Молитва за аутомобил

СВЕТСКА АУТОМОБИЛСКА ИНДУСТРИЈА бори се да преживи. У некада престижној индустријској бранши данас не може да се чује ниједна оптимистичка реч, сви говоре о кризи којој се тешко назире крај.

Мрачне прогнозе драстично је потврдила управо објављена планетарна студија посвећена стању и перспективама аутомобилске индустрије. Упознат са детаљима из ове студије, угледни немачки недељник „Шпигл” кратко је закључио: „Изгледа да произвођачима возила једино још могу да помогну молитве.”

Аутори студије о стању светске ауто-индустрије ставили су под лупу 45 највећих произвођача и 275 лифераната. Закључак је да се бранша налази у најдубљој кризи од Другог светског рата. И, што је најгоре, знаци опоравка нису на видику, најружичастије процене говоре да би тек 2013. индустрија четвороточкаша могла да се врати на позиције које је имала 2007. Уз услов да у међувремену потпуно „оздраве” други водећи делове светске привреде.

Према проценама аутора студије велики произвођачи аутомобила данас на сваком продатом возилу остварују губитак од 1.800 евра. Њихови губици мере се већ искључиво милијардама долара и евра. Типичан пример је престижни немачки произвођач спортских возила „Порше”. Током вишенедељних тешких преговора са „Фолксвагеном” око уједињења коришћен је податак да „Порше” доноси „у мираз” губитак 9-10 милијарди евра. Сада се, међутим, испоставило да је „Поршеов” минус 14 милијарди евра, а можда и ту није крај.

Да би следећа година могла бити заиста изузетно „клизава” за произвођаче аутомобила потврђују и најновије прогнозе у Немачкој. Стручњаци процењују да ће 2010. у Немачкој бити продато 2,6 милиона нових аутомобила, што је чак милион мање од резултата који се очекује ове године. Ко ће највише страдати због пада продаје остаје да се види, а једини спас за произвођаче аутомобила јесте да забораве међусобне размирице и крену с озбиљним интеграцијама. У том смислу све мање јеретички звучи чак и идеја да се ускоро два престижна имена немачке ауто-индустрије – БМВ и „Дајмлер” („Мерцедес“) – нађу под једним кровом.

А колико је ствар озбиљна потврђује и пример из Индије. Тамо је амерички концерн „Џенерал моторс” кренуо у кампању освајања тржишта нудећи власницима „опела” поклон од 145 евра уколико се одлуче да продају своје возило и купе неки њихов модел. И све би било у реду да „Опел” није у саставу „Џенерал моторса” од тридесетих година прошлог века, а једини је проблем што Американци управо покушавају да га продају.

ИСЛАНДУ БАШ ГОРИ ПОД НОГАМА. Ова мала острвска држава, готово потопљена таласом светске економске кризе, сетила се да би спас могла да потражи у Европи. У Рејкјавику је, по кратком поступку, острвски парламент усвојио предлог да Исланд затражи пријем у Европску унију. Владин предлог усвојен је тесном већином – за њега је гласало 33 од 63 посланика – а званична исландски захтев већ је предат шефу шведска дипломатије Карлу Билту чија држава тренутно председава ЕУ.

Исланђани су оптимисти, виде себе као праве Европљане иако досад нису били у породици ЕУ и тврде да код њих већ „ради” 75 одсто прописа Уније. Због тога се у Рејкјавику рачуна да би Исланд могао да постане члан ЕУ веома брзо, између 2010. и 2013. године.

Таква очекивања потврдио је и исландски шеф дипломатије Осур Скарпедисон када је, предајући Билту званичан захтев своје земље изјавио: „Уколико бисмо приступање ЕУ описали као маратонску трку, ми смо већ на 42. километру.”

У таквим оптимистичким проценама има, међутим, неколико „рупа”. Исланд и ЕУ мораће да у преговорима пронађу решења за пољопривреду и рибарење – два проблема који су и досад озбиљно кварили односе Рејкјавика и Брисела.

Ту су и билатерални неспоразуми Исланда са Великом Британијом и Холандијом. Поменуте две државе обештетиле су своје држављане који су имали рачуне у једној пропалој исландској банци, али сада потражују од владе у Рејкјавику тај новац.

Исланд је, иначе, друга држава која је ове године предала Бриселу званичан захтев за улазак у ЕУ. Нешто раније исто је учинила Албанија, па је сада занимљиво какве ће званичне одговоре Брисел припремити Рејкјавику и Тирани.

СВЕТСКА ЕКОНОМСКА КРИЗА УЗДРМАЛА ЈЕ И УН. Пакистан, Конго, Сомалија само су неки од кризних региона на планети који очекују хитну помоћ светске организације која је, у међувремену, и сама упала у озбиљне новчане тешкоће.

Према плану за ову годину, било је предвиђено да Уједињене нације потроше 9,5 милијарди долара за помоћ избеглицама широм планете (43 милиона), гладнима и сиромашнима. Досад су, међутим, донатори – државе и појединци – у касу УН уплатили свега 4,3 милијарде долара, што већ сада наговештава да ће до краја године хуманитарни програми светске организације упасти у тешку финансијску кризу.

Највећи минус тренутно се бележи у фонду за помоћ Судану где мањак новца за набавку хуманитарне помоћи износи чак 916 милиона долара. Следе Демократска Република Конго (505 милиона долара), Зимбабве (458 милиона долара) и Сомалија (428 милиона долара). Новца нема довољно ни за помоћ Пакистану, Ираку, палестинским територијама ...