Мозак на силицијуму

Четири године већ Анри Маркрам склапа поуздан вештачки мозак. Погоњен снагом суперкомпјутера, нарочити програм (софтвер) прилично верно дочарава део сиве масе веома битне за опстанак миша.

Песнички прозвано „плави мозак” (Blue Brain), дотично подражавање показује необична својства: вештачке ћелије се одазивају на подражаје и изненада светлуцају и трепере аветињски складно. Иако је понашање (образац) унапред осмишљено, одвија се само од себе.

Научник из Савезне политехничке школе у Лозани (Швајцарска) упоређује је га с мексичким навијањем: гледаоци покрај борилишта у наизменичним валовима, устајући са уздигнутим рукама и седајући са спуштеним, поздрављају своје љубимце. Слично таласање проструји нервним колоплетом у глави, означујући темељни корак који претходи одлучивању. У самој скаламерији чекају вас већа изненађења.

Упознајмо, дакле, мозак начињен од силицијума и смештен у суперкомпјутеру ИБМ-а.

Задивљујући подухват ухватио се у коштац са најзапетљанијом загонетком неуронауке: настанком и испољењем људског разума. Хоће ли узорак који се опонаша у рачунару расветлити тајну и, чак, на известан начин умножити интелигенцију?

Предводник мукотрпног истраживања Анри Маркрам подсећа да на силицијуму, истој пешчаној подлози на којој се израђују чипови, склапају мозак одоздо нагоре. Намера је да се схвати како мозак учи, опажа појаве и откуда се помаља интелигенција. Главоломан изазов, зар не?

(/slika2)Истраживачи укључени у трагање очекују да ће за следећих шест година (латили су се посла 2005) начинити вештачки људски мозак, двојника природног који је испреплетен зачуђујућом прашумом од 100 милијарди живаца којима у оба смера великом брзином јурцају електрохемијске поруке пролазећи кроз још гушћу мрежу веза или синапси (чак 100 трилиона). Другим речима, има нерава колико стабала у амазонској прашуми, а број међусобних веза достиже укупан збир листова! Како то застрашујуће устројство преточити на силицијум?

Анри Маркрам је одабрао постепен и темељан приступ: најпре да изради отисак свих ожичења, затим да на основу те карте изнова састави мозак. Испрва се усредсредио на мишји неокортикални стубић, једну од „градивних циглица” новог мозга (neocortex), задуженог за сложене радње и мишљење (имају га сви сисари, а код човека је изузетно усавршен). У глодаревом случају, област обухвата око 10.000 нерава и 10 милиона веза и подразумева сналажење како добавити храну. Швајцарски научник верује да ће, уколико верно прикаже мишји, исти узорак искористи да представи људски.

За одгонетање понашања једног јединог неопходна је снага стоног рачунара. Компанија ИБМ му је ставила на располагање суперкомпјутер (са 8.000 процесора) који се налази у четири велика ормара и обавља 22,8 билиона израчунавања с покретним зарезом у секунди да начини тродимензионални приказ.

Да бисте предочили устројство мозга у молекулским размерама, морате да узмете у обзир стотине хиљада чинилаца и података, а „велики плави” у томе има вишегодишње искуство. (Сетите се само учешћа у ишчитавању човековог „наследног отиска” – генома). Први корак је пресликавање нервних стубића (колона) нове мождане коре у рачунарски програм (софтвер), јер је то подлога за проницање у наследне (генетске), молекулске и сазнајне (когнитивне) спреге можданог делања.

„Плави мозак” треба, у ствари, да разоткрије струјно коло мождане коре, најзапетљанијег и највећег дела изванредно сложеног људског мозга (чини 85 одсто укупне масе).

Нико још нема свеобухватну (холистичку) слику како настаје мишљење. Покушате ли то да сазнате у лабораторијским огледима на мишевима, пацовима и другим животињама, утрошићете најмање милион долара и три године труда. Када буду имали пред собом „дигитални мозак”, научници ће одговор знати за неколико дана или, можда, неколико секунди!