Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

12.01.2018 у 22:00

Схватати себе преозбиљно, то је пут у фашизам

Нови роман Срђана Срдића „Сребрна магла пада” (Партизанска књига), који се налази у најужем избору за „Нинову” награду, носи посвету „несањачима”. То је проза која држи будним, побуђује на размишљање о начинима на које језик обликује човекову позицију у свету, емоцију, постојање које превазилази пуко сабирање искустава, интерфејс између више свести које обитавају паралелно. Читалац свикнут на уобичајену разраду и гранање сижеа на реченице и пасусе сада мења тактику читања, у ходу се прилагођава излагањима јунакиње Соње и онога коме она стреми, као и другим гласовима искрслим у простору романа, и где стремити другоме не значи истовремено и не ићи ка самом себи. „Зовем се Соња. Имам једну причу. Причам. Требало би завршити, то. Свако буђење је губитак. Мање нас остане. Не би требало

Друштво

11.01.2018 у 22:00

Свођење животних рачуна Лазе Костића

Једни хоће да ме замонаше, а други да ме жене, написао је Лаза Костић у манастиру Крушедол, пре него што се, ипак, оженио Јулком Паланачки и настанио у Сомбору, али у кући није могао мирно да пише и преводи због сталних приговарања своје таште, па се убрзо вратио у манастир. „Рано је јутро. Свак за својим послом. Већ је и мој стари браца Лаза прелистао пошту где се завукао у своју одају, гдје од јутра до мрака преводи римске Пандекте, а помало и свог старог љубимца Шекспира. Велики постови посте се најстроже... Настојатељ (Змејановић) предњачи у томе као и у свачем... Ни за браца-Лазу нема изузетака; пости он са братством сваки пост, па богме и онај најстрожији страсне недеље о самом хлебу и води, затијем се и причести...

Култура

11.01.2018 у 22:00

Краљ Лир на састанку са лудилом

Главни јунак новог романа „Четири лудила” (Вулкан издаваштво), Милоша Латиновића је Јован Савић, један од највећих глумаца и редитеља Беча, Вајмара, Минхена, али и Европе, крајем 19. и почетком 20. века. Ова књига привукла је пажњу и жирија Нинове награде који ју је уврстио у ужи избор са још осам дела. На почетку приче Савић је на свом стваралачком и редитељском успону, осмишљавајући нови приступ Шекспировој трагедији „Краљ Лир”, на крају – тријумфује у Дворском националном театру у Минхену. У два паралелна романескна временска тока, различити уметници боре се са спољним околностима. Уметник савремене сторије рве се са политичким компромисима, док се српска позоришта у Аустроугарској боре са апсолутистичком влашћу и „неподесним” репертоарима. Роман „Џелат у рају” Милоша Латиновића

Култура

05.01.2018 у 17:14

Девет романа у трци за Нинову награду

Стручни жири Нинове награде критике за најбољи роман године издвојио је девет романа у ужи избор за ово књижевно признање: „Сунце овог дана” Владимира Пиштала (Агора), „Пролеће се на пут спрема” Бојана Кривокапића (Red box), „Плава капија” Радована Белог Марковића (Албатрос плус), „Сродници” Јовице Аћина (Лагуна), „Горгоне” Мире Оташевић (Геопоетика), „Лузитанија” Дејана Атанацковића (Бесна кобила), „Данас је среда” Давида Албахарија (Чаробна књига), „Сребрна магла пада” Срђана Срдића (Партизанска књига) и „Четири лудила” Милоша Латиновића (Вулкан). Жири је радио у саставу: Тамара Крстић, Јасмина Врбавац, Зоран Пауновић, Михајло Пантић и Божо Копривица (председник). Најужи избор биће објављен у Нину од 11. јануара 2018, а име 64. добитника биће познато 15. јануара након последње

Култура

23.12.2017 у 22:00

Окренула сам Толстоја наглавачке

После романа „Горски” који је у стилу „Великог Гетсбија” говорио о богатим Русима у Лондону, нови роман Весне Голдсворти „Господин Ка”, који „светску премијеру” има у београдској „Геопоетици”, у преводу са енглеског Наташе Тучев, наставља приповест великог Толстојевог романа „Ана Карењина”. Наиме, један од главних јунака Сергеј Карењин у роману је „стваран” син своје мајке, који живу у лондонском егзилу и долази у контакт са француском Јеврејком Албертином. Роман прати једну љубавну причу, али и снимање филма о Толстојевој хероини, збивања у филмском свету, а успоставља и везу са Лондоном Милоша Црњанског и кнезом Рјепнином који се у „кадру” указује слично као Хичкок у свом филму... У ком тренутку сте одлучили да наставите приповест о великом Толстојевом роману, па и о Русима у

