Виртуелне галерије српских уметника

Министарство културе недавно је покренуло интернет-сајт посвећен нашој истакнутој сликарки Милени Павловић Барили. Ова, свакако, лепа иницијатива потекла је из Одбора за обележавање стогодишњице јубилеја наше велике уметнице, коме председава министар Небојша Брадић. Сајт www.milenapavlovicbarilli.org још се налази у бета-верзији, то јест, још не може да се користи.

За израду сајта www.milenapavlovicbarilli.rs, чија је уредница Сања Домазет, чланица Одбора за обележавање јубилеја Милене Барили, ангажовано је предузеће „Комунис”, кажу у Министарству културе. Прављење сајта коштало је 232.500 динара. Подсетимо, Министарство културе је фирми за интегрални маркетинг и комуникације „Комунис” доделило и посао програмске реализације пројекта „Србија у Србији”, по цени од 1.319.105 динара

– Ценом је обухваћена израда дизајна на основу достављеног материјала, уз извођење интерактивне презентације која ће бити активна током трајања целокупног пројекта, као и закуп веб домена за потребе презентације – кажу у Министарству културе, уз напомену да не постоји конкурс за ауторе сајта, с обзиром на чињеницу да је Одбор, према одлуци Министарства културе, у потпуности овлашћен да доноси ову врсту одлука.

На сајту Милене Павловић Барили биће, између осталог, доступна њена биографија, развојни пут, аутопортрети, модни дизајн, писма и поезија.

Из Министарства културе најављују да су Одбори за обележавање јубилеја до сада донели одлуку о покретању сајтова посвећених стваралаштву Љубице Марић и Паје Јовановића. Сајт посвећен Љубици Марић израдила је агенција Југоконцерт на домену www.ljubicamaric.cом.

Ове лепе иницијативе намећу и питање: зар и други истакнути уметници не заслужују своју виртуелну галерију? Примера ради, сајтове сигурно заслужују и два српска сликарска страдалника, Сава Шумановић и Надежда Петровић.

(/slika2)Што се Јовановића тиче, на Интернету је тренутно могуће наћи податке о овом сликару на мрежној енциклопедији, Википедији, а по разним адресама постоји по неколико најпознатијих слика из уметниковог опуса. Слична ситуација је и са Урошем Предићем који је заступљен, углавном, штурим биографским подацима, а од његових слика углавном је могуће видети неизбежну „Косовку девојку”. Највише захваљујући разним форумима, местима на којима се људи „сусрећу” на Интернету да би разговарали, има више доступних података о нашим уметницима.

Међутим, овај, рекло би се, пионирски потез Министарства културе има и своју цену.

Александар Јовановић, директор фирме „Плам дизајн” која је радила низ сајтова, међу којима је и званична презентација Економског факултета у Београду, каже да они не учествују на тендерима него искључиво раде по уговору јер су, како истиче, довољно квалитетни, стручни и поштени.

– Код нас нема мита и корупције, то се дешава са веб-дизајнерима који не знају свој посао. Битно је направити спецификацију са детаљним ценовником и врло прецизним трошковима тако да не буде никакве преваре и до сада, што се новца и квалитета тиче, нисмо имали притужбе. Фирме којима је потребан сајт улазе у већи проблем када ангажују веб-дизајнере који лоше раде, па дођу у ситуацију да нас зову да им исправљамо грешке јер сајт, једноставно, не ради. А паре су већ дате „стручњацима” – тврди Јовановић.

Цена израде сајта се креће од 50.000 до 550.000 динара, у зависности од величине сајта и обима посла, каже наш саговорник. Сајт посвећен уметницима сигурно спада у јевтиније варијанте, пошто је једноставан за израду и садржи мање података за унос.

Занимљиво је да је Милена Павловић Барили већ имала своју врло квалитетну презентацију, на интернет-адреси www.barilli.org. Од 10. јула, овом сајту који је садржао биографију, критике и велику и лепо уређену галерију Милениних слика, истекао је домен, што значи да су аутори престали да га одржавају, односно да су одустали од плаћања претплате.

С. Стаменковић

----------------------------------------------

Интернет галерије

Небојша Брадић, министар културе, рекао је недавно да су виртуелни музеји, који могу да прикажу дела и када музеји не раде, будућност.

– Они у сваком случају не смањују потребу људи да се дело види као предмет у музеју. У плану је да у сарадњи са Народним музејом, док је у реконструкцији, организујемо виртуелну презентацију дела која се чувају у његовим збиркама – рекао је Брадић.