О проблемима младих "без длаке на језику"

Тамара Кучан, млада списатељица и новинарка, ученица четвртог разреда Осме београдске гимнaзије, памтиће 2007. годину по томе што је у издавачкој кући "Арс либри" објавила свој први роман "Београђанка", којим је у великој мери скренула пажњу на себе. Тамара каже да је то урбана прича о младима у Београду, ноћном животу и сплавовима, сексу и љубави, о томе шта може да се деси једној тинејџерки у данашње време. Написана је "без длаке на језику" језиком младих, без претеране дескрипције. Главна јунакиња романа је седамнаестогодишња Јана, која воли Стевана, младог глумца. Једне романтичне вечери Стеван јој изјављује љубав и – нестаје без трага. Да ли ће га Јана преболети, или ће га још више заволети…? Да ли је Тамара пишући свој први роман писала и о себи?

– Ако кажем да у роману има аутобиографског, људи онда траже подударности између књиге и живота, а уколико кажем да аутобиографског нема, разочарају се. Роман је свакако заснован на искуству, а мање на фикцији. То су приче које могу да се чују било где, у аутобусу или кафићу. Све то може да се деси или се већ десило, каже Тамара Кучан, додајући да је њен роман чак и више заинтересовао мушки део читалачке публике.

Тамара је у роману "Београђанка" дотакла и неке осетљиве и болне теме, као што је дрога.

– Дрогирање је проблем београдских клубова и не устежем се да о томе отворено пишем. Мислим да са младима треба бити искрен. Отворено проговарам о "спонзорушама", алкохолу и другим проблемима. Увек се трудим за заузмем став, али ова књига је само прича, а не одраз мог става, додаје Тамара Кучан.