Најтежи меч најбољег играча

После седам година у нашој ватерполо репрезентацији Вања Удовичић је, према очекивању, постао њен капитен. Улогу вође је преузео у тренутку када му на томе нико није позавидео. Једна велика генерација је рекла збогом, а долазила је њена смена од које се, бар на Светском првенству у Риму, ништа није очекивало.

И догодило се оно што је, нарочито на почетку турнира у Вечном граду, изгледало немогуће – Србија је први пут својим сопственим снагама постала светски првак у ватерполу. Пут до тога је био прави ход по мукама.

Не само због бледог издања у групи (Шпанија 9:11, Казахстан 20:3, Аустралија 8:8), него што су пред њом, вољом судбине, стајале најтеже могуће препреке. У осмини финала Италија (7:5), у четвртфиналу троструки узастопни олимпијски победник Мађарска (10:9 на продужетке), у полуфиналу дотадашњи светски првак Хрватска (12:11) и у финалу Шпанија од које би пораз могао да нам већ створи комплекс, пошто нас је савладала на Светском првенству 2005. на пенале у утакмици за треће место, а била је боља и на отварању шампионата у Риму. Ипак, после дивовске борбе у финалу, првом које су одлучивали пенали, наша репрезентација је изашла као победник (7:7, пеналима 7:6).

У свим тим мегданима Вања Удовичић је био на висини која се очекује од капитена репрезентације с тако богатом традицијом. Био је и пословођа, и један од најбољих голгетера, и с челичним живцима кад су се изводили пенали у финалу, па не чуди што је проглашен за најбољег играча на Светском првенству у Риму, другим речима за најбољег ватерполисту на свету.

На питање да ли му је четвртина и по против Мађара, када је због три искључења најдраматичнији део окршаја морао да гледа с клупе Вања Удовичић је казао:

– Не знам да ли ми је било теже тада или на Олимпијским играма кад смо играли за треће место.

Да подсетимо, у Пекингу, наша репрезентација у сусрету за бронзану медаљу није могла да рачуна на Шапића и Шефика, повређених у међусобној тучи. На самој утакмици против Црне Горе, која је месец дана пре тога у финалу Европског првенства у Малаги победила нашу селекцију, остали смо и без Вање Удовичића, јер је за само пет минута добио три личне грешке. На срећу, због тога не мора да се каје. Србија је победила и Црну Гору на Олимпијским играма и Мађарску на Светском првенству.

– Што се тиче најтеже утакмице у Риму било је то против – Италије – обелоданио је Вања Удовичић.

Многима ће то из садашње перспективе изгледати необично. „Азури” су једно од највећих разочарења на шампионату, од почетка су играли испод свог нивоа, па су потпуно заслужено завршили тек на 11. месту. Јавна је тајна да би радо видели у својој репрезентацији самог Вању Удовичића. Уосталом, ко не би.

– Никад није лако да се победи домаћин шампионата. Поготово сада Италија, којој је то била пресудна утакмица да врати сјај и као савез, и као држава – објаснио је капитен Удовичић.

И за нашу репрезентацију је то била утакмицама над утакмицама. После забрињавајућих игара у групи више није било поправног. Или ћемо победити Италију и ући у четвртфинале или – дебакл какав одавно није доживљен.

Први гол на утакмици дао је домаћин, али наши нису изгубили главу. Релативно брзо су изједначили, а онда у другој четвртини и повели с 3:1 и ту предност од два гола одржавали до краја.

Вања Удовичић, иначе играч италијанског шампиона Про Река, потопио је све наде „азура” у преокрет. При крају треће четвртине је повећао наше вођство на 6:4, а у последњој је поставио коначан резултат (7:5).

– После те утакмице је све кренуло како треба. Истина, било је тешко и против Мађара, и против Хрвата, и против Шпанаца, али најтеже је већ било иза нас – оцењује Вања Удовичић, поносан што већ има две титуле светског првака.

Против Италије је побеђен и огроман психолошки притисак. После тога су наши ватерполисти имали да се боре само против супарника, истина најјачих на свету, али не и против окова које намеће одговорност.

И. Цветковић