Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Život i stil

04.04.2016 u 15:00

Prva knjiga o prvinama u Srbiji

Film „Peti leptir” u režiji Milorada Milinkovića, prikazan krajem 2014. godine, nosi titulu prvog srpskog 3D filma. Mlađi je 103 godine od prvog srpskog igranog filma „Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa” snimljenog 1911. i 57 godina od prvog domaćeg filma u boji – „Pop Ćira i pop Spira”. Ekranizaciju dela Stevana Sremca o dogodovštinama porodica dvojice popova, režirala je 1957. godine Soja Jovanović, prva pozorišna i filmska rediteljka u našoj zemlji.. Odrednica prvi iz prethodnih rečenica obeležava i niz drugih zanimljivosti u odeljcima i pričicama hronološko-tematske beležnice „Prvi u Srbiji”. To su „crtice iz istorije početaka”, kako autor tj. priređivač Zoran Penevski naziva nedavno izdatu knjigu. Penevski, inače urednik dečijih izdanja u izdavačkoj kući „Laguna” i autor

Kultura

03.04.2016 u 18:00

Deset vekova srpske književnosti

U sadašnjim prilikama, dok su književnost i pisci skrajnuti u nečitanje, a izdavači knjiga u raznim nevoljama, ističe akademik Miro Vuksanović, pokretač i glavni urednik antologijske edicije „Deset vekova srpske književnosti”, nije lako ostvariti jedinstven poduhvat koji je pre sedam godina pokrenut u Izdavačkom centru Matice srpske. Reč je upravo o antologijskoj ediciji „Deset vekova srpske književnosti” u kojoj će, u prvoj seriji, biti objavljeno 120 knjiga. Prema kriterijumima i uređivačkim načelima, štampanim u svakoj knjizi sa popisom odabranih naslova, u drugoj seriji biće i pisci dvadesetog i našeg veka koji nisu u prvoj seriji, književni istoričari, kritičari i esejisti, sa hrestomatijama manje zastupljenih žanrova (putopisi, memoari, pisma). – Od početka, od prvog kola iz 2010. godine,

Kultura

31.03.2016 u 09:58

Preminuo mađarski pisac i Nobelovac Imre Kertes

BUDIMPEŠTA – Mađarski pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost Imre Kertes preminuo je danas u 87. godini, saopštila je izdavačka kuća Magveto. Kertes je umro u svojoj kući u Budimpešti posle duge i teške bolesti, prenela je mađarska agencija MTI. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 2002. godine. Kertes je jevrejskog porekla, a 1944. godine deportovan je u Aušvic, a potom i u Buhenvald, odakle je oslobođen 1945. Pisac je dela: Čovek bez sudbine, Ista priča dve pripovetke, Likvidacija, Dosije K., Kadiš za nerođeno dete, Fijasko... (Tanjug)

Kultura

28.03.2016 u 18:05

Spomen na izgubljeni zavičaj

Najtragičniji rezultat građanskog rata tokom raspada SFR Jugoslavije (1991–1995), sem žrtava sa svih zaraćenih strana, kao nenadoknadivih gubitaka, ističe Slavica Garonja Radovanac (1957), foklorista, književna istoričarka, kritičarka, spisateljica, predstavlja progon oko četiristo hiljada Srba iz Hrvatske. To se naročito odnosi na Srbe sa teritorije Republike Srpske Krajine, baštinika Vojne krajine, osnovane pod patronatom austrijskog Ratnog veća u Beču, a postavljene kao živi zid („kordon”) na Granici u odbrani Austrijskog carstva prema Otomanskoj imperiji i njenom daljem nadiranju ka srednjoj Evropi. Izdavačka kuća „Prometej” iz Novog Sada objavila je nedavno knjigu Slavice Garonje Radovanac „Srpska književna Krajina” (Od baštine do egzodusa). Kompletno iseljavanje jednog naroda sa

Riznica

27.03.2016 u 15:43

Žombolj na točkovima

I Ovih dana je potpisana konvencija sa Rumunijom, po kojoj varošica Žombolj i još neka sela u severnom Banatu, prelaze u Rumuniju, u zamenu za neka mesta naseljena našim življem. Stvar po sebi izgleda i razumljiva i povoljna za nas. O Žombolju se u državi malo zna a i to malo nije naročito zgodno da probudi žalost za tim mestom osobito kad mesto njega dobijamo, kako je javljeno osam hiljada Srbalja, namučenih i izgubljenih u tuđini. Stvari, međutim, iz bliza, često su sasvim druge, nego što ih zvanični izveštaji predstavljaju i zato je „Politika” izašla na lice mesta. Putovati po Banatu, bilo je nekad jako obična i dosadna stvar, ali se to izmenilo. To je postao kraj čudnih i ogromnih političkih kalambura, socijalnih komedija i ljudske bede. Tu su ogromna imanja, čitave oblasti,

