Осакаћена у преси, добила 4.000 динара

Крагујевац – Рад "на црно" сеје жртве по целој Србији. У жељи да зараде који динар, људи без посла и примања прихватају готово све што им се понуди, не размишљајући да на новом послу, без неопходног искуства и обуке, могу настрадати или задобити тешке повреде. Међутим, Славица Дилић из Лапова није имала другог избора... Да би збринула своје двоје деце, она је, након што је остала без посла, отишла у фирму "Нарцис". Иако о производњи картонских тањирића, пластичних чаша и алуминијумске фолије, ништа није знала, одмах је "гурнута" у фабрички погон, у срце производње. Радила је тек осам дана, када јој је штампарска преса (ужарена до 95 степени Целзијуса, под притиском од 20 тона) 23. марта прошле године – готово смрскала десну шаку.– Било је стравично. Рука ми је била испечена и крвава. Накратко сам остала без свести, а онда ме је Горан Илић, газдин син, одвезао у дом здравља. Лекари су ми рекли да не морам у Крагујевац, а он ми је стално стајао над главом и понављао да не кажем где се то десило. Плашила сам се да ћу остати без посла, па сам рекла да сам се повредила код куће – прича Славица за "Политику".

Њена рука, међутим, никако није могла да зацели после указане помоћи, па је, како сама каже, скупила снагу и све испричала лекару у Лапову. Славица се лечила у Крагујевцу, па на ВМА, а онда је одлучила да против власника фирме поднесе тужбу. Судски спор још није завршен, а газда Драган Илић сматра да ће тужба "највероватније бити одбачена".– Као бивши полицајац, који је у служби провео 25 година и нагледао се сијасет тужби и судских спорова, готово сам сигуран да ће њена тужба бити одбачена. Моје машине су атестиране и исправне, а њој нико није рекао да ради то што је радила. Послали смо је у погон да вади тањириће и лепи етикете, а за то што се повредила сама је крива – оцењује Илић за наш лист.

Његов син Горан нам, пак, каже да Славици ни на који начин није претио и да јој је "обећао сваку помоћ". На име те помоћи, несрећна жена, која је остала инвалид без запослења, добила је из газдине руке – 4.000 динара.

Славица се код Илићевих "запослила" без икаквог уговора о раду и није прошла потребну обуку. Једино јој је, како каже, помагала старија колегиница. Иначе, фирма "Нарцис" је у међувремену угашена и сада послује под називом "Фит степ"...– Попунила сам само кратку биографију и одмах сам послата у погон. Нити ми је газда нудио, нити сам ја тражила било какав уговор. Хтела сам само што пре да се запослим, да зарадим неки динар, како бих одшколовала своја два сина. Сад, како видим, ни од суђења неће бити ништа. Илићеви имају добре везе у суду и пуни су пара – огорчена је Славица.

Иначе, судски процес се поприлично отегао, па ако буде изгубила спор Славица Дилић ће морати да плати око 200.000 динара адвокатима, као и за судске трошкове. Драган Илић, међутим, тврди да је Славицу "неко наговорио" да покрене спор, али не демантује да ју је у фабрику примио без уговора.– Пробни рад је, ваљда, пракса у свакој фирми. Нико никог не може да прими на посао док се не види да ли је способан за рад. Хтели смо и њу да пустимо да сагледа своје могућности. После бисмо јој дали уговор и све што иде уз то. А то што прича о нашем притиску на суд обична је лаж – тврди Илић.

Међутим, у Републичкој инспекцији рада у Крагујевцу сазнајемо да и "пробни рад" захтева потписивање уговора између послодавца и радника. У супротном, како нам је речено, сматра се да је радник без уговора засновао радни однос на неодређено време, и то даном ступања на посао. Санкције за оне који то не ураде су велике. Сваки предузетник код кога се затекну запослени "на црно" морао би да плати од 400.000 до 500.000 динара, а предузеће, односно одговорно лице у фирми, од 800.000 до милион динара. Славица је на име одштете тражила 900.000 динара.

Начелник Инспекције рада Првослав Миленковић објашњава за "Политику" да је ово "само једна у низу тешких животних прича" људи који у доба транзиције остају без посла и покушавају на разне начине да се домогну средстава за живот. Миленковић каже да је прецизну статистику о раду "на црно" немогуће сачинити.– О броју људи који су запослени "на црно" не постоје прецизни подаци. Све је у домену претпоставке, а ми поступамо и по службеној дужности и по захтеву оштећених. Случајева је много, али се многи плаше последица, па њихова имена чувамо у дискрецији – каже Миленковић.