Уметнички повези књига

Књига живи! И живеће! И то не само она виртуелна, електронска, већ „старинска”, састављена од листова, картона, дрвета, конца, лепка, коже, платна, велура… Јер не заборавимо колико векова књига постоји. Колико је на свету у тим вековима преписано или одштампано књига. Да ли ико и игде може да одговори на то питање. Тешко и готово немогуће је дати одговор. Довољно је само погледати неку стару библиотеку, манастирску или националну, па да одмах упадне у очи безброј различитих лепих повеза мајстора који су волели књигу као уметнички предмет.

У нашој средини један од тих мајстора је Александар Ћеклић, уметник књиговезац – каже Филип Трајковић, кустос у Библиотеци Педагошког музеја, поводом отварања изложбе уметничких повеза књига Александра Ћеклића, уприличене поводом четврт века његовог стваралаштва. Поставка је приређена под сводовима Педагошког музеја у Узун Мирковој улици.

Поставку чине 32 рада, настала у последњој деценији. То су кожни повези књига, урађени у традиционалном или модерном стилу, углавном из друге половине 19. и прве половине 20. века. Ћеклић истиче да су у питању прва издања књига из књижевности, историје, уметности, етнологије и теологије. Приказано је и  Мирослављево јеванђеље, повезано техником српског средњовековног повеза, са одговарајућим структуралним и декоративним елементима. Најстарија књига коју публика може да види је Октоих петогласник Божидара Вуковића, штампан у Венецији 1537. године, на коме је извршена рестаурација листова и повеза из 18. века.

Говорећи скромно о послу којим се бави 25 година, Ћеклић напомиње да му књиговезачки занат даје слободу, креативност и прилику да дође до ретких књига и значајних људи који књигу изнад свега цене, без обзира на то што се данас књиге све мање читају, набављају, чувају и остављају у аманет новим генерацијама. Уметник каже да његов посао обухвата низ различитих фаза, а основна је да се књига заштити.

Ђорђе Трифуновић, чувени професор средњовековне књижевности у пензији, који помно прати рад овог престоничког књиговесца, с поносом истиче да поседује неке његове радове.

– Поуздано тврдим да Александар Ћеклић поштује сва начела и принципе књиговезачког заната. Код њега се подразумева добро шивење, нема обрезивања књижног ока, сам повез је тврд. Карактеристично за овог уметника је што не ставља наслове на корице књиге, већ на хрбат. Корице као уметничка решења које ради Александар нешто су посебно, јер он се труди да увек изабере одговарајући симбол по коме ће бити препознатљиве – оценио је професор Трифуновић.

Он је нагласио да је Александар Ћеклић данас најбољи стручњак и познавалац историје средњовековног повеза.

– Када држите његову књигу, имате осећај лепоте и задовољства, па је и читате са уживањем – додао је Трифуновић.

О значају поставке говорио је и директор Педагошког музеја, књижевник Божидар Зејак, који је званично прогласио изложбу отвореном до краја септембра.