Riznica

27.03.2016 u 15:33

Hrist na predgrađu

Hriste, veliki moj druže, siđi u ovaj dan na prljavo predgrađe; Tu, gde su u mesto zavese, okna od leda, U fabrike raspevanih dimnjaka pod oblacima sivim; Tu gde umesto gradskog stražara šeta poniženje i beda Čekaju te hiljade gladnih ruku dece, uplakanih žena I ljudi nemih u svome neizmernom bolu. O, ti, što si bos lutao Vitlajemom i krvavio noge o jerusalimske ploče Bio pljuvan, uhođen i nikad počašćen sa bogataške trpeze, Brate u plaču, prijatelju u velikoj tuzi miliona; Ti koji si zavoleo Magdalenu kao i raspevane breze Pojmi ovaj težak bol nesrećnog Skarona: Dođi i spasi nas bede! Svetom danas otmica i nebratstvo vlada, Tvoje raspeće samo bogati mogu da kupe; Narod moje vrste koji ljubi i kad strada Čeka te gromom iz

Riznica

27.03.2016 u 15:24

Sveti Stefan, začarani grad

Sveti Stefan, juna Sveti Stefan je iznenadno oživela Grimova bajka. To je grad koji je, pod prokletstvom neke zle vile, pao u dogogodišnji začarani san. Koliko će taj san da traje? Sto godina, kao u bajci? Ili više? Ko bi znao! Kao u bajci, to je grad koji je opusteo. Po starim platnima njegove tvrđave, oko kojih neprestano i bez odmora šumori more, poraslo je zeleno primorsko džbunje. Visoka trava probila je pločnik nekadašnjih tesnih uličica i prolaza i ižđikala po pragovima napuštenih kuća. Veliki broj domova nema više ni krova ni prozora. I prazni njihovi prozorski otvori gledaju teškim i očajnim pogledima kao oslepele oči. U unutrašnjost ovih opustelih ljudskih staništa, po podu između golih kamenih zidova, gde su nekada bile sobe, gde se volelo, pevalo, plakalo, gde se deca

Kultura

15.03.2016 u 17:54

Uručene nagrade „Pečat varoši sremskokarlovačke”

Sremski Karlovci – Književna manifestacija „Prolećni Brankovi dani 2016.”, koja je otvorena u Karlovačkoj gimnaziji, odvijaće se u znaku obeležavanja 192. godišnjice rođenja Branka Radičevića. Trajaće do 28. marta u Sremskim Karlovcima i Zemunu. Brankovo kolo obeležava pesnikov dan rođenja po starom i novom kalendaru 15. i 28. marta, kada je 1824. godine, pod imenom Aleksije, rođen i kršten u Brodu na Savi, današnjem Slavonskom Brodu, Branko Radičević. Od 1830. do 1835. godine, Aleksije (Branko) živeo je u Zemunu i učio srpsku, pa nemačku školu. U najstarijoj srpskoj, Karlovačkoj gimnaziji školovao se od 1835. do 1841. U Temišvaru je učio „mudroslovije” od 1841. do 1843. kada odlazi u Beč da studira pravo koje ga „baš nezadovoljnim čini”. Prilikom izlaska njegove prve knjige – „Pesme”, u

Kultura

14.03.2016 u 22:05

Prespavao sam pad Berlinskog zida

Tokom demonstracija u Istočnom Berlinu 1989. godine, bunta koji je predstavljao uvod u rušenje Berlinskog zida, jedna majka ugleda kako policija hapsi njenog sina, doživljava srčani udar i pada u komu. Pošto se majka budi posle velike političke i društvene promene, lekar procenjuje da bi ishod njene bolesti, zbog velikog šoka, mogao da bude fatalan, i zbog toga svi oko nje održavaju privid pređašnjeg stanja. Sadržaj filma „Zbogom, Lenjine!” Volfganga Bekera, iz 2003. godine, nije slučajno apostrofiran na početku književne večeri poznatog nemačkog pisca Inga Šulcea (1962) u Narodnoj biblioteci Srbije, u Beogradu, da se i njemu nije desila upravo ova tragikomična situacija. Šulce je, kako je rekao, zaista prespavao pad Berlinskog zida, ali je bio aktivni učesnik demonstracija koje su

Riznica

12.03.2016 u 21:12

Šta to, zbog čega to?

Provodili smo leto pod Avalom. Ja sam išao po ceo dan kroz napuštene topionice žive i bio na visokim granama kestenova i bukvi. Sa uzbuđenjem gledao sam u gnezda. Imao sam prijatelja koji su mi, razapeti između granja, poveravali tajne prirode. U veče sam se vraćao preko poljana, i nisam mogao večerati, toliko sam bio nadut od trnjina, kupina i oporih krušaka. Ali jednoga večera, gazeći kroz močvarnu livadu, imao sam odjednom osećanje kao da sam shvatio koliki je značaj tih topionica, brežuljaka, hrastova i ptica, i koliki je značaj što sam ja baš međ njima. U stvari nisam ni bio sasvim svestan toga osećanja: u meni samo kao da se nešto obznanilo. Ja sam seo na prvi kamen i plakao glasnije no da me je neko istukao. Nisam bio ni malo nesrećan a plakao sam najvrelijim suzama. Dve

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost