Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Kultura

25.01.2018 u 22:00

Ne znam da li sam zaslužio tolike komplimente, neprijatno mi je

Ivo Andrić je veliki pisac i mislilac i zato je velika čast dobiti nagradu koja nosi njegovo ime – prva je reakcija Bore Đorđevića na vest o tome da je laureat nagrade „Ivo Andrić”. Književniku i muzičaru, koji već decenijama predvodi sastav „Riblja čorba”, ovo priznanje za najbolju knjigu objavljenu u Srbiji i Republici Srpskoj pripalo je za knjigu poezije „Pusto ostrvo”, objavljenu u izdavačkoj kući „Arte”. Ovakvu odluku Odeljenja za književnost Andrićevog instituta doneo je žiri u kojem su bili Emir Kusturica, u svojstvu predsednika, Muharem Bazdulj i profesor Jovan Delić. Kusturica je istakao da će i ubuduće uzimati u obzir pisce koji stižu iz rokenrola, a predsednik UO Andrićevog instituta pesnik Matija Bećković ocenio je dodelu priznanja muzičaru prevratničkim događajem.

Kultura

17.01.2018 u 22:00

Pamćenje je samo opomena

Nacistički režim je od sredine 1935. godine počeo krivično da goni ljude koji su upražnjavali istopolne seksualne odnose, a na udaru Bezbednosne službe Trećeg rajha bili su komunisti, Jevreji, Romi, masoni.... U Trećem rajhu prisilno je sterilisano između 250 hiljada i 300 hiljada ljudi. Masovno su spaljivane knjige „štetnih” stanovišta. Kada su 27. januara 1945. godine Rusi oslobodili logor Aušvic-Birkenau u jednom od skladišta pronašli su 7,6 tona upakovane ljudske kose, 45.000 pari cipela, tone odeće, hiljade naočara. Sa druge strane, računa se da je u Sovjetskom Savezu, od 1923. do 1939. godine, u gulazima bilo između deset hiljada i sto hiljada „klasnih neprijatelja”... U knjigu „Gorgone” (Geopoetika) Mire Otašević, koja se nalazila u najužoj konkurenciji za NIN-ovu nagradu

Kultura

12.01.2018 u 22:00

Shvatati sebe preozbiljno, to je put u fašizam

Novi roman Srđana Srdića „Srebrna magla pada” (Partizanska knjiga), koji se nalazi u najužem izboru za „Ninovu” nagradu, nosi posvetu „nesanjačima”. To je proza koja drži budnim, pobuđuje na razmišljanje o načinima na koje jezik oblikuje čovekovu poziciju u svetu, emociju, postojanje koje prevazilazi puko sabiranje iskustava, interfejs između više svesti koje obitavaju paralelno. Čitalac sviknut na uobičajenu razradu i grananje sižea na rečenice i pasuse sada menja taktiku čitanja, u hodu se prilagođava izlaganjima junakinje Sonje i onoga kome ona stremi, kao i drugim glasovima iskrslim u prostoru romana, i gde stremiti drugome ne znači istovremeno i ne ići ka samom sebi. „Zovem se Sonja. Imam jednu priču. Pričam. Trebalo bi završiti, to. Svako buđenje je gubitak. Manje nas ostane. Ne

Društvo

11.01.2018 u 22:00

Svođenje životnih računa Laze Kostića

Jedni hoće da me zamonaše, a drugi da me žene, napisao je Laza Kostić u manastiru Krušedol, pre nego što se, ipak, oženio Julkom Palanački i nastanio u Somboru, ali u kući nije mogao mirno da piše i prevodi zbog stalnih prigovaranja svoje tašte, pa se ubrzo vratio u manastir. „Rano je jutro. Svak za svojim poslom. Već je i moj stari braca Laza prelistao poštu gde se zavukao u svoju odaju, gdje od jutra do mraka prevodi rimske Pandekte, a pomalo i svog starog ljubimca Šekspira. Veliki postovi poste se najstrože... Nastojatelj (Zmejanović) prednjači u tome kao i u svačem... Ni za braca-Lazu nema izuzetaka; posti on sa bratstvom svaki post, pa bogme i onaj najstrožiji strasne nedelje o samom hlebu i vodi, zatijem se i pričesti...

Kultura

11.01.2018 u 22:00

Kralj Lir na sastanku sa ludilom

Glavni junak novog romana „Četiri ludila” (Vulkan izdavaštvo), Miloša Latinovića je Jovan Savić, jedan od najvećih glumaca i reditelja Beča, Vajmara, Minhena, ali i Evrope, krajem 19. i početkom 20. veka. Ova knjiga privukla je pažnju i žirija Ninove nagrade koji ju je uvrstio u uži izbor sa još osam dela. Na početku priče Savić je na svom stvaralačkom i rediteljskom usponu, osmišljavajući novi pristup Šekspirovoj tragediji „Kralj Lir”, na kraju – trijumfuje u Dvorskom nacionalnom teatru u Minhenu. U dva paralelna romaneskna vremenska toka, različiti umetnici bore se sa spoljnim okolnostima. Umetnik savremene storije rve se sa političkim kompromisima, dok se srpska pozorišta u Austrougarskoj bore sa apsolutističkom vlašću i „nepodesnim” repertoarima. Roman „Dželat u raju” Miloša

