариво.

– Залажемо се за то да се редукује уписна политика. Нико нас није питао за мишљење о овоме, а грешке са уписивањем већег броја студената медицине, без икаквог плана, прављене су 15, 20 година уназад. Имамо намеру да предложимо Здравственом савету смањење броја студената на медицинским факултетима који су правили хиперпродукцију кадрова. Треба водити рачуна и о демографским карактеристикама, јер је неопходно постојање програма о томе колико лекара специјалиста из којих области више треба школовати, с обзиром на то да нам је становништво све старије – каже Радосављевићева, наглашавајући да је пракса показала да није могуће да се увођењем допунског рада запошљавају млади лекари.

Искуство лекара говори да посао једино може да се нађе у неким селима за која су, како кажу, први пут чули, јер су радна места у градовима потпуно „крцата”. Да не би путовали сатима до посла и назад, у насељима кроз која чак ни аутомобили не могу да прођу због неизграђених путева, многи од њих се на разне начине довијају да дођу до каквог-таквог посла. Неки Краљевчани су, рецимо, уписали средњу медицинску школу да би се преквалификовали и као медицински техничари лакше нашли посао, јер и у овом граду неколико десетина доктора годинама безуспешно покушава да добије запослење.

У Министарству здравља кажу да раде на спровођењу стратегије смањења незапослености с циљем да се незапосленост у систему здравствене заштите преполови до краја 2010. године. Како наглашавају у овој институцији, у 2008. години запослено је 1.000 здравствених радника преко конкурса за пријем 200 доктора медицине и 800 медицинских сестара техничара.

Данијела Давидов-Кесар

-----------------------------------------------------------

Са дипломом у пекари

Прошле године је у Нишу, преко Занатске коморе овог града, био отворен конкурс за 40 лекара који ће радити у Немачкој. Национална служба за запошљавање ове земље код нас је тражила лекаре, а таква пословна понуда стигла је овој комори након посете државно-привредне делегације Немачке и састанака на којима се говорило о незапослености у граду на Нишави.

– Јављали су се лекари из целе Србије, посебно из Београда и Војводине. Неки су чак били у радном односу, али су тражили боље плаћен посао. У Нишу 32 лекара раде у пекарама и пицеријама, а колико смо упознати на бироу има 300 доктора и 200 стоматолога – објашњавају у Занатској комори Ниша.