Друштво

11.12.2017 у 11:11

И Бранко Ћопић је део педагошке историје

Одељење за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду у четвртак ће свечаном седницом обележити 125 година од оснивања Катедре за педагогију. Скуп посвећен значајном јубилеју почиње у 12 часова у амфитеатру „Григорије Острогорски” на Филозофском факултету и моћи ће да му присуствују сви заинтересовани. Осим подсећања на богату историју, биће речи и о актуелном раду Одељења у наставној и научноистраживачкој области. Предавачи овог одељења у протеклих десет година учествовали су у стотинак научних и истраживачких пројеката, од којих су више од половине били међународни. Свечаност ће бити употпуњена занимљивом

Култура

09.12.2017 у 22:00

Ћопић, од омиљеног до анатемисаног писца

Онај ко о животу размишља, смеје се, онај ко га осећа – плаче. Бранко Ћопић чинио је обе ствари у исти мах кроз свој хумор, зато што је знао да је смех у рату, али и у животу после њега, спасоносан. Пре свега због тога што потврђује живот и све своди на праву меру– хероје приземљује, а човека из народа чини мудрацем. Често је наводио афоризам настао управо у рату: „Бежимо, браћо, победа је наша!”. За његов хумор Михиз је написао да поседује нешто чаробно, спасоносно, лековито и тужно, а праву меру у свему, Ћопић је прихватио од свог узора и омиљеног писца Иве Андрића.

05.12.2017 у 08:00

Вече младих писаца у Бечу

У петак, 24. новембра 2017. године, у боемском амбијенту кафића „Бертија”, одржано је четврто по реду „Вече младих писаца”, у организацији Просвјетиног „Клуба младих уметника”. Овај клуб основан је недавно у циљу окупљања младих креативних стваралаца различитих бранши – писаца, сликара и глумаца, који живе, раде и студирају у Бечу. Кроз реализацију различитих пројеката из области уметности и културе, клуб има и важан циљ очувања и промоције српске културе и традиције. Публика је уживала у речима младих аутора, праћених инструменталним импровизацијама, о правим и погрешним изборима, тренуцима вечности и љубави, о сновима... Други учесници су изабрали да публици изнесу неке од најлепших дела домаће и светске књижевности попут песама „Писмо мајци” Јесењина и „Мали камени ноктурно” Мике

Култура

01.12.2017 у 11:50

Ненаду Грујичићу награда „Сава Мркаљ”

Награда „Сава Мркаљ” за 2017. годину за изузетно значајна књижевна остварења на српском језику припала је Ненаду Грујичићу за Антологију српске избегличке поезије „Прогнани Орфеји” (Бранково коло 2016) и Антологију крајишких ојкача „Пјевај, ори, прозоре отвори”. Жири је у образложењу истакао да је Грујичић показао истанчан смисао и стваралачку храброст за састављање важних антологија, подсетивши да је лауреат претходно направио оригиналан одабир песама и песника у својој Антологији српске поезије (1847–2000) која је за кратко време доживела поновљено издање. Награђене антологије баве се пре свега поезијом и културом Срба Крајишника. „Обе ове антологије нашле су се у судбинском кругу мотива везаних за вековну Војну крајину, али и за ново време избеглиштва и прогона на Балкану”,

Култура

30.11.2017 у 22:00

Појам уметника узмиче пред културним менаџером

Уметност је данас пројектна и конкурсна, уметник је инструментализован између комуналних и политичких „структура”; Европа је од великог идеала постала велико разочарање, нарочито за младе, који шизофрено опет и желе тамо да емигрирају, а мигранти из Турске или Пољске у Немачкој или скандинавским земљама осећају се као обесправљени странци. Ово су закључци јучерашње панел дискусије „Европа разлика или различита Европа”, у оквиру које су у Српском ПЕН центру дискутовали песник и есејиста Владимир Копицл, словеначки писац Андреј Блатник, хрватски писац и теоретичар Игор Штикс, политиколог Душко Лопандић, песник, есејиста и издавач Гојко Божовић и књижевница Вида Огњеновић, председница Српског ПЕН-а. Разговор ће бити настављен и данас, уз учешће филозофа Алпара Лошонца и есејисте и

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 15:33

Мартиновић: Медитеранске игре су први тест за нову репрезентацију Србије

17.06.2026 у 15:33

Бивши шпански премијер одбацио оптужбе за милионску помоћ авио-компанији Плус Ултра

17.06.2026 у 15:27

Промет на Београдској берзи око 11,96 милиона динара

17.06.2026 у 15:19

Јокић предводи кошаркаше Србије против Швајцарске и БиХ

17.06.2026 у 15:12

Трамп: Уколико Иран не буде поштовао споразум, бомбардоваћемо их опет

17.06.2026 у 15:12

Руте: Радимо на јачању одбране од свих потенцијалних претњи