Књижара браћи из Чикага

Чачак – Градска управа за урбанизам у Чачку наложила је Трговинском предузећу „Просвета” да зграду књижаре „Раде Азањац” преда у посед браћи Вучићевић из Чикага, др Душану (62) и др Слободану (61). Решењем, достављеним странкама ове седмице, поништавају се одлуке о експропријацији грађевине (1978) за потребе тадашњег СИЗ-а културе општине Чачак и о преносу права коришћења са СИЗ-а на „Просвету” (из 1981. године).

Најлепша чачанска грађевина била је, као и све лепе ствари, осуђена да често мења господаре. И против овог решења дозвољена је жалба Министарству финансија, а нови детаљ у већ старом спору јесте чињеница да је зграду, заједно са читавим предузећем, Агенција за приватизацију продала октобра 2007. године.

Палату за банкара Николу Аћимовића, са приземљем, спратом (по 102 квадрата) и мансардом, сазидао је у академском стилу чачански неимар Боце Тошић, 1903. године. После Другог светског рата кућу је купио Радивоје Томашевић и поклонио је кћерки Милици Вучићевић, од које је експроприсана у време кад су јој оба сина, београдски дипломци на медицини, већ радила у САД као лекари.

Они су 1991. године затражили поништај решења о експропријацији, а Одељење за финансије општине Чачак тек 2004. године прихватило је тај захтев. Он се темељи на наводу да зграда, иначе проглашена за културно добро, није била обновљена у уговорном року од три године, те није постигнута сврха експропријације. „Просвета” се жалила на то решење, а Врховни суд Србије је, у управном спору 2006. године, стао на становиште да здање ипак припада том предузећу.

Вучићевићи су одмах обновили захтев, и недавно је у ГУ за урбанизам одржана усмена расправа на коју је Душан допутовао из Чикага. Он је, поред осталог, затражио да се уважи и судска пракса из других држава Европе, где су усвојени слични захтеви грађана. Превео је са енглеског и Градској управи приложио пресуде Хутен-Чапска против Пољске, Брониовски против Пољске, Звјержински против Пољске, Белведере против Италије, Цвијетић против Хрватске и Нимиц против Немачке.

– По члану 16. Устава Србије, општеприхваћена правила међународног права и потврђени међународни уговори саставни су део правног поретка Републике Србије и непосредно се примењују. Због тога сам од ГУ за урбанизам захтевао да примени одредбе из речених пресуда, јер се темеље на судској пракси Европског суда људских права – каже др Душан Вучићевић за „Политику”.

ГУ за урбанизам утврдила је, на основу докумената и налаза вештака, да СИЗ културе није имао средстава да заштити, обнови и одржава зграду чије је приземље било намењено за књижару, спрат за галерију, мансарда за атеље. СИЗ је, зато, грађевину као друштвену својину пренео чачанској „Просвети”, а радови на обнови почели су тек у новембру 1981. године, након протека три године од правоснажности експропријације.

У најновијој одлуци ГУ за урбанизам наводи се: „Приликом доношења овог решења једино се има у виду утврђено неспорно чињенично стање, да корисник експропријације није извршио обнову и адаптацију у року од три године”.

Агенција за приватизацију, иначе, продала је „Просвету” 11. октобра 2007. на аукцији. Почетна цена за цело предузеће била је 3,8 милиона динара а купац је, међу 15 учесника надметања, постао Милосав Мијаиловић из Париза, плативши 121 милион динара. „Просвета” данас има 17 радника који нису примили плату од новембра прошле године.

Иначе, Вучићевићи су отишли у Чикаго 1973, односно 1974. године, када је Америка, због рата у Вијетнаму и мобилизације, оскудевала у лекарима. Душан је био шеф одељења анестезије у шест болница и асистент на медицинском факултету „Раш” у Чикагу. У истом граду, 1985. године, уписао је и 1989. завршио правни факултет „Лојола”, а 1997. и 1998. године, пред Хашким трибуналом, бранио свог друга са студија Милана Ковачевића који је, као председник општине Приједор, био оптужен за геноцид. Ковачевић је умро 1998. године у затворској ћелији, а др Душан Вучићевић тврди:

– Његова смрт била је брутална немарност затворског лекара, као и чувара, а по информацијама хрватског генерала Тихомира Блашкића, који је био у ћелији до Милана, Ковачевић је остављен да умре јер га чувари нису обишли за осам сати док је запомагао због болова у стомаку, иако су знали да има анеуризму аорте.

Др Слободан Вучићевић је хирург ортопед, има своју ординацију у Чикагу.

Гвозден Оташевић