Subota, 20.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: književnost

Kultura

16.04.2016 u 08:05

Turska se ubrzano kreće ka diktaturi

Ne podržavajte rat i nasilje, ne sudite drugima ukoliko su drugačiji od vas, poručila je jedna od najznačajnijih turskih savremenih književnica i aktivistkinja Oja Bajdar, borac za prava Kurda, učestvujući na novosadskom „Prozefestu”, u razgovoru s mladima. U Beogradu je juče bila gost svog beogradskog izdavača „Derete”, koji je objavio njen prvi roman u prevodu na srpski jezik Vesne Gazdić „Izgubljena reč”. Oja Bajdar rođena je u Istanbulu 1940. godine, dobitnica je nekih od najznačajnijih književnih nagrada u Turskoj i inostranstvu. Zbog svog političkog rada i protivljenja tadašnjoj vlasti sedamdesetih godina prošlog veka Oja Bajdar bila je osuđivana, a posle vojnog udara 1971. godine provela je u zatvoru godinu i po dana. Posle sledećeg vojnog udara, 1980, Bajdar i njen muž Ajdin

Riznica

14.04.2016 u 16:24

Prodavac grobnica

Sve što je mogao da unovči, i pokretno i nepokretno, unovčio je, pa ipak je uvek bio praznih šaka. Dok mu je pokojni otac bio čuvaran čovek te mu je ostavio i nešto nasledstva, dotle se u njegovoj ruci nije mogao nikad zagrejati novac. Navikao tako da mu uvek zvecka u džepu, on se očajno čupa za kose i krši ruke kad nema šta više da proda od očeve ostavine. U jednome tako teškom času, njemu pada bezbožna misao na pamet: da proda porodičnu grobnicu, od koje nikakve koristi nema, a koja mu čini još i teret, jer mora da plaća godišnju taksu za njeno održavanje. Otac njegov, koji mu je ostavio nasledstvo, jedini je počivao u toj grobnici i stanovao je u njoj već punih dvanaest godina. To je dovoljno mira za svakoga dobrog hrišćanina. Njemu lično ta grobnica ne treba, jer nema pretenzija da

Riznica

14.04.2016 u 16:21

Bitinski pastir

Iznad ovaca samo teška planina, Bitinija sa svojim bregovima, Veliko veče Azije koje ih koso preklopi, List knjige koju vetrovi čitaju, Daleki dah mora i ostrva što se stresaju. Silaze, tako, padinama Bitinskog Olimpa, Bezbrojne, neznatne, užurbane kao miševi, Radi torova pokraj Bruse, Radi zbijenosti koja štiti od vukova. Najpre jedno ogromno stado: hiljade i hiljade ovaca, Klateći vruće, nabijene mešine mleka – Za njima jagnjad omađijana – I ovnovi, u istom ritmu, mužjaštva i svoja zvona, Oči im sjaje u večeri plamičcima, Na nogama tako tankim, tako nespretnim, reklo bi se da hramlju. A onda, skačući s busena na busen, nizbrdo, Iskrsnu on ogrnut prevrnutom kabanicom, Kao mesečina, skačući niz

Kultura

11.04.2016 u 08:05

Prestižna nagrada piscu kome kritika ne veruje

Argentinski pisac srednje generacije Eduardo Saćeri (Kastelar, 1967), ljubitelj fudbala i životnih gubitnika, dobitnik je ovogodišnje nagrade Alfaguara, jednog od najštedrijih i najuglednijih godišnjih priznanja za roman na španskom jezičkom području. Tek u junu moći će da se utvrdi da li su se publika i kritika konačno složili oko Saćerijevog dela, kad u dvadesetak zemalja Evrope i Amerike bude objavljen njegov nagrađeni roman „Noć centrale“. Za mnoge je nagrada Saćeriju u konkurenciji od preko 700 rukopisa pravedan čin, gotovo prkosna odluka doneta uprkos argentinskim akademskim krugovima koji ovom autoru, uprkos popularnosti, ne pridaju dovoljno značaja. Srednjoškolski profesor istorije u ne baš elitnom kraju Buenos Ajresa, Saćeri je po mnogo čemu čudan svat argentinske

Kultura

07.04.2016 u 11:37

„Zlatni prsten” Nenadu Grujičiću

Međunarodnu književnu nagradu „Zlatni prsten'', za ukupni stvaralački opus, dobio je srpski pesnik i književnik Nenad Grujičić, saopštilo je danas Brankovo kolo. „Zlatni prsten” je Grujčiću četvrto priznanje u poslednjih godinu dana. Prethodno je dobio internacionalnu nagradu Akademije „Ivo Andrić” za životno delo, nagradu ''Braća Micić'' za knjigu sećanja, polemika i eseja „Ruku na srce” (Službeni glasnik) i „Gajkov pjesnički šešir” za knjigu pesama „Svetlica” (Prosveta). „Naiđe vreme kada se umetnička žetva pribira i slaže u otkose smisla. Ova nagrada dolazi iz druge sredine i time predstavlja privilegiju u odnosu na lokalna priznanja”, izjavio je Grujičić povodom nagrade „Zlatni prsten”. Laureat kaže da je zagovornik onih viđenja koja nagrade smatraju „važnim krajputašima u

