По закону, мимо разума

Ако се неким чудом пронађе онај који је одговоран за продају 288 станова државним службеницима и чиновницима, за њега би – макар и незаконита – била праведна само једна казна: да свој стан прода под истим условима као што је продавао државне. Ако је добро за државу, добро је и за њега.

То сасвим сигурно неће бити епилог. Оптимисти ће рећи да је овај случај добар повод да држава одреди не само шта је њена имовина, већ и ко и под којим условима њоме може располагати. И ко ће одговарати у случају да се она, на пример, прода испод њене стварне вредности као што се и продаје. Уосталом, такве су најаве из владе стигле прошлог месеца.

Песимисти ће се можда сетити да су пре две године потписом Велимира Илића четворица запослених у његовом министарству добила станове без конкурса. Није познато да су из њих изашли. Они који дуже прате медије сетиће се и случаја бившег секретара Владе Србије Живке – Цице Кнежевић, која је осумњичена да је дадиљи Марка Милошевића бесправно доделила стан. Против Живке Кнежевић, као и још неких функционера СПС-а покренут је судски спор, крај му се не види, а стан је остао ономе коме је додељен. Па би можда могли да се сете и неколико стотина станова током владавине СПО-а. Треба ли рећи да држава није повратила власништво над њима, чак то није ни покушавала? То је успела ваљда једино у случају бившег министра Предрага Бубала који се иселио из службеног стана, али тек уз свесрдну подршку медија. Влада Мирка Цветковићева у овом тренутку је могла само да обустави даљу доделу станова.

Не само искуство из блиске и даље прошлости, већ поредак ствари у случају спорних 288 станова даје за право песимистима. Јер, док у претходним стамбеним аферама може да се говори о незаконитим радњама (изузимајући делимично Бубала, који случајно или намерно није на време изашао из стана), у овој је афери – бар нам се тако приказује – све урађено по закону, иако мимо здравог разума.

Постоји владина уредба из 2002. године на основу које су станови продати, постоји конкурс на који су се људи јавили, такође и решење Пореске управе о цени станова. У најгорем случају по њихове власнике, водиће се судски поступци – а влада је најавила да ће покренути правне механизме да се пониште уговори о куповини уколико је било злоупотребе – у коме ће они доказивати да не могу бити криви зато што је држава одредила цене које су три или четири пута ниже од тржишних. Како против Живке Кнежевић поступак траје већ осам година, за државу и власти ће на крају прагматичније бити да се некако нагоди са купцима него да од себе прави џелата који избацује 288 породица на улицу. Преведено на српски, поред оних неколико стотина већ подељених, заборавите и на ове (државне) станове.

За утеху или за зебњу, остало их је још 9.860.