"Брендирање"

Читајући годинама анализе о пословању српских јавних предузећа била сам дубоко убеђена да од њих баш и нема ′леба′ док им се газда не промени, док их неко добро не протресе и не среди. Ових дана посумњала сам да су ме статистичари и аналитичари доводили у заблуду, а ја, ланчано, варала "Политикине" читаоце.
Јер, огласио се министар трговине Предраг Бубало, алијас главни и одговорни уредник "Привредног прегледа", тврдећи да су НИС и "Јат ервејз" - "најбоље из Србије". Жири, којем је председавао, прогласио је домаћу нафтну компанију за најбољи корпоративни бренд, а националног авио-превозника за најпрестижнији бренд у области услуга.

Како, за разлику од неких, признајем да о брендирању слабо шта знам, као права штреберка, латила сам се књига. Ни у једној дефиницији доброг бренда нисам успела да препознам ни НИС ни "Јат". Као што ни титула "најбоље" и оцена "на светском нивоу" нешто не иду уз податке из економских анализа.

Истина је да је НИС у 2006, према последњим званичним подацима, јединим на основу којих је и жири могао да оцењује, иако је титуле додељивао за 2007, остварио више од шест милијарди динара нето добити. И да је за који проценат повећао производњу нафте и удвостручио промет течног гаса и да је инвестирао 5,7 милијарди динара. Истина је и да је "Јат" превезао више путника, био нешто продуктивнији и остварио безмало триста милиона динара добити.

Али последње званичне анализе кажу да је НИС и даље несолвентан и неликвидан и, уз "Јат", најзадуженије јавно предузеће, толико да укупне обавезе превазилазе вредност капитала 1,8 пута, а вредност обртне имовине 1,4 пута и да носи терет кумулираног губитка од 9,9 милијарди динара. И да, уместо да осваја околна, сваког месеца губи по пола процента, односно годишње шест одсто тржишта.

"Јат", пак, има 1,1 милијарду динара кумулираног губитка, послује без сопствених средстава и не може да измири чак 77 одсто краткорочних обавеза, а укупни дугови надмашују вредност обртне имовине 5,3 пута. И да, као што чусмо ових дана од министра економије, држава мора да му опрости дугове, тачније претвори их у капитал, да би уопште имала шта да прода.

А о квалитету горива на НИС-овим пумпама и "Јатових" услуга, чији је "возни парк" двоструко старији од европских флота, у праву је министар трговине, најбоље суде потрошачи.

Ако, ни после свега, немам право да сумњам у "светски признату методологију" коју су домаћи стручњаци разрадили тако да жири НИС и Јат сврста у оно "најбоље", онда могу да посумњам у исправност одлуке Владе Србије да приватизује ове две компаније. Није ли, онда, супротно националном економском интересу отуђити најбоље што Србија има?

А ако је награда као порука, упућена потенцијалним инвеститорима у предстојећој приватизацији, онда су организатори ове акције узалуд лили статуе, штампали брошуре и правили приредбу. Купци, на тендеру или без, сасвим сигурно, приликом доношења одлуке, неће прелиставати списак награда, већ ће озбиљно анализирати пословање ових фирми. И више од тога.