Ледени океан на Марсу

ПЛАНЕТОЛОГИЈА
Ако би се сав подземни лед на јужном полу истопио, на Марсу би се образовао океан дубок готово 11 метара. Замрзнуте наслаге снимили су уређаји европске свемирске летелице "Марс експрес".
Иако још није познат тачан састав, претпоставља се да је то смрзнута вода, највећа до сада откривена залиха на суседној планети. Податке је прикупио радар, чији су зраци продрли малтене четири километра дубоко на леденом јужном полу, поткрепивши да се испод површинског слоја налази готово чиста течност у чврстом стању.
Ново изненађење стигло је малтене недавно: иста свемирска сонда одаслала је радарске одјеке да и на екватору има леда у великим количинама. Томас Вотерс из Смитсонијеве задужбине који их је проучавао податке претпоставља да замрзнуте воде има знатно више -упркос нагомиланој прашини, вероватно заосталој од изливања вулкана - отприлике 650.000 кубних километара, што одговара залихама на јужном полу.

Наталожени лед и прашина опажени су на половима почетком седамдесетих година прошлог века, а све до сада било их је тешко проучити постојећим телескопима и сателитима. Захваљујући усавршеним справама, које "Марс експрес" носи кружећи око "Црвене планете", испитане су с мање раздаљине.

Постоје ли замрзнуте наслаге и на северном полу? Прве податке имаћемо већ у мају следеће године када спусти летелица "Феникс" која се скоро отиснула на десетомесечно путовање са Земље настављајући десетогодишње узбудљиво истраживање. На први поглед ледени капе на половима су, по свему судећи, као поручене да се баш ту потражи вода, а можда и дубоко залеђени микроорганизми. На самој површини, засутој обиљем убитачних космичких зрака, тешко да је шта преживело.

Радарски снимак

"Феникс" је опремљен неколиким справама које олакшавају испитивање ископаних узорака тла на лицу места, а микроскопски снимци биће прослеђени на Земљу на даље проучавање.

"Завиривање испод тла примењено је први пут, управо, на Марсу", објашњава руководилац подухвата Џефри Плот из Лабораторије за млазни погон у саставу НАСА. "Сви инструменти којима је у прошлости истраживана ова планета бележили су само појаве на површини".

Летелица је"Марс експрес", наиме, први пут употребила радарски ехо који се на нашој планети користи за изучавање унутрашњости ледника. Дотична направа (MARSIS) одашиље радио-таласе који продиру кроз тле и одбијају се од материјала различитих електричних својстава.

Повратни зраци указали су да је више од 90 одсто залеђеног поларног материјала чисти водени лед посут честицама прашине. Научници су већ израчунали да би он, ако се случајем отопи и рашири, створио океан дубок готово 11 метара.

"Ово је најтачније одређивање дебљине ледених наслага на Марсу до сада", каже Кен Херкенхоф, планетарни геолог из Америчког геолошког удружења, који се бави проучавањем поларних подручја на суседној планети. Одавно се зна да су поларне капе огромна складишта воденог леда, а најновије испитивање је, донекле, исправило раније процене дебљине.

"Ми, заправо, не знамо где се налази дно ових наслага", наставља Џефри Плот. "Видимо да кора није улегнута под тежином леда, као што је то случај на Земљи. Кора и горњи слој на Марсу су чвршћи, а вероватни узрок томе је што је унутрашњост кудикамо хладнија од Земљине".

Можда још тече

Иако је откривено много леда, то још није довољно да се закључи да је он у прошлости, у виду течности, кривудао "Црвеном планетом".

Има доказа да је некада текло десет, а можда и сто пута више воде, која је издубила канале, кањоне и друге геолошке облике које видимо на разним сликама.

Исушена речна корита и остали геолошки трагови указују да је Марс некада имао довољно воде за огроман океан, дубљи од 600 метара, јер је дебела атмосфера од угљен-диоксида одржавала топлоту. У наше време "Црвена планета" је веома сува, а гасовити омотач знатно стањен. Поједини научници претпостављају да су вода и угљен-диоксид испарили у свемир, зато што је Сунчев ветар оголио молекуле из горњих слојева атмосфере. Мерења руске сонде "Фобос" из 1989. године најавила су да се то одиграло брзо.

"Марс експрес" је недавно то оповргао: ишчезнуће је текло спорије. Цела планета је губила око 20 грама у секунди кисеоника и угљен-диоксида, што је само један одсто од количине коју су Руси измерили.

А где је нестао остатак воде?

Једна претпоставка наговештава да је вода која је једном текла површином завршила у дубинама, зато је "Марс експрес" усмерен да тражи могуће подземне базене. Астрономи имају чврсте налазе да је пре неколико милијарди година она текла као на Земљи. Недавно су се појавили и наговештаји да се Марс загрева и да излази из свог "леденог доба".

Научници сматрају да је врлудање путање којом планета обилази око Сунца било покретач климатских промена. Збивања на Сунцу су, наиме, делимично одговорна за отопљење на неколико планета. С додатним загревањем атмосфере топлота би могла опет да измами воду на површину. Али најновија мерења показују да је кора ледено хладна и непомична.

У новембру 2005. године исти уређаји су први пут уочили смрзнуту воду испод северног пола. Недавно је једна америчка летелица проследила фотографије на којима се виде две мање вододерине у једном кратеру, настале у протеклих неколико година, што наводи на помисао да вода и данас тече "Црвеном планетом".

А она је веома важан чинилац у једначини живота.