Рушевине људског зла

Настала на основу неколико текстова Хајнера Милера, представа „Експлозија сјећања 5” редитеља Едуарда Милера је амбијенталног карактера, изведена на сабласно напуштеном простору Старе ливнице у Котору, који ефектно продубљује симболичке потенцијале радње и,истовремено,ствара веома узбудљиву атмосферу, упечатљив утисак о густој, дубокој, сновиђењској сакралности. Глумци играју у пустом удубљењу напуњеном водом, што, метафорички, може означавати крај света, раздобље након темељног комадања цивилизације, какоје назначено и присуством огромног пара чизамана простору кроз који публика пролази, на путу до централног места извођења (сценограф Едуард Милер).

Први део представе, извођење адаптације текста „Задатак”,естетски је промишљено и убедљиво остварен (драматургија и адаптација Жанина Мирчевска). Целитекст изговара глумица Нада Вукчевић која ствара лик мушкарца, Човека у лифту. „Његов” монолог чине мисли о друштвеним односима, рефлексије, сећања и лутања једне обеспокојене свести потчињеног човека. Њена игра је врло уверљива и функционална, интензивне емоције су изражене кроз тело, скоро опипљиво болне трзаје и грчеве који дискретно, а веома продорно, изражавају страшну намученост духа. Речи и покрете Вукчевићеве физички прати глумац Иван Петернељ. Обучен истокао и она, као да је сенка главног лика, његов алтер его, Петернељ, без речи, истовремено, понавља покрете Вукчевићеве, или гестуално одговара на њене речи што је визуелно, али и симболички врло интригантно.

У другом делу овог сегмента представе, глумичине речи се емитују преко звучника, снимљене раније, док она, синхроно, отвара уста, као да говори на плејбек. Ово решење можемо схватити као израз механизма – однос службеник/шеф, односно потчињени/власт постаје друштвена парадигма, основни образац међуљудских односа. Такође, то емитовање гласа преко звучника може се симболички схватити као отуђење лика од његовог тела. Појединцу, уклештеном у свирепу капиталистичкумашину, одузето је све: идентитет, индивидуалност, свест, па чак и његово тело. Оно постаје оруђе система, инструмент у спровођењу сурових друштвених принципа.

Други део представе, извођење текста „Квартет” чији ће се ликови, у финалу, спојити са актерима „Задатка”, карактеришу домишљата редитељска решења, али она немају довољно адекватну подршку у игри глумаца. Ксенија Мишић и Срђан Граховац, у улогама Мертеј и Валмона, прибегли су крајњој театрализацији која је онемогућила финије, слојевитије обликовање ликова. Својим превише спољним, пренаглашеним телесним изразима, као и претераном мимиком, они су упростили значења. Драстична театрализација њихове игре јесте идејно оправдана зато што ликови, у једном тренутку, мењају своје улоге, Мертеј изиграва Валмона и обрнуто. Ова инверзија је битна на идејном плану јер сугерише да су мушко-женски односи чиста игра, перфидно надметање, мучан рат и брутално манипулисање осећањима. Такође, ова замена полова и коренита театрализација разбијају клишее о полним функцијама јер се, путем те претераности, према њима успоставља одмак. Но, иако је на идејном плану ова театрализација сасвим оправдана, њен естетски учинак је слаб. Претерана афектација глумаца није довољно делотворна због укидања могуће вишезначности. Суптилнијом игром би се могла постићи иста значења, при чему би она била уметнички вреднија.

Док Мертеј и Валмон воде свој приватни рат, преко звучника чујемо грување топова које означава глобални рат, тероризам и насиље на општем, друштвеном нивоу. На овај начин се успоставља јасна аналогија између приватног и друштвеног насиља. Корени глобалне деструкције налазе се у личним фрустрацијама, хаосу и несређености у приватној сфери. То је једна од главних идеја представе „Експлозија сјећања 5” Едуарда Милера, занимљивом амбијенталном експерименту који директно провоцира гледаоца питањима о односу личног и друштвеног, као и о егу, сујети, неутољивој жеђи за влашћу. Они се указују као непријатељи среће и узроци неконтролисаног чињења зла које може да читав друштвени поредак, којиће сасвим прогутати ништавило људске грубости, смрви у рушевине, прах…