Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Kultura

20.09.2018 u 21:53

Žensko telo predmet je masovnog iskorišćavanja

Češka književnica Ratka Denemarkova (1968) bila je gošća Festivala „Njena zemlja”, posvećenog ženskom stvaralaštvu i diskusijama o položaju žene u društvu, koji je u prethodna tri dana bio održan u Domu omladine Beograda, u organizaciji izdavačke kuće „Štrik”. Ovom prilikom predstavljena su dva romana Ratke Denemarkove „Prilog istoriji radosti” (izdanje „Štrika”) i „Novac od Hitlera” (izdanje „Heliksa”). U ovim knjigama autorka preispituje zločine nad ženama tokom istorije, bez relativizacije, prikazane često surovim, osvešćujućim, slikama. Denemarkova je jedina među češkim piscima koja je dobila prestižnu nagradu „Magnezija litera” čak tri puta, u tri različite kategorije – prevoda (za prevod s nemačkog dela nobelovke Herte Miler), kao i za prozu i esejistiku. Doktorirala je na

Beograd

19.09.2018 u 23:44

Umetnički povezi knjiga

Knjiga živi! I živeće! I to ne samo ona virtuelna, elektronska, već „starinska”, sastavljena od listova, kartona, drveta, konca, lepka, kože, platna, velura… Jer ne zaboravimo koliko vekova knjiga postoji. Koliko je na svetu u tim vekovima prepisano ili odštampano knjiga. Da li iko i igde može da odgovori na to pitanje. Teško i gotovo nemoguće je dati odgovor. Dovoljno je samo pogledati neku staru biblioteku, manastirsku ili nacionalnu, pa da odmah upadne u oči bezbroj različitih lepih poveza majstora koji su voleli knjigu kao umetnički predmet. U našoj sredini jedan od tih majstora je Aleksandar Ćeklić, umetnik knjigovezac – kaže Filip Trajković, kustos u Biblioteci Pedagoškog muzeja, povodom otvaranja izložbe umetničkih poveza knjiga Aleksandra Ćeklića, upriličene povodom četvrt veka

Kultura

14.09.2018 u 20:53

Vladimiru Kecmanoviću nagrada „Ivo Andrić”

Prestižnu Andrićevu nagradu za 2017. dobio je Vladimir Kecmanović (1972), za priču „Ratne igre” iz knjige „Kao u sobi sa ogledalima”, u izdanju „Lagune”. Ovu odluku saopštio je žiri u sastavu Aleksandar Jovanović, predsednik, Petar V. Arbutina i Mileta Aćimović Ivkov. U obrazloženju žirija piše da „Pripovetka „Ratne igre”, kao i većina priča u Kecmanovićevoj knjizi, donosi naročit, iskošen, pogled na najnovije sukobe i nesaglasnosti u odnosima razumevanja nacionalnih identiteta na balkanskom prostoru” U konkurenciji 40-tak knjiga, u užem izboru su se našle i: „Veliko spremanje” Branka Anđića, „Prošlost nikad ne prođe”, Veselina Markovića i „Naknadne istine”, Darka Duševljakovića. Pola sata posle proglašenja, pred novinare je izašao i laureat, koji je rekao da ga je vest o

Beograd

22.08.2018 u 23:22

Kuća od soli

Razmatrajući odnos prema umetnosti u našoj zemlji pred početak Drugog svetskog rata i u tom kontekstu prisećajući se kolekcionarske strasti prema slikarstvu kneza Pavla Karađorđevića, pisac Miomir Petrović se na književnoj večeri u Tašmajdanskom parku zapitao: šta je kultura u jednoj naciji? A potom dodao: – Ovo bi zapravo moglo biti pitanje za posetioce. U publici su sedeli poštovaoci Petrovićevog dela, koji su s pažnjom slušali tumačenje njegove knjige „Kuća od soli” u izdanju „Lagune”. Među koricama ovog uzbudljivog romana nazire se tragična usamljenost pojedinca zatečenog u dramatičnim istorijskim okolnostima. Program je deo manifestacije „Kulturno leto na Paliluli”, a moderator je bio Karlo Astrahan, urednik književnog programa u Biblioteci „Milutin Bojić”.

Tema nedelje

18.08.2018 u 22:00

Kako preživeti prolupale roditelje

Kada je popularna modna blogerka Zorana Jovanović, alijas Zoranah, postala najveća zvezda Beogradskog sajma knjiga 2015. godine, zahvaljujući svom priručniku za lepotu pod nazivom „Život i stil”, koji je bio jedan od deset najprodavanijih štiva na sajmu, svi su bili iznenađeni sem – knjižara. Oni znaju da su mladi odavno odustali od velikana pisane reči – „Anu Karenjinu” zamenili su knjigom „Zašto se muškarci žene kučkama”, umesto „Otela” kupuju „Kako dresirati sopstvenog muškarca”, „Romea i Juliju” zamenili su novi klasici tipa „Okreni novi list: Kako da zaboraviš bivšeg dečka – radna sveska sa vežbankom”... Umesto knjige „Na Drini ćuprija” oni radije kupuju priručnik „Kako da preživim prolupale roditelje”, „Banović Strahinja” im je manje zanimljiv u poređenju s knjigom „Dvanaest laži

