Скупо оклевање

Колико ће још дуго Електропривреда Србије мањкове струје покривати увозом скупље електричне енергије? Када ће се коначна одлука о начину градње двеју нових термоелектрана – "Никола Тесла" блок три и "Колубара Б" укупне снаге 1.400 мегавата, наћи на дневном реду још се не зна. А већ увозимо скупу струју, док потрошња, и зими и лети, упорно расте.
Градња "Колубаре Б" започета је 1990. године. До сада је уложено много пара, а онда се са послом стало. Влада Србије је фебруара 2006. потврдила да подржава концепт изградње две нове термоелектране заједничким улагањем са стратешким партнером.
Зорана Милановић-Михајловић, стручњак за енергетику, каже да је сада најважније да се влада изјасни да ли остаје при таквој одлуци и да ли ће се акције ЕПС-а ипак наћи на берзи, како је предлагао министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић.

– Чињеница је да ЕПС више нема времена да чека. За две-три године ово јавно предузеће биће још зависније од увоза струје. Пројектовани раст потрошње у Србији до 2010. је 1,7 одсто годишње. Зар ова чињеница не говори довољно убедљиво да заиста треба пожурити с градњом нових капацитета – каже Милановић.

Ако што пре не почне изградња нових електрана, држава би морала да каже шта ће урадити у наредне три-четири године да обезбеди довољно струје, сматра наша саговорница.

– Поставља се и питање исплативости градње термоелектране "Колубара Б", у коју је до сада уложено доста новца, јер ће, када буде завршена, струја из њених генератора бити знатно скупља управо због великих и дугих улагања – каже Милановићева.

Још један разлог да се наставак изградње двеју нових термоелектрана више не одлаже јесте чињеница да су спремни тендери за стратешког партнера с којим би ЕПС направио ново предузеће и у њему наша енергетска компанија била мањински власник. Консултанти су ангажовани, а ЕПС на томе ради већ годину и по дана.

Тако би се појавили нови произвођачи електричне енергије, што би довело до либерализације тржишта и повећања вредности и целог ЕПС-а, па и акција овог предузећа.

Ако би се акције, како показују анализе, изнеле на берзу, процес би се могао одужити у наредне две-три године, будући да је најпре неопходно да се ЕПС преобрази из јавног предузећа у акционарско друштво. Влада је дала сагласност за такав концепт руковођења рачуницом по којој би се у градњу нових термоелектрана ушло преко стратешког партнера и обезбеђених 1,5 милијарди евра.

Алексеј Мисаиловић, директор Друштва за управљање инвестиционим фондовима "Фокус инвест", потврдио је да је укупна вредност акција друштвених и јавних предузећа које држава планира да изнесе на берзу око 750 милиона евра, што је у овом часу два пута мање од пара које су потребне за градњу две нове термоелектране.

Несклад између једне и друге бројке је очит. Проблем више је и време. Србија, чија привреда још није достигла ниво производње из 1989, већ троши превише струје, коју сама тешко може да произведе. Мора да је увози. Истовремено има енергетске изворе, угаљ и воду, али их не користи изградњом нових електрана.

Неко то оклевање мора да прекине. И то што пре.