Molitva za automobil

SVETSKA AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA bori se da preživi. U nekada prestižnoj industrijskoj branši danas ne može da se čuje nijedna optimistička reč, svi govore o krizi kojoj se teško nazire kraj.

Mračne prognoze drastično je potvrdila upravo objavljena planetarna studija posvećena stanju i perspektivama automobilske industrije. Upoznat sa detaljima iz ove studije, ugledni nemački nedeljnik „Špigl” kratko je zaključio: „Izgleda da proizvođačima vozila jedino još mogu da pomognu molitve.”

Autori studije o stanju svetske auto-industrije stavili su pod lupu 45 najvećih proizvođača i 275 liferanata. Zaključak je da se branša nalazi u najdubljoj krizi od Drugog svetskog rata. I, što je najgore, znaci oporavka nisu na vidiku, najružičastije procene govore da bi tek 2013. industrija četvorotočkaša mogla da se vrati na pozicije koje je imala 2007. Uz uslov da u međuvremenu potpuno „ozdrave” drugi vodeći delove svetske privrede.

Prema procenama autora studije veliki proizvođači automobila danas na svakom prodatom vozilu ostvaruju gubitak od 1.800 evra. Njihovi gubici mere se već isključivo milijardama dolara i evra. Tipičan primer je prestižni nemački proizvođač sportskih vozila „Porše”. Tokom višenedeljnih teških pregovora sa „Folksvagenom” oko ujedinjenja korišćen je podatak da „Porše” donosi „u miraz” gubitak 9-10 milijardi evra. Sada se, međutim, ispostavilo da je „Poršeov” minus 14 milijardi evra, a možda i tu nije kraj.

Da bi sledeća godina mogla biti zaista izuzetno „klizava” za proizvođače automobila potvrđuju i najnovije prognoze u Nemačkoj. Stručnjaci procenjuju da će 2010. u Nemačkoj biti prodato 2,6 miliona novih automobila, što je čak milion manje od rezultata koji se očekuje ove godine. Ko će najviše stradati zbog pada prodaje ostaje da se vidi, a jedini spas za proizvođače automobila jeste da zaborave međusobne razmirice i krenu s ozbiljnim integracijama. U tom smislu sve manje jeretički zvuči čak i ideja da se uskoro dva prestižna imena nemačke auto-industrije – BMV i „Dajmler” („Mercedes“) – nađu pod jednim krovom.

A koliko je stvar ozbiljna potvrđuje i primer iz Indije. Tamo je američki koncern „Dženeral motors” krenuo u kampanju osvajanja tržišta nudeći vlasnicima „opela” poklon od 145 evra ukoliko se odluče da prodaju svoje vozilo i kupe neki njihov model. I sve bi bilo u redu da „Opel” nije u sastavu „Dženeral motorsa” od tridesetih godina prošlog veka, a jedini je problem što Amerikanci upravo pokušavaju da ga prodaju.

ISLANDU BAŠ GORI POD NOGAMA. Ova mala ostrvska država, gotovo potopljena talasom svetske ekonomske krize, setila se da bi spas mogla da potraži u Evropi. U Rejkjaviku je, po kratkom postupku, ostrvski parlament usvojio predlog da Island zatraži prijem u Evropsku uniju. Vladin predlog usvojen je tesnom većinom – za njega je glasalo 33 od 63 poslanika – a zvanična islandski zahtev već je predat šefu švedska diplomatije Karlu Biltu čija država trenutno predsedava EU.

Islanđani su optimisti, vide sebe kao prave Evropljane iako dosad nisu bili u porodici EU i tvrde da kod njih već „radi” 75 odsto propisa Unije. Zbog toga se u Rejkjaviku računa da bi Island mogao da postane član EU veoma brzo, između 2010. i 2013. godine.

Takva očekivanja potvrdio je i islandski šef diplomatije Osur Skarpedison kada je, predajući Biltu zvaničan zahtev svoje zemlje izjavio: „Ukoliko bismo pristupanje EU opisali kao maratonsku trku, mi smo već na 42. kilometru.”

U takvim optimističkim procenama ima, međutim, nekoliko „rupa”. Island i EU moraće da u pregovorima pronađu rešenja za poljoprivredu i ribarenje – dva problema koji su i dosad ozbiljno kvarili odnose Rejkjavika i Brisela.

Tu su i bilateralni nesporazumi Islanda sa Velikom Britanijom i Holandijom. Pomenute dve države obeštetile su svoje državljane koji su imali račune u jednoj propaloj islandskoj banci, ali sada potražuju od vlade u Rejkjaviku taj novac.

Island je, inače, druga država koja je ove godine predala Briselu zvaničan zahtev za ulazak u EU. Nešto ranije isto je učinila Albanija, pa je sada zanimljivo kakve će zvanične odgovore Brisel pripremiti Rejkjaviku i Tirani.

SVETSKA EKONOMSKA KRIZA UZDRMALA JE I UN. Pakistan, Kongo, Somalija samo su neki od kriznih regiona na planeti koji očekuju hitnu pomoć svetske organizacije koja je, u međuvremenu, i sama upala u ozbiljne novčane teškoće.

Prema planu za ovu godinu, bilo je predviđeno da Ujedinjene nacije potroše 9,5 milijardi dolara za pomoć izbeglicama širom planete (43 miliona), gladnima i siromašnima. Dosad su, međutim, donatori – države i pojedinci – u kasu UN uplatili svega 4,3 milijarde dolara, što već sada nagoveštava da će do kraja godine humanitarni programi svetske organizacije upasti u tešku finansijsku krizu.

Najveći minus trenutno se beleži u fondu za pomoć Sudanu gde manjak novca za nabavku humanitarne pomoći iznosi čak 916 miliona dolara. Slede Demokratska Republika Kongo (505 miliona dolara), Zimbabve (458 miliona dolara) i Somalija (428 miliona dolara). Novca nema dovoljno ni za pomoć Pakistanu, Iraku, palestinskim teritorijama ...