Град у коме је све могуће и немогуће

Дунав, најлепши залазак сунца на Калемегдану, „мућкалица”, бомбардована војна зграда која још није обновљена и пијаца – прве су асоцијације америчког новинара Џека Хита на Београд. У наш главни град дошао је како би разговарао са људима који су познавали мистериозног Драгана Дабића. Шта је сазнао у причи саприпадницима „надрилекарског” престоничког миљеа – написао је у чланку „Њу ејџ авантура Радована Караџића”, који је крајем јула објављен у престижном „Њујорк тајмс магазину”.

– Овде код људи постоје различити ставови о Караџићу и управо због тога сам дошао у Београд. Потичем са Дубоког југа, дела Сједињених Америчких Држава који има тешку историју. Тамо су моји преци до 1865. године држали робове, па ме је одувек занимало како се други људи суочавају са непријатним аспектима сопствене историје. Овде има различитих мишљења о Караџићу, да је нефер оптужен, да је најбоље не причати о њему, затим да би Хаг требало да обави свој посао, те да Срби треба да се помире са оним што је он урадио у њихово име. Ни о једном од ових ставова није лако дискутовати – открива Џек Хит за „Политику”.

На авантуру звану упознавање Београда повела га је позната блогерка Јасмина Тешановић. Будући да по природи посла много путује и сарађује са странцима, била је у стању тачно да процени шта у српској престоници може бити занимљиво једном Американцу.

–Тешко је генерализовати људе који долазе из иностранства, а готово је немогуће урадити такозвани пресек јер нису у питању туристи већ новинари, писци и пријатељи. Многи од њих не желе фолклорну аутентичност, већ управо глобализовану страну Србије. Мислим да је свим странцима, који долазе у нашу земљу после толиких ратова, заједнички известан страх.Очекују ратна подручја, агресиван народ и ко зна какав однос према њима ако су из западних земаља, нарочито Америке, с обзиром на то да су њихове земље део НАТО алијансе која нас је бомбардовала – објашњава Тешановићева и додаје да странци, по правилу, постављају слична питања.

Листом су запањени гостопримством, понекад наметљивим у односу на дошљаке и потребом домаћина да импресионира. У „очи упада” жеља Београђана да се проведу и добро обуку, као и еластичност система у коме је готово све немогуће и могуће.

Попут већине људи с оне стране границе, Џек Хит није имао прилику да сазна много о Београду и Србији, а сада, каже, коначно може да има мишљење.

– Ситуација се променила, па и моја деца желе да посете Београд будући да сада једно поседује пар опанака, а друго џемпер из Сирогојна. Особеност града је специфична врста Београђанки. Оне су дотеране и шетају булеварима са извесним самопоуздањем. Подсећају ме на Њујорчанке и волео бих да сам посетио Београд много раније, пре заснивања породице – коментарише Хит.

Први утисак, доласком у наш главни град, стекао је о архитектури – старија је и модерна. Комунистички бетон и предтитоистички барок речито говоре о граду који је живео много живота.

А да ли је Београд, по његовом мишљењу, права метропола и да ли је више загледан у будућност или прошлост?

– Метропола је, наравно. Када је све доступно готово 24 сата, налазите се у метрополи. Да не спомињем могућност да се без проблема наручује бурек за доручак... Сем тога, Београд је место где се народ „сећа” 1389. године, као да се десила пре неколико недеља. Тамо одакле ја долазим, слична година од значаја је 1861, то јест почетак Америчког грађанског рата. Моји делови Америке и Србије су места где вам у садашњости прошлост све време дахће за вратом – каже он.

Од свега што би, евентуално, могао да „исече” из Београда и пресели у Њујорк – одабрао би дуго шеталиште у правцу Калемегдана.

– Као предности овог града за светског путника свакако бих издвојио чињеницу да су таксисти углавном поштени. Пробао сам различите врсте хране и уживао у њој. Прве вечери јео сам „мућкалицу”. На пијаци сам пазарио суџук и њим се частио скоро све време боравка у Београду. Кушао сам и одлично слано рибље јело. Претпостављам да је нека хрватска риба, а дефинитивно је била најукуснија коју сам у животу пробао. Научио сам рецепт и сад се налази на мом сталном менију. Посетили смо, додуше, и један локал где сам јео ћевапе с кајмаком. Фантастично! – присећа се амерички новинар.

Београдски шарм, међутим, није само у јелу и пићу. За време кратког боравка овде није приметио неки видљив знак поткултуре код нас, али чињеница је да она постоји. Јасмина Тешановић каже да је управо таква сцена јака у главном граду.

– Она је далеко занимљивија од мејнстрима, који је као нека имитација живота и културе. Разне поткултуре, међутим, имају свој аутентични језик и креативност,али нису у добром односу са институцијама. Велики је јаз између центра моћи и креативности – закључује Тешановићева.

 -------------------------------------------------------------------------

„Особеност града је специфична врста Београђанки. Оне су дотеране и шетају булеварима са извесним самопоуздањем. Подсећају ме на Њујорчанке и волео бих да сам посетио Београд много раније, пре заснивања породице”

Џек Хит