Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

20.09.2018 у 21:53

Женско тело предмет је масовног искоришћавања

Чешка књижевница Ратка Денемаркова (1968) била је гошћа Фестивала „Њена земља”, посвећеног женском стваралаштву и дискусијама о положају жене у друштву, који је у претходна три дана био одржан у Дому омладине Београда, у организацији издавачке куће „Штрик”. Овом приликом представљена су два романа Ратке Денемаркове „Прилог историји радости” (издање „Штрика”) и „Новац од Хитлера” (издање „Хеликса”). У овим књигама ауторка преиспитује злочине над женама током историје, без релативизације, приказане често суровим, освешћујућим, сликама. Денемаркова је једина међу чешким писцима која је добила престижну награду „Магнезија литера” чак три пута, у три различите категорије – превода (за превод с немачког дела нобеловке Херте Милер), као и за прозу и есејистику. Докторирала је на чешкој и

Београд

19.09.2018 у 23:44

Уметнички повези књига

Књига живи! И живеће! И то не само она виртуелна, електронска, већ „старинска”, састављена од листова, картона, дрвета, конца, лепка, коже, платна, велура… Јер не заборавимо колико векова књига постоји. Колико је на свету у тим вековима преписано или одштампано књига. Да ли ико и игде може да одговори на то питање. Тешко и готово немогуће је дати одговор. Довољно је само погледати неку стару библиотеку, манастирску или националну, па да одмах упадне у очи безброј различитих лепих повеза мајстора који су волели књигу као уметнички предмет. У нашој средини један од тих мајстора је Александар Ћеклић, уметник књиговезац – каже Филип Трајковић, кустос у Библиотеци Педагошког музеја, поводом отварања изложбе уметничких повеза књига Александра Ћеклића, уприличене поводом четврт века његовог

Култура

14.09.2018 у 20:53

Владимиру Кецмановићу награда „Иво Андрић”

Престижну Андрићеву награду за 2017. добио је Владимир Кецмановић (1972), за причу „Ратне игре” из књиге „Као у соби са огледалима”, у издању „Лагуне”. Ову одлуку саопштио је жири у саставу Александар Јовановић, председник, Петар В. Арбутина и Милета Аћимовић Ивков. У образложењу жирија пише да „Приповетка „Ратне игре”, као и већина прича у Кецмановићевој књизи, доноси нарочит, искошен, поглед на најновије сукобе и несагласности у односима разумевања националних идентитета на балканском простору” У конкуренцији 40-так књига, у ужем избору су се нашле и: „Велико спремање” Бранка Анђића, „Прошлост никад не прође”, Веселина Марковића и „Накнадне истине”, Дарка Душевљаковића. Пола сата после проглашења, пред новинаре је изашао и лауреат, који је рекао да га је вест о признању

Београд

22.08.2018 у 23:22

Кућа од соли

Разматрајући однос према уметности у нашој земљи пред почетак Другог светског рата и у том контексту присећајући се колекционарске страсти према сликарству кнеза Павла Карађорђевића, писац Миомир Петровић се на књижевној вечери у Ташмајданском парку запитао: шта је култура у једној нацији? А потом додао: – Ово би заправо могло бити питање за посетиоце. У публици су седели поштоваоци Петровићевог дела, који су с пажњом слушали тумачење његове књиге „Кућа од соли” у издању „Лагуне”. Међу корицама овог узбудљивог романа назире се трагична усамљеност појединца затеченог у драматичним историјским околностима. Програм је део манифестације „Културно лето на Палилули”, а модератор је био Карло Астрахан, уредник књижевног програма у Библиотеци „Милутин Бојић”.

Тема недеље

18.08.2018 у 22:00

Како преживети пролупале родитеље

Када је популарна модна блогерка Зорана Јовановић, алијас Зоранах, постала највећа звезда Београдског сајма књига 2015. године, захваљујући свом приручнику за лепоту под називом „Живот и стил”, који је био један од десет најпродаванијих штива на сајму, сви су били изненађени сем – књижара. Они знају да су млади одавно одустали од великана писане речи – „Ану Карењину” заменили су књигом „Зашто се мушкарци жене кучкама”, уместо „Отела” купују „Како дресирати сопственог мушкарца”, „Ромеа и Јулију” заменили су нови класици типа „Окрени нови лист: Како да заборавиш бившег дечка – радна свеска са вежбанком”... Уместо књиге „На Дрини ћуприја” они радије купују приручник „Како да преживим пролупале родитеље”, „Бановић Страхиња” им је мање занимљив у поређењу с књигом „Дванаест лажи које жене

