Од скитнице до диктатора

На данашњи дан навршава се три деценије од смрти једног од најзначајнијих филмских аутора, глумца и редитеља Чарлија Чаплина. Вечити мали скитница, како су га новинари често у шали називали, био је и остаће икона филмске уметности. Чаплин је препознатљив симбол првог века филма, пре свега по брковима, великим ципелама, врећастим панталонама, полуцилиндру и штапу, али и уметник чији се филмови још увек изучавају на многим светским филмским школама.
Чаплин је рођен 16. априла 1889. године у Лондону. После породичне трагедије – мајка му је доживела нервни слом, а отац погинуо, Чарли је постао бескућник. Кратко је боравио у дому за незбринуту децу и убрзо постао члан дечје музичко-позоришне трупе у којој је имао неколико споредних улога.

Прву филмску понуду добио је 1913. године када је постао члан ансамбла Мека Сенета. Први филм "Жртвовање" снимио је 1914. године током које је играо у 35 филмова. Током 1915. године снимио је двадесетак кратких филмова које је и режирао; међу њима и "Скитницу" са, данас већ култним, ликом скитнице. Кроз нове досетке и маштовите обрте, овај лик постао је заштитни знак Чаплина, глумца, сценаристе, редитеља, продуцента, а касније и композитора.

Временом, његов урођени дар за запажање, смисао за темељну анализу окружења и таленат за имитацију омогућили су му велики успех.

Чаплин је лако запазио шта је публици потребно да би уживала – симпатија достојна "малог човека", сиромашан али интелигентан, поносит припадник класе сиромашних који са лукавошћу надмудрује богате и моћне. Његов јунак је увек имао наклоност женских ликова, био је сиромашан али не "одрпанац", како су писали новинари, скроман али не без достојанства.

"У људској природи су пресудна два елемента: један је радост коју публика осећа када гледа богатство и раскош у невољи, а други тежња публике да осећа исто што и глумац", објашњавао је Чаплин.
Почетком 1920. године са пријатељима, легендама немог филма Мери Пикфорд и Дагласом Фербанксом, Чаплин је основао филмски студио "Јунајтед артистс" у оквиру којег је реализовао своје филмове. Публику широм света расплакао је филмом "Малишан", а најпознатији филм из тог периода је "Потера за златом" у којем је тумачио лик усамљеног, трагикомичног трагача за срећом.

Према звучном филму Чаплин се опходио на себи својствен начин. У почетку га је игнорисао, али му се ипак прилагодио и снимио филм "Циркус" 1928. године за који је добио специјално признање Америчке академије за филм. Током тридесетих година прошлог века велики успех постигао је и филмом "Златна грозница".

Његови каснији филмови неопходна су грађа која се и данас изучава: сентиментални и мисаони филм "Модерна времена" и "Велики диктатор", којим је Чаплин изазивао полемике међу теоретичарима – да ли је то политичко-идеолошки памфлет, уметничко дело или и једно и друго?

Због сумњи да је био симпатизер комуниста, често је био прогањан. Уморан од политичких контроверзи и афера, Америку је напустио 1952. године у време хладноратовских чистки интелектуалаца које је спроводио сенатор Макартни. Прихватила га је Швајцарска где је живео до смрти, а пре четири године, тамошње власти су му у Вевеју, на обали Леманског језера, посветиле музеј. У САД се вратио 1972. године, али само да би примио почасног "Оскара" Америчке филмске академије. Тада је доживео петнаестоминутне овације.

Чарли Чаплин је имао четири брака и 11 деце. Поред филмова, његов живот су обележиле оптужбе за комунизам и десни радикализам, лолитизам, љубавне афере и разводи. Његове супруге су биле по 30 и више година млађе од њега, због чега је био критикован у јавности.