Субота, 20.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Живот и стил

04.04.2016 у 15:00

Прва књига о првинама у Србији

Филм „Пети лептир” у режији Милорада Милинковића, приказан крајем 2014. године, носи титулу првог српског 3Д филма. Млађи је 103 године од првог српског играног филма „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа” снимљеног 1911. и 57 година од првог домаћег филма у боји – „Поп Ћира и поп Спира”. Екранизацију дела Стевана Сремца о догодовштинама породица двојице попова, режирала је 1957. године Соја Јовановић, прва позоришна и филмска редитељка у нашој земљи.. Одредница први из претходних реченица обележава и низ других занимљивости у одељцима и причицама хронолошко-тематске бележнице „Први у Србији”. То су „цртице из историје почетака”, како аутор тј. приређивач Зоран Пеневски назива недавно издату књигу. Пеневски, иначе уредник дечијих издања у издавачкој кући „Лагуна” и аутор неколико

Култура

03.04.2016 у 18:00

Десет векова српске књижевности

У садашњим приликама, док су књижевност и писци скрајнути у нечитање, а издавачи књига у разним невољама, истиче академик Миро Вуксановић, покретач и главни уредник антологијске едиције „Десет векова српске књижевности”, није лако остварити јединствен подухват који је пре седам година покренут у Издавачком центру Матице српске. Реч је управо о антологијској едицији „Десет векова српске књижевности” у којој ће, у првој серији, бити објављено 120 књига. Према критеријумима и уређивачким начелима, штампаним у свакој књизи са пописом одабраних наслова, у другој серији биће и писци двадесетог и нашег века који нису у првој серији, књижевни историчари, критичари и есејисти, са хрестоматијама мање заступљених жанрова (путописи, мемоари, писма). – Од почетка, од првог кола из 2010. године,

Култура

31.03.2016 у 09:58

Преминуо мађарски писац и Нобеловац Имре Кертес

БУДИМПЕШТА – Мађарски писац и добитник Нобелове награде за књижевност Имре Кертес преминуо је данас у 87. години, саопштила је издавачка кућа Магвето. Кертес је умро у својој кући у Будимпешти после дуге и тешке болести, пренела је мађарска агенција МТИ. Нобелову награду за књижевност добио је 2002. године. Кертес је јеврејског порекла, а 1944. године депортован је у Аушвиц, а потом и у Бухенвалд, одакле је ослобођен 1945. Писац је дела: Човек без судбине, Иста прича две приповетке, Ликвидација, Досије К., Кадиш за нерођено дете, Фијаско... (Танјуг)

Култура

28.03.2016 у 18:05

Спомен на изгубљени завичај

Најтрагичнији резултат грађанског рата током распада СФР Југославије (1991–1995), сем жртава са свих зараћених страна, као ненадокнадивих губитака, истиче Славица Гароња Радованац (1957), фоклориста, књижевна историчарка, критичарка, списатељица, представља прогон око четиристо хиљада Срба из Хрватске. То се нарочито односи на Србе са територије Републике Српске Крајине, баштиника Војне крајине, основане под патронатом аустријског Ратног већа у Бечу, а постављене као живи зид („кордон”) на Граници у одбрани Аустријског царства према Отоманској империји и њеном даљем надирању ка средњој Европи. Издавачка кућа „Прометеј” из Новог Сада објавила је недавно књигу Славице Гароњe Радованац „Српска књижевна Крајина” (Од баштине до егзодуса). Комплетно исељавање једног народа са своје вековне

Ризница

27.03.2016 у 15:43

Жомбољ на точковима

I Ових дана је потписана конвенција са Румунијом, по којој варошица Жомбољ и још нека села у северном Банату, прелазе у Румунију, у замену за нека места насељена нашим живљем. Ствар по себи изгледа и разумљива и повољна за нас. О Жомбољу се у држави мало зна а и то мало није нарочито згодно да пробуди жалост за тим местом особито кад место њега добијамо, како је јављено осам хиљада Србаља, намучених и изгубљених у туђини. Ствари, међутим, из близа, често су сасвим друге, него што их званични извештаји представљају и зато је „Политика” изашла на лице места. Путовати по Банату, било је некад јако обична и досадна ствар, али се то изменило. То је постао крај чудних и огромних политичких каламбура, социјалних комедија и људске беде. Ту су огромна имања, читаве области,