Тема недеље

18.08.2018 у 23:15

Библиотека на Штранду

Нови Сад – Жене на плажи читају више него мушкарци, а популарна психологија је веома тражено штиво. Феминисткиње и издавачи вероватно знају шта да чине с овим подацима, макар они стизали само с једне плаже у Новом Саду. Али у овом случају, то је искуство библиотекарке Славице Микић, која о томе говори као о летњој занимљивости код читалачке публике с којом је сваки дан. Она ради у Градској библиотеци, а већ годинама јој је у ово доба радно место на Штранду. Ову плажу на Дунаву, с дугом пешчаном обалом, травњацима, кабинама за смештај ствари посетилаца, кафићима и ресторанима, игралиштима, спортским и забавним садржајима, дневно лети посети више хиљада Новосађана који ту проводе слободно време. То је добро време и за читање, а „књига је тамо где сте ви”, поручују градски библиотекари

Тема недеље

18.08.2018 у 22:00

Старији се враћају класицима, млади више воле „какопедије”

Неки кажу да постоје две врсте књига: књига коју је писац написао и књига коју читалац поседује. За мене је подједнако занимљива особа која је књигу поседовала – утешна је мисао Жан-Клода Каријера, драматурга и сценаристе Буњуелових филмова, коју је исказао у разговору с Умбертом Еком, а све то у дијалошки оформљеном делу „Не надајте се да ћете се решити књига” (издање „Градца”). Због чега ову Тему недеље, посвећену читању, започињемо спомињањем управо овог наслова? Зато што је довољно иронично позитиван да нам да до знања да не треба да се плашимо за будућност књиге и због тога што ова сентенца Жан-Клода Каријера указује почаст људима који осећају страст према поседовању и читању књига. Они јесу важни. Могли бисмо рећи да је то најбројнија, најдобронамернија и најзанимљивија

Култура

10.08.2018 у 22:00

Моја књига не шушти на хартију

О томе да сјај који закасни – најдубље досегне, како је то у свом стиху истинито казао Бранко Миљковић, сведочи и нова књига Симона Симоновића „Разно” (у издању „Танесија”), песника, прозног писца и издавача. У средишту ове мозаички уобличене, „свестране” приповести, налази се једна љубав која у приповедачев живот долази касно, али оставља несагледив траг, умножена кроз различите ликове, доживљена до краја. Она обитава у углу ока које критички посматра своју стварност, али се и сећа предака, важних речи, књига и филмова, свега што улази у један духовни корпус. У овом делу равноправно опстају сећања на Врање, на Бору Станковића, али и на давни филм Лилијане Кавани „Ноћни портир” у којем мистична лепота Шарлоте Ремплинг и њена мазохистична, логорска љубав према мучитељу успостављају везу

Култура

05.08.2018 у 21:31

Само уметност може да изрази тескобу и очај човека

Чини се да су најпоразније критике оне које свету упућују хуманисти, управо због тога што не говоре с позиције гнева, већ с позиције разочараности. То су људи који су веровали у идеју о узвишеном људском бићу, и онда, у стварности препуној патње невиних, осетили крах човечности. Такав је Ернесто Сабато (1911– 2011), један од највећих аргентинских писаца, такви су мислиоци попут Достојевског, Берђајева, Тороа, Оскара Вајлда, Камија, Кјеркегора, Сиорана..., о којима пише у својој аутобиографској књизи „Пре краја” (издање „Академске књиге”, у преводу са шпанског Бојане Ковачевић Петровић). Када би људи који имају могућност да одлучују о судбинама других заиста разумели оно о чему Сабато говори, стварност би била потпуно другачија, због тога што он не критикује само светске ратове,

Култура

04.08.2018 у 22:04

Вечно гладан дух, највећа је срећа за човека

Нови роман Весне Алексић „Сазвежђе виолина” (у издању „Креативног центра”) прича је о две девојчице које одрастају у време ратова из деведесетих година. Ипак, оне су донекле заштићене световима уметности који су за њих подједнако стварни као и њихово окружење. Ана је панкерка, која воли Моцарта и групу „Клеш”. Тијана воли Вивалдија и стрипове, своје другове и Ану. Обе похађају Школу за музичке таленте у Ћуприји и надају се великој светској каријери. „Ова прича упире прстом на `велики свет`, у којем ништа није чисто и савршено. Осим Баха”, порука је са корица ове књиге, коју је илустровала Маја Веселиновић. Ваш роман говори о деци која су у нашој земљи одрастала уз ратове и бомбардовање НАТО-а, али и уз сјајну музику, стрипове и филмове. Да ли су их те тешкоће у ствари прекалиле и

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 15:33

Мартиновић: Медитеранске игре су први тест за нову репрезентацију Србије

17.06.2026 у 15:33

Бивши шпански премијер одбацио оптужбе за милионску помоћ авио-компанији

17.06.2026 у 15:19

Јокић предводи кошаркаше Србије против Швајцарске и БиХ

17.06.2026 у 15:12

Трамп: Уколико Иран не буде поштовао споразум, бомбардоваћемо их опет

17.06.2026 у 15:12

Руте: Радимо на јачању одбране од свих потенцијалних претњи

17.06.2026 у 15:10

Календарски почетак лета: најдужа обданица у години стиже 21. јуна