Kultura

07.04.2016 u 09:46

Šantić – veliki pesnik Mostara i Hercegovine

Od našeg specijalnog izveštača Trebinje – Aleksa Šantić (1868–1924), rođen je u Mostaru, u tom gradu je proveo najveći deo života, i u njemu umro od tuberkuloze. Poživeo je 55 godina, sahranjen je u Mostaru. Završio je trgovačku školu u Trstu i Ljubljani, potom se vratio u Mostar. Bio je, kako svedoči Vladimir Ćorović, „prvo vreme prilično povučen”, vodio knjige u očevoj trgovini i čitao „listove i knjige do kojih je mogao u Mostaru doći”. Nekoliko godina kasnije započeo je svoj književni i društveni rad. Uzori su mu bili srpski pisci Vojislav Ilić i Jovan Jovanović Zmaj, a od stranih najviše je poštovao Hajnriha Hajnea. U srpskoj književnosti ostao je upamćen po pesmama: „Emina”, „Ne vjeruj”, „Ostajte ovdje”, „Pretprazničko veče”, „Što te nema”, „Veče na školju”, „O klasje moje”,

Kultura

07.04.2016 u 08:05

Kako je tužilac Pabla Eskobara postao popularan književni lik

Dok u romanu 19. veka kod Balzaka, Stendala, Mopasana i Aleksandra Dime saznajemo sve o životu u Parizu – u koliko sati se bude gradski stražari, koje su cene namirnica na pariskoj pijaci, kada na ulicu izlaze prosjaci, koliko puta biskupi obilaze svoje dijaceze i u koje doba se uveče pale lampe u gradu, u savremenoj književnosti podaci o životu ovog grada u velikoj meri su redukovani. U romanima Francuza Patrika Modijana (1945), Pariz je uvek skrajnut – urbaniteta nema ni na pomolu i sve se kod ovog pisca metafizičke teskobe dešava po nekim tajnovitim mestima. Kako jedan grad živi u okviru književnog dela, da li je narativni činilac romana, na koji način formira kritičku svest pisca i kakvu ulogu ima u životu tog autora – može se čuti na predavanjima filmskog kritičara Miroljuba

Riznica

05.04.2016 u 13:57

Bajron u Sintri

Idući za Sintru Bajron se porečkao sa društvom. Nisu mogli da se slože kojim putem treba da se vrate. Njega je naročito ljutilo što u ovakvim slučajevima vidi uvek, po očima svoje posluge, da ona ne odobrava njemu nego njegovom protivniku. Čim su prošli kapiju parka, on je pustio društvo. Bila je nedelja. Čula se svirka odnekud. Da bi izduvao srdžbu, pretrčavao je basamake odmahujući onom kraćom, romom nogom i zaboravljajući da izgleda smešan kad trči. Pred njim su se otvarale sve nove terase, sve novi putevi i sve širi vidik: dvanaest milja zelene ravnice uokvirene pojasom mora i beskrajem neba. Nije osećao napor. Činilo mu se ne da se penje nego da raste. Nigde živa stvora. Ni ptice nije bilo. Mislio je: najposle, evo jedna zemlja u kojoj je samoća vesela! Hitajući tim stazama

Riznica

05.04.2016 u 13:54

Tragična kafana

Ova je grozna kafana golema kao sudbina. U njoj su tužbe uzaludne, iz nje se ne beži. U kafani se sanja o putovanjima, ali se leži s izrazom tupim i očima izmučenim kokaina. Odrvenjuju udovi, a telo se malo pere. Ovo rublje na dušama vrlo se retko menja. Kafana, ždrelo sive i glibave ulice: golemi vojnici i neuredni mornari, razgovori Kronštata, Tulona, Kila i Pole. Kokote princese i sanjari apaši čista srca. Da li pred vratima vrebaju racije nedostatne, je li u noći razapet kordon bezbednosti? U takvim kafanama se živi, čak i spava. Sve je puno dima i isparavanja dahova, s nogu se puši vlaga... Tako se izvrćem za stolom od reči što su izmakle nepotrebne da se kažu, od dela umornih što ne služe svrsi. Glava čeka

Riznica

05.04.2016 u 13:49

Susret sa zemljakom

Utegnut u potijesan šinjel, lica dječački jedra i crvena, i blaga, ponešto sjetna pogleda čovjeka dobričine, strpljivo korača žandarm Ilija Rašeta tamo-ovamo jednom živom beogradskom ulicom. Čitavo po podne rosila je sitna i nevidljiva kiša proljetna i sa još nerazvijenih mrkih pupova mladih kestenova na uvici trotoara otkinula bi se pokatkad krupna svijetla kap i to bi Iliju, ni sam nije znao zašto, potsećalo na njegov kraj, njegove koze i orijetke kržljave ličke šikare orošene toplom proljetnom kišom. Trenutno bi ga, poput svijetla ugodna vala, prelila daleka uspomena, ali bi se opet brzo trgnuo (treba pažljivo paziti na red, a ne okolo blejati i spavati!) i nastojao da licu dade služben i strog izraz što mu nikako nije polazilo kako treba za rukom i on se čudom čudio i divio kako to

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

20.06.2026 u 01:39

Uvodi se taksa od 50 evra za dnevni ulaz u Veneciju

20.06.2026 u 01:27

U padu balona u Nevadi više ljudi teško povređeno

20.06.2026 u 01:09

Požar u ekskluzivnom turističkom kompleksu u Dominikanskoj Republici

20.06.2026 u 00:59

SAD:Naredna runda pregovora Libana i Izraela od 23. do 25. juna u Vašingtonu

19.06.2026 u 23:35

SAD sa 2:0 nadigrale Australiju

19.06.2026 u 22:57

Četvrta pobeda bokserke Sare Ćirković