Ризница

27.03.2016 у 15:33

Христ на предграђу

Христе, велики мој друже, сиђи у овај дан на прљаво предграђе; Ту, где су у место завесе, окна од леда, У фабрике распеваних димњака под облацима сивим; Ту где уместо градског стражара шета понижење и беда Чекају те хиљаде гладних руку деце, уплаканих жена И људи немих у своме неизмерном болу. О, ти, што си бос лутао Витлајемом и крвавио ноге о јерусалимске плоче Био пљуван, ухођен и никад почашћен са богаташке трпезе, Брате у плачу, пријатељу у великој тузи милиона; Ти који си заволео Магдалену као и распеване брезе Појми овај тежак бол несрећног Скарона: Дођи и спаси нас беде! Светом данас отмица и небратство влада, Твоје распеће само богати могу да купе; Народ моје врсте који љуби и кад страда Чека те громом из

Ризница

27.03.2016 у 15:24

Свети Стефан, зачарани град

Свети Стефан, јуна Свети Стефан је изненадно оживела Гримова бајка. То је град који је, под проклетством неке зле виле, пао у догогодишњи зачарани сан. Колико ће тај сан да траје? Сто година, као у бајци? Или више? Ко би знао! Као у бајци, то је град који је опустео. По старим платнима његове тврђаве, око којих непрестано и без одмора шумори море, порасло је зелено приморско џбуње. Висока трава пробила је плочник некадашњих тесних уличица и пролаза и ижђикала по праговима напуштених кућа. Велики број домова нема више ни крова ни прозора. И празни њихови прозорски отвори гледају тешким и очајним погледима као ослепеле очи. У унутрашњост ових опустелих људских станишта, по поду између голих камених зидова, где су некада биле собе, где се волело, певало, плакало, где се деца играла,

Култура

15.03.2016 у 17:54

Уручене награде „Печат вароши сремскокарловачке”

Сремски Карловци – Књижевна манифестација „Пролећни Бранкови дани 2016.”, која је отворена у Карловачкој гимназији, одвијаће се у знаку обележавања 192. годишњице рођења Бранка Радичевића. Трајаће до 28. марта у Сремским Карловцима и Земуну. Бранково коло обележава песников дан рођења по старом и новом календару 15. и 28. марта, када је 1824. године, под именом Алексије, рођен и крштен у Броду на Сави, данашњем Славонском Броду, Бранко Радичевић. Од 1830. до 1835. године, Алексије (Бранко) живео је у Земуну и учио српску, па немачку школу. У најстаријој српској, Карловачкој гимназији школовао се од 1835. до 1841. У Темишвару је учио „мудрословије” од 1841. до 1843. када одлази у Беч да студира право које га „баш незадовољним чини”. Приликом изласка његове прве књиге – „Песме”, у Бечу

Култура

14.03.2016 у 22:05

Преспавао сам пад Берлинског зида

Током демонстрација у Источном Берлину 1989. године, бунта који је представљао увод у рушење Берлинског зида, једна мајка угледа како полиција хапси њеног сина, доживљава срчани удар и пада у кому. Пошто се мајка буди после велике политичке и друштвене промене, лекар процењује да би исход њене болести, због великог шока, могао да буде фаталан, и због тога сви око ње одржавају привид пређашњег стања. Садржај филма „Збогом, Лењине!” Волфганга Бекера, из 2003. године, није случајно апострофиран на почетку књижевне вечери познатог немачког писца Инга Шулцеа (1962) у Народној библиотеци Србије, у Београду, да се и њему није десила управо ова трагикомична ситуација. Шулце је, како је рекао, заиста преспавао пад Берлинског зида, али је био активни учесник демонстрација које су претходиле овом

Ризница

12.03.2016 у 21:12

Шта то, због чега то?

Проводили смо лето под Авалом. Ја сам ишао по цео дан кроз напуштене топионице живе и био на високим гранама кестенова и букви. Са узбуђењем гледао сам у гнезда. Имао сам пријатеља који су ми, разапети између грања, поверавали тајне природе. У вече сам се враћао преко пољана, и нисам могао вечерати, толико сам био надут од трњина, купина и опорих крушака. Али једнога вечера, газећи кроз мочварну ливаду, имао сам одједном осећање као да сам схватио колики је значај тих топионица, брежуљака, храстова и птица, и колики је значај што сам ја баш међ њима. У ствари нисам ни био сасвим свестан тога осећања: у мени само као да се нешто обзнанило. Ја сам сео на први камен и плакао гласније но да ме је неко истукао. Нисам био ни мало несрећан а плакао сам најврелијим сузама. Две године

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

20.06.2026 у 01:39

Уводи се такса од 50 евра за дневни улаз у Венецију

20.06.2026 у 01:27

У паду балона у Невади више људи тешко повређено

20.06.2026 у 01:09

Пожар у ексклузивном туристичком комплексу у Доминиканској Републици

20.06.2026 у 00:59

САД:Наредна рунда преговора Либана и Израела од 23. до 25. јуна у Вашингтону

19.06.2026 у 23:35

САД са 2:0 надиграле Аустралију

19.06.2026 у 22:57

Четврта победа боксерке Саре Ћирковић