Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

16.04.2016 у 08:05

Турска се убрзано креће ка диктатури

Не подржавајте рат и насиље, не судите другима уколико су другачији од вас, поручила је једна од најзначајнијих турских савремених књижевница и активисткиња Оја Бајдар, борац за права Курда, учествујући на новосадском „Прозефесту”, у разговору с младима. У Београду је јуче била гост свог београдског издавача „Дерете”, који је објавио њен први роман у преводу на српски језик Весне Газдић „Изгубљена реч”. Оја Бајдар рођена је у Истанбулу 1940. године, добитница је неких од најзначајнијих књижевних награда у Турској и иностранству. Због свог политичког рада и противљења тадашњој власти седамдесетих година прошлог века Оја Бајдар била је осуђивана, а после војног удара 1971. године провела је у затвору годину и по дана. После следећег војног удара, 1980, Бајдар и њен муж Ајдин Енгин, новинар,

Ризница

14.04.2016 у 16:24

Продавац гробница

Све што је могао да уновчи, и покретно и непокретно, уновчио је, па ипак је увек био празних шака. Док му је покојни отац био чуваран човек те му је оставио и нешто наследства, дотле се у његовој руци није могао никад загрејати новац. Навикао тако да му увек звецка у џепу, он се очајно чупа за косе и крши руке кад нема шта више да прода од очеве оставине. У једноме тако тешком часу, њему пада безбожна мисао на памет: да прода породичну гробницу, од које никакве користи нема, а која му чини још и терет, јер мора да плаћа годишњу таксу за њено одржавање. Отац његов, који му је оставио наследство, једини је почивао у тој гробници и становао је у њој већ пуних дванаест година. То је довољно мира за свакога доброг хришћанина. Њему лично та гробница не треба, јер нема претензија да буде

Ризница

14.04.2016 у 16:21

Битински пастир

Изнад оваца само тешка планина, Битинија са својим бреговима, Велико вече Азије које их косо преклопи, Лист књиге коју ветрови читају, Далеки дах мора и острва што се стресају. Силазе, тако, падинама Битинског Олимпа, Безбројне, незнатне, ужурбане као мишеви, Ради торова покрај Брусе, Ради збијености која штити од вукова. Најпре једно огромно стадо: хиљаде и хиљаде оваца, Клатећи вруће, набијене мешине млека – За њима јагњад омађијана – И овнови, у истом ритму, мужјаштва и своја звона, Очи им сјаје у вечери пламичцима, На ногама тако танким, тако неспретним, рекло би се да храмљу. А онда, скачући с бусена на бусен, низбрдо, Искрсну он огрнут преврнутом кабаницом, Као месечина, скачући низ брегове, Звезда,

Култура

11.04.2016 у 08:05

Престижна награда писцу коме критика не верује

Аргентински писац средње генерације Едуардо Саћери (Кастелар, 1967), љубитељ фудбала и животних губитника, добитник је овогодишње награде Алфагуара, једног од најштедријих и најугледнијих годишњих признања за роман на шпанском језичком подручју. Тек у јуну моћи ће да се утврди да ли су се публика и критика коначно сложили око Саћеријевог дела, кад у двадесетак земаља Европе и Америке буде објављен његов награђени роман „Ноћ централе“. За многе је награда Саћерију у конкуренцији од преко 700 рукописа праведан чин, готово пркосна одлука донета упркос аргентинским академским круговима који овом аутору, упркос популарности, не придају довољно значаја. Средњошколски професор историје у не баш елитном крају Буенос Ајреса, Саћери је по много чему чудан сват аргентинске књижевности. Прочуо се,

Култура

07.04.2016 у 11:37

„Златни прстен” Ненаду Грујичићу

Међународну књижевну награду „Златни прстен'', за укупни стваралачки опус, добио је српски песник и књижевник Ненад Грујичић, саопштило је данас Бранково коло. „Златни прстен” је Грујчићу четврто признање у последњих годину дана. Претходно је добио интернационалну награду Академије „Иво Андрић” за животно дело, награду ''Браћа Мицић'' за књигу сећања, полемика и есеја „Руку на срце” (Службени гласник) и „Гајков пјеснички шешир” за књигу песама „Светлица” (Просвета). „Наиђе време када се уметничка жетва прибира и слаже у откосе смисла. Ова награда долази из друге средине и тиме представља привилегију у односу на локална признања”, изјавио је Грујичић поводом награде „Златни прстен”. Лауреат каже да је заговорник оних виђења која награде сматрају „важним крајпуташима у простору и