Kultura

05.01.2018 u 17:14

Devet romana u trci za Ninovu nagradu

Stručni žiri Ninove nagrade kritike za najbolji roman godine izdvojio je devet romana u uži izbor za ovo književno priznanje: „Sunce ovog dana” Vladimira Pištala (Agora), „Proleće se na put sprema” Bojana Krivokapića (Red box), „Plava kapija” Radovana Belog Markovića (Albatros plus), „Srodnici” Jovice Aćina (Laguna), „Gorgone” Mire Otašević (Geopoetika), „Luzitanija” Dejana Atanackovića (Besna kobila), „Danas je sreda” Davida Albaharija (Čarobna knjiga), „Srebrna magla pada” Srđana Srdića (Partizanska knjiga) i „Četiri ludila” Miloša Latinovića (Vulkan). Žiri je radio u sastavu: Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik). Najuži izbor biće objavljen u Ninu od 11. januara 2018, a ime 64. dobitnika biće poznato 15. januara nakon poslednje

Kultura

23.12.2017 u 22:00

Okrenula sam Tolstoja naglavačke

Posle romana „Gorski” koji je u stilu „Velikog Getsbija” govorio o bogatim Rusima u Londonu, novi roman Vesne Goldsvorti „Gospodin Ka”, koji „svetsku premijeru” ima u beogradskoj „Geopoetici”, u prevodu sa engleskog Nataše Tučev, nastavlja pripovest velikog Tolstojevog romana „Ana Karenjina”. Naime, jedan od glavnih junaka Sergej Karenjin u romanu je „stvaran” sin svoje majke, koji živu u londonskom egzilu i dolazi u kontakt sa francuskom Jevrejkom Albertinom. Roman prati jednu ljubavnu priču, ali i snimanje filma o Tolstojevoj heroini, zbivanja u filmskom svetu, a uspostavlja i vezu sa Londonom Miloša Crnjanskog i knezom Rjepninom koji se u „kadru” ukazuje slično kao Hičkok u svom filmu... U kom trenutku ste odlučili da nastavite pripovest o velikom Tolstojevom romanu, pa i o Rusima u

Društvo

11.12.2017 u 11:11

I Branko Ćopić je deo pedagoške istorije

Odeljenje za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u četvrtak će svečanom sednicom obeležiti 125 godina od osnivanja Katedre za pedagogiju. Skup posvećen značajnom jubileju počinje u 12 časova u amfiteatru „Grigorije Ostrogorski” na Filozofskom fakultetu i moći će da mu prisustvuju svi zainteresovani. Osim podsećanja na bogatu istoriju, biće reči i o aktuelnom radu Odeljenja u nastavnoj i naučnoistraživačkoj oblasti. Predavači ovog odeljenja u proteklih deset godina učestvovali su u stotinak naučnih i istraživačkih projekata, od kojih su više od polovine bili međunarodni. Svečanost će biti upotpunjena

Kultura

09.12.2017 u 22:00

Ćopić, od omiljenog do anatemisanog pisca

Onaj ko o životu razmišlja, smeje se, onaj ko ga oseća – plače. Branko Ćopić činio je obe stvari u isti mah kroz svoj humor, zato što je znao da je smeh u ratu, ali i u životu posle njega, spasonosan. Pre svega zbog toga što potvrđuje život i sve svodi na pravu meru– heroje prizemljuje, a čoveka iz naroda čini mudracem. Često je navodio aforizam nastao upravo u ratu: „Bežimo, braćo, pobeda je naša!”. Za njegov humor Mihiz je napisao da poseduje nešto čarobno, spasonosno, lekovito i tužno, a pravu meru u svemu, Ćopić je prihvatio od svog uzora i omiljenog pisca Ive Andrića.

05.12.2017 u 08:00

Veče mladih pisaca u Beču

U petak, 24. novembra 2017. godine, u boemskom ambijentu kafića „Bertija”, održano je četvrto po redu „Veče mladih pisaca”, u organizaciji Prosvjetinog „Kluba mladih umetnika”. Ovaj klub osnovan je nedavno u cilju okupljanja mladih kreativnih stvaralaca različitih branši – pisaca, slikara i glumaca, koji žive, rade i studiraju u Beču. Kroz realizaciju različitih projekata iz oblasti umetnosti i kulture, klub ima i važan cilj očuvanja i promocije srpske kulture i tradicije. Publika je uživala u rečima mladih autora, praćenih instrumentalnim improvizacijama, o pravim i pogrešnim izborima, trenucima večnosti i ljubavi, o snovima... Drugi učesnici su izabrali da publici iznesu neke od najlepših dela domaće i svetske književnosti poput pesama „Pismo majci” Jesenjina i „Mali kameni

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost