Пајино фараонско благо

Вршац – Вршачки Градски музеј је један од ретких наших музеја који располаже и староегипатском збирком. Широј јавности мало је познато да је овдашња колекција настала захваљујући великом српском сликару Паји Јовановићу, коме се Србија управо одужује обележавајући век и по од његовог рођења.

– Захваљујући томе што је Паја Јовановић, боравећи у Африци 1887. године, купио и нашем музеју поклонио пет, а по некима још седам статуета старих више од два миленијума, формирана је ова колекција – каже мр Драган Јовановић, кустос Градског музеја у Вршцу. – Тадашњи кустос, Феликс Милекер уписао је у књигу улаза музејског материјала да је Паја Јовановић Градском музеју подарио прве предмете из Египта, од глине и бронзе.

За Вршчане је староегипатска збирка, која припада самом светском културном врху, непроцењиве вредности, још вреднија јер су је оформила тројица њихових суграђана: Паја Јовановић, касније и Вилмош Ветл (65 предмета) и Макса Адлер (16).

Некада се патриотизам исказивао и завештањима и личним поклонима разних ретких предмета, вредних не само за једну варош, већ и за читаву нацију и државу.

– И египатска збирка говори о томе да је Паја Јовановић умео да ужива у животу, али и да своје радости, несебично, подели са другима. Био је човек ван свог времена, у сваком смислу – каже мр Драган Јовановић.

Ова вршачка збирка, којој је посвећена и луксузна монографија чији су аутори Бранислав Анђелковић и Мирослава Панић-Шторх, до почетка рата била је у сталној изложбеној поставци овог музеја, а у послератном периоду још два пута: 2002. године – на посебној изложби која је привукла пажњу стручњака и шире јавности и, пре две године, у „Ноћи музеја”. Сада се чува у депоу и чека боље дане, кад Градски музеј у Вршцу, један од најстаријих у Србији, стекне више изложбеног простора.

Прича се да је, већ првих дана окупације, египатска збирка „запала за око” немачким официрима. Остала је у Вршцу, како се прича, захваљујући Феликсу Милекеру.

Ј. Даниловић