Култура

07.04.2016 у 09:46

Шантић – велики песник Мостара и Херцеговине

Од нашег специјалног извештача Требиње – Алекса Шантић (1868–1924), рођен је у Мостару, у том граду је провео највећи део живота, и у њему умро од туберкулозе. Поживео је 55 година, сахрањен је у Мостару. Завршио је трговачку школу у Трсту и Љубљани, потом се вратио у Мостар. Био је, како сведочи Владимир Ћоровић, „прво време прилично повучен”, водио књиге у очевој трговини и читао „листове и књиге до којих је могао у Мостару доћи”. Неколико година касније започео је свој књижевни и друштвени рад. Узори су му били српски писци Војислав Илић и Јован Јовановић Змај, а од страних највише је поштовао Хајнриха Хајнеа. У српској књижевности остао је упамћен по песмама: „Емина”, „Не вјеруј”, „Остајте овдје”, „Претпразничко вече”, „Што те нема”, „Вече на шкољу”, „О класје моје”, „Моја

Култура

07.04.2016 у 08:05

Како је тужилац Пабла Ескобара постао популаран књижевни лик

Док у роману 19. века код Балзака, Стендала, Мопасана и Александра Диме сазнајемо све о животу у Паризу – у колико сати се буде градски стражари, које су цене намирница на париској пијаци, када на улицу излазе просјаци, колико пута бискупи обилазе своје дијацезе и у које доба се увече пале лампе у граду, у савременој књижевности подаци о животу овог града у великој мери су редуковани. У романима Француза Патрика Модијана (1945), Париз је увек скрајнут – урбанитета нема ни на помолу и све се код овог писца метафизичке тескобе дешава по неким тајновитим местима. Како један град живи у оквиру књижевног дела, да ли је наративни чинилац романа, на који начин формира критичку свест писца и какву улогу има у животу тог аутора – може се чути на предавањима филмског критичара Мирољуба

Ризница

05.04.2016 у 13:57

Бајрон у Синтри

Идући за Синтру Бајрон се поречкао са друштвом. Нису могли да се сложе којим путем треба да се врате. Њега је нарочито љутило што у оваквим случајевима види увек, по очима своје послуге, да она не одобрава њему него његовом противнику. Чим су прошли капију парка, он је пустио друштво. Била је недеља. Чула се свирка однекуд. Да би издувао срџбу, претрчавао је басамаке одмахујући оном краћом, ромом ногом и заборављајући да изгледа смешан кад трчи. Пред њим су се отварале све нове терасе, све нови путеви и све шири видик: дванаест миља зелене равнице уоквирене појасом мора и бескрајем неба. Није осећао напор. Чинило му се не да се пење него да расте. Нигде жива створа. Ни птице није било. Мислио је: најпосле, ево једна земља у којој је самоћа весела! Хитајући тим стазама урезаним у

Ризница

05.04.2016 у 13:54

Трагична кафана

Ова је грозна кафана голема као судбина. У њој су тужбе узалудне, из ње се не бежи. У кафани се сања о путовањима, али се лежи с изразом тупим и очима измученим кокаина. Одрвењују удови, а тело се мало пере. Ово рубље на душама врло се ретко мења. Кафана, ждрело сиве и глибаве улице: големи војници и неуредни морнари, разговори Кронштата, Тулона, Кила и Поле. Кокоте принцесе и сањари апаши чиста срца. Да ли пред вратима вребају рације недостатне, је ли у ноћи разапет кордон безбедности? У таквим кафанама се живи, чак и спава. Све је пуно дима и испаравања дахова, с ногу се пуши влага... Тако се изврћем за столом од речи што су измакле непотребне да се кажу, од дела уморних што не служе сврси. Глава чека покајање на

Ризница

05.04.2016 у 13:49

Сусрет са земљаком

Утегнут у потијесан шињел, лица дјечачки једра и црвена, и блага, понешто сјетна погледа човјека добричине, стрпљиво корача жандарм Илија Рашета тамо-овамо једном живом београдском улицом. Читаво по подне росила је ситна и невидљива киша прољетна и са још неразвијених мрких пупова младих кестенова на увици тротоара откинула би се покаткад крупна свијетла кап и то би Илију, ни сам није знао зашто, потсећало на његов крај, његове козе и оријетке кржљаве личке шикаре орошене топлом прољетном кишом. Тренутно би га, попут свијетла угодна вала, прелила далека успомена, али би се опет брзо тргнуо (треба пажљиво пазити на ред, а не около блејати и спавати!) и настојао да лицу даде службен и строг израз што му никако није полазило како треба за руком и он се чудом чудио и дивио како то онај његов

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 12:20

На Камчатки јутрос више од 10 земљотреса

19.06.2026 у 12:20

На ружичастој планети откривени облаци од соли

19.06.2026 у 12:17

Председник Јужне Кореје: Морамо истражити пропусте на изборима, бес грађана је оправдан

19.06.2026 у 12:15

Чешка ни ове године неће испунити НАТО минимум за војну потрошњу

19.06.2026 у 12:12

Одбојкашице максималне против Доминиканске Републике у ЛН

19.06.2026 у 12:04

Сакс: Србија је у праву што сарађује са Кином упркос притисцима Запада