Културни светионик Срба у Хрватској

Од нашег сталног дописника
Загреб,  јула – Био је то културни догађај у Загребу. Свечаном седницом скупштине у Концертној дворани „Ватрослав Лисински” Српско културно друштво „Просвјета” недавно је прославило 65 година од свог оснивања. Увече, у препуној истој дворани, пред одушевљеном публиком поводом тога урнебесни наступ имао је реномирани фолклорни ансамбл „Коло” из Београда. Свечаностима су присуствовали и разменили речи пријатељства и сарадње министри културе Србије и Хрватске Небојша Брадић и Божо Бишкупић, као и представник Срба у Влади РХ потпредседник Слободан Узелац.

Идеја о оснивању СКД „Просвјета” као централне културне институције Срба у Хрватској настала је у Српском клубу већника ЗАВНОХ-а 1944. године, током народноослободилачке борбе, и остварена је те године у Глини. Мукотрпно је стасала и стајала на ноге у условима све потиснутијих могућности националног испољавања тадашњег тврдог једнопартијског система, једно време је и замрла као својеврсна „колатерална штета” краха хрватског „маспока” почетком седамдесетих, а затим је активност обновљена 1990. године с променом друштвених околности у целој тадашњој Југославији која је бројала своје последње дане.

Та њена историја је мање-више позната, а шта је „Просвјета” данас и шта значи за преосталу српску националну заједницу у Хрватској, упитали смо председника Друштва Чедомира Вишњића.

– Суштински значај и улога „Просвјете” проистиче из чињенице да је једна врло озбиљно схваћена културна аутономија Срба у Републици Хрватској наш оперативни циљ и наша тренутна могућност. У овом тренутку Срба у Хрватској она је и академија наука, и централна библиотека и њихово централно фолклорно друштво итд. Ми, наравно, при том трпимо највише од стварности, од друштвене стварности живота Срба у РХ. И, ако бих одмах морао рећи у чему је највећи проблем у раду „Просвјете”, онда је то свакако чињеница да је „Просвјети” боље и лакше него самом народу по деловима терена на којем тај народ живи, због тога што је укупна ситуација још увек прилично тешка – каже нам Вишњић и додаје:

– У ових 15-16 година колико је прошло од последњег успешног покушаја њене обнове рада, „Просвјета” је полако расла. Од једног пројекта који је настао у врло тешком времену и који је у доживљају хрватских власти био помало и алиби пројект, ми смо успели да се отмемо и да од нечега што, од друге стране, није било поштено замишљено створимо поштен пројекат. „Просвјета” је у овом тренутку национална институција која, по мом мишљењу, часно стоји у реду институција нашег народа, дели судбину тог народа и то је, дакако, тешко.

Одговарајући на наша питања, Чедомир Вишњић, такође, каже да СКД „Просвјета” сада има добру библиотеку, солидан фолклорни ансамбл, значајну издавачку делатност, а на овој свечаној скупштини покренута је иницијатива за обнову рада Музеја Срба у Хрватској.

– Оно што је, по мом мишљењу, показатељ животности пројекта „Просвјете” јесте чињеница која се полако пробија – да нам се појављују млади људи који желе да се баве судбином и културом Срба у Хрватској – указује Вишњић, и додаје да у томе види неколико узрока. Један је да има младих људи, паметних, који виде да се са позиције Срба у Хрватској не бави само културом народа Лике, Кордуна, Баније итд., него да се са тог места мирно и слободно може бавити целином хрватско-српског контекста до којег њима јесте стало.

У „Просвјети” је, између осталог, покренут капитални истраживачки и издавачки пројекат: Регистар културне баштине Срба у РХ, о чему нам Вишњић каже:

– Идеја је била једноставна. У појединим деловима Хрватске, где су некад биле наше православне цркве, данас се срећемо са густишем купина и трњем. Те рушевине ускоро неће имати ни ко да препозна. А у овом тренутку још имамо младих образованих људи који хоће да ту баштину евидентирају и који хоће да се за њу и брину. Дакле, да поштено пратимо и наше нестајање на појединим позицијама. Задатак пројекта је да ослика и опише све што је остало иза нас, све оно о чему успевамо, али и оно о чему не успевамо да се бринемо.

Тај дугогодишњи пројекат захтева екипу истраживача – објашњава Вишњић – а биће увод у идући, Лексикон Срба у Хрватској. „То су ти наши истраживачко-издавачки пројекти којима желимо да сами себе лоцирамо на интелектуалној и институционалној сцени и Хрватске и Србије. И, наравно, да тражимо и сарадњу, јер хоћемо да будемо сарадници културних институција обе земље.

Радоје Арсенић

-------------------------------------------------------

Сарадња са Србијом

О сарадњи „Просвјете” са Србијом, Чедомир Вишњић нам каже:

– Осећа се напредак. Од појединих министарстава којима се обраћамо у новије време редовно добијамо помоћ. Оно до чега нам је посебно стало, и што сматрамо да је и пред Републиком Србијом, јесте профилирање и уобличавање једне сувисле и смислене политике, и културне и сваке друге, према Србима у окружењу, према Србима у земљама бивше Југославије. Нема нико проблема са Србима у Француској или Данској, али положај Срба, од Македоније, Црне Горе, БиХ, Хрватске па и до Словеније, захтева врло пажљив однос и бављење њиме. Србија има на то право, а ми такву сарадњу желимо. И мислим да су отворена врата за живљу комуникацију и за бољи однос.