Tema nedelje

18.08.2018 u 23:15

Biblioteka na Štrandu

Novi Sad – Žene na plaži čitaju više nego muškarci, a popularna psihologija je veoma traženo štivo. Feministkinje i izdavači verovatno znaju šta da čine s ovim podacima, makar oni stizali samo s jedne plaže u Novom Sadu. Ali u ovom slučaju, to je iskustvo bibliotekarke Slavice Mikić, koja o tome govori kao o letnjoj zanimljivosti kod čitalačke publike s kojom je svaki dan. Ona radi u Gradskoj biblioteci, a već godinama joj je u ovo doba radno mesto na Štrandu. Ovu plažu na Dunavu, s dugom peščanom obalom, travnjacima, kabinama za smeštaj stvari posetilaca, kafićima i restoranima, igralištima, sportskim i zabavnim sadržajima, dnevno leti poseti više hiljada Novosađana koji tu provode slobodno vreme. To je dobro vreme i za čitanje, a „knjiga je tamo gde ste vi”, poručuju gradski bibliotekari

Tema nedelje

18.08.2018 u 22:00

Stariji se vraćaju klasicima, mladi više vole „kakopedije”

Neki kažu da postoje dve vrste knjiga: knjiga koju je pisac napisao i knjiga koju čitalac poseduje. Za mene je podjednako zanimljiva osoba koja je knjigu posedovala – utešna je misao Žan-Kloda Karijera, dramaturga i scenariste Bunjuelovih filmova, koju je iskazao u razgovoru s Umbertom Ekom, a sve to u dijaloški oformljenom delu „Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga” (izdanje „Gradca”). Zbog čega ovu Temu nedelje, posvećenu čitanju, započinjemo spominjanjem upravo ovog naslova? Zato što je dovoljno ironično pozitivan da nam da do znanja da ne treba da se plašimo za budućnost knjige i zbog toga što ova sentenca Žan-Kloda Karijera ukazuje počast ljudima koji osećaju strast prema posedovanju i čitanju knjiga. Oni jesu važni. Mogli bismo reći da je to najbrojnija, najdobronamernija i najzanimljivija

Kultura

10.08.2018 u 22:00

Moja knjiga ne šušti na hartiju

O tome da sjaj koji zakasni – najdublje dosegne, kako je to u svom stihu istinito kazao Branko Miljković, svedoči i nova knjiga Simona Simonovića „Razno” (u izdanju „Tanesija”), pesnika, proznog pisca i izdavača. U središtu ove mozaički uobličene, „svestrane” pripovesti, nalazi se jedna ljubav koja u pripovedačev život dolazi kasno, ali ostavlja nesaglediv trag, umnožena kroz različite likove, doživljena do kraja. Ona obitava u uglu oka koje kritički posmatra svoju stvarnost, ali se i seća predaka, važnih reči, knjiga i filmova, svega što ulazi u jedan duhovni korpus. U ovom delu ravnopravno opstaju sećanja na Vranje, na Boru Stankovića, ali i na davni film Lilijane Kavani „Noćni portir” u kojem mistična lepota Šarlote Rempling i njena mazohistična, logorska ljubav prema mučitelju

Kultura

05.08.2018 u 21:31

Samo umetnost može da izrazi teskobu i očaj čoveka

Čini se da su najporaznije kritike one koje svetu upućuju humanisti, upravo zbog toga što ne govore s pozicije gneva, već s pozicije razočaranosti. To su ljudi koji su verovali u ideju o uzvišenom ljudskom biću, i onda, u stvarnosti prepunoj patnje nevinih, osetili krah čovečnosti. Takav je Ernesto Sabato (1911– 2011), jedan od najvećih argentinskih pisaca, takvi su mislioci poput Dostojevskog, Berđajeva, Toroa, Oskara Vajlda, Kamija, Kjerkegora, Siorana..., o kojima piše u svojoj autobiografskoj knjizi „Pre kraja” (izdanje „Akademske knjige”, u prevodu sa španskog Bojane Kovačević Petrović). Kada bi ljudi koji imaju mogućnost da odlučuju o sudbinama drugih zaista razumeli ono o čemu Sabato govori, stvarnost bi bila potpuno drugačija, zbog toga što on ne kritikuje samo svetske ratove,

Kultura

04.08.2018 u 22:04

Večno gladan duh, najveća je sreća za čoveka

Novi roman Vesne Aleksić „Sazvežđe violina” (u izdanju „Kreativnog centra”) priča je o dve devojčice koje odrastaju u vreme ratova iz devedesetih godina. Ipak, one su donekle zaštićene svetovima umetnosti koji su za njih podjednako stvarni kao i njihovo okruženje. Ana je pankerka, koja voli Mocarta i grupu „Kleš”. Tijana voli Vivaldija i stripove, svoje drugove i Anu. Obe pohađaju Školu za muzičke talente u Ćupriji i nadaju se velikoj svetskoj karijeri. „Ova priča upire prstom na `veliki svet`, u kojem ništa nije čisto i savršeno. Osim Baha”, poruka je sa korica ove knjige, koju je ilustrovala Maja Veselinović. Vaš roman govori o deci koja su u našoj zemlji odrastala uz ratove i bombardovanje NATO-a, ali i uz sjajnu muziku, stripove i filmove. Da li su ih te teškoće u stvari prekalile i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost