Четвртак, 02.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117	117.7	117.35
	102.72	103.34	103.03
	127.02	127.79	127.4

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

26.02.2018 у 21:41

Певали су људи које воде у смрт

После обимног првог тома дела „Иво Андрић, Краљевина Југославија и Трећи рајх 1939–1941” (Службени гласник), Душан Глишовић је аутор нове студије „Иво Андрић. Историја и политика”, објављене код истог издавача за коју каже да претходи другом тому поменуте студије. Управо због тога што је Андрић живео у време оба светска рата, стварања две Југославије, због тога што је познавао велики број политичких личности, Душан Глишовић у овом документованом истраживању доказује да је Андрић у свом књижевном делу реаговао на бројна политичка збивања. Глишовић је ванредни професор на предмету Немачка књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Пошто већ

Култура

22.02.2018 у 18:34

Дејану Илићу награда „Меша Селимовић”

Песник Дејан Илић добио је Награду „Меша Селимовић” Компаније „Новости” за поетску збирку „Долина Плистос”, (у издању НБ „Стефан Првовенчани” из Краљева, у едицији „Повеља”), која је са 19 гласова проглашена најбољом књигом 2017. године. По речима Драгана Богутовића, новинара „Вечерњих новости”, уз Огњенку Лакићевић, оснивача овог признања, око „Меше” су се по 30. пут окупили књижевни зналци који редовно прате домаћу продукцију. – У овогодишњем великом жирију „Вечерњих новости” за књигу године учествовало је 59 истакнутих књижевних критичара, теоретичара и књижевних историчара. Њима се ове године прикључило троје критичара најмлађе генерације. Још једном се показало да је надметање за књигу године и награду „Меша Селимовић” специфично и јединствено не само код нас, него и у региону.

Култура

13.02.2018 у 22:00

Духови прошлости опседају и културу

Пред нама је студија Дејвида А. Нориса „Духови круже Србијом, Књижевно представљање историје и рата” (издање „Геопоетике”, превод са енглеског језика Владислава Рибникар и аутор), која тематизује последње две деценије српске књижевности 20. века и њен поглед на Други светски рат, грађанске ратове током распада Југославије, као и НАТО бомбардовање Србије. Ова књига говори и о индивидуалном и историјском памћењу, односу према прошлости, о миту у прози, односу према језику, о политичком „разматрању” књижевности... Иако је првенствено намењена страним читаоцима, јединствена је и за наше читаоце. „Моја студија није историјски преглед српске књижевности с краја 20. века, већ анализа једног низа књижевних структура и мотива и њихових ефеката на приповедачку прозу тог раздобља“, објаснио је

Култура

08.02.2018 у 22:00

У ћутању се рађају праве речи

Речи су бића која имају засебан живот, измигољиви организми које је тешко ухватити и задржати; речи су и скровишта, али и загонетна места која скривају тајне у новој поетској збирци Николе Вујчића „Скривености”, у издању Културног центра Новог Сада, књизи која је овенчана Виталовом наградом „Златни сунцокрет” за 2017. годину. Према образложењу жирија, у саставу: Владимир Гвозден (председник), Драган Јовановић Данилов и Никола Страјнић, поезија Николе Вујчића сведена је и прецизна, у потрази је за истинском супстанцом језика, хватајући слике из свакодневице, сећања и тренутке за памћење, али и речиту тишину. Виталова награда (за прозу, поезију и књижевну критику) додељена је по 21. пут, у ресторану „Три шешира”. Ако је у истинитости уједно и

Култура

05.02.2018 у 22:00

Замислите данашње позориште без Чехова

Зашто си изабрао мене Лоренсе? Зато што те волим, свим својим бићем, драга моја. А шта је то љубав, Лоренсе? То је такво стање у коме ме није страх да умрем, драга.... једна је од реплика драме „Пијани” Ивана Вирипајева коју је преводилац Новица Антић управо уврстио у дело „Илузије” које чини нових 11 драма седам најнаграђиванијих савремених руских драмских аутора. Реч је, заправо о Антићевом трећем тому антологије руске драме, будући да је прву књигу у том циклусу „Гвоздени век” објавио пре 15 година, а затим и дело „ Време кисеоника” понудивши српској публици пресек савременог руског драмског писма. Истанчаним драмским укусом Новица Антић, који је својеврсна спона између руског и српског позоришног рукописа, овога пута превео је и објединио у књизи „Илузије” и драме Жанар

Друштво

27.01.2018 у 22:00

Докторска диплома Лазе Костића преведена с латинског

Докторска диплома Лазе Костића преведена је с латинског језика после 152 године. „Политика” је ексклузивно представила својим читаоцима оригинал дипломе, а сада прва објављује и њен превод с латинског језика. Подсетимо, на основу најновијих истраживања др Жике Бујуклића, професора Правног факултета Универзитета у Београду, откривене су потпуно нове чињенице у вези с одбраном доктората песника Лазе Костића на Краљевском универзитету у Пешти 1866. године. Тек недавно је први пут обелодањен и стручно обрађен оригинал песникове докторске дипломе, депонованe у архиви Матице српске у Новом Саду, која је после 152 године ексклузивно доспела на насловну страницу „Политике”.

Култура

27.01.2018 у 22:00

Србији је довољно што има једног Андрића

Једном од најзначајнијих кинеских савремених писаца Ју Хуау уручена је у Андрићевом институту у Андрић граду награда „Иво Андрић” за животно дело, поводом његових романа објављених у београдској „Геопоетици”: „Живети”, „Записи о продавцу крви” и „Седми дан”. Ју Хуа писац је постмаоистичке авангарде, а рођен је 1960. године у кинеској провинцији Џеђанг. Школовао се у време Културне револуције, што је значајно утицало на тематске одреднице његових књига. Дела су му преведена на више од десет светских језика. Како каже за наш лист, и сада ради на рукопису који једним делом говори о Културној револуцији. Захваљујући преводиоцима Ани Јовановић и Зорану Скробановићу збирка есеја, приповетке и роман кинеског писца, током 2018. године, појавиће се на српском језику. Шта за вас значи награда за

Култура

25.01.2018 у 22:00

Не знам да ли сам заслужио толике комплименте, непријатно ми је

Иво Андрић је велики писац и мислилац и зато је велика част добити награду која носи његово име – прва је реакција Боре Ђорђевића на вест о томе да је лауреат награде „Иво Андрић”. Књижевнику и музичару, који већ деценијама предводи састав „Рибља чорба”, ово признање за најбољу књигу објављену у Србији и Републици Српској припало је за књигу поезије „Пусто острво”, објављену у издавачкој кући „Арте”. Овакву одлуку Одељења за књижевност Андрићевог института донео је жири у којем су били Емир Кустурица, у својству председника, Мухарем Баздуљ и професор Јован Делић. Кустурица је истакао да ће и убудуће узимати у обзир писце који стижу из рокенрола, а председник УО Андрићевог института песник Матија Бећковић оценио је доделу признања музичару превратничким догађајем.

Култура

17.01.2018 у 22:00

Памћење је само опомена

Нацистички режим је од средине 1935. године почео кривично да гони људе који су упражњавали истополне сексуалне односе, а на удару Безбедносне службе Трећег рајха били су комунисти, Јевреји, Роми, масони.... У Трећем рајху присилно је стерилисано између 250 хиљада и 300 хиљада људи. Масовно су спаљиване књиге „штетних” становишта. Када су 27. јануара 1945. године Руси ослободили логор Аушвиц-Биркенау у једном од складишта пронашли су 7,6 тона упаковане људске косе, 45.000 пари ципела, тоне одеће, хиљаде наочара. Са друге стране, рачуна се да је у Совјетском Савезу, од 1923. до 1939. године, у гулазима било између десет хиљада и сто хиљада „класних непријатеља”... У књигу „Горгоне” (Геопоетика) Мире Оташевић, која се налазила у најужој конкуренцији за НИН-ову награду критике за најбољи

Култура

12.01.2018 у 22:00

Схватати себе преозбиљно, то је пут у фашизам

Нови роман Срђана Срдића „Сребрна магла пада” (Партизанска књига), који се налази у најужем избору за „Нинову” награду, носи посвету „несањачима”. То је проза која држи будним, побуђује на размишљање о начинима на које језик обликује човекову позицију у свету, емоцију, постојање које превазилази пуко сабирање искустава, интерфејс између више свести које обитавају паралелно. Читалац свикнут на уобичајену разраду и гранање сижеа на реченице и пасусе сада мења тактику читања, у ходу се прилагођава излагањима јунакиње Соње и онога коме она стреми, као и другим гласовима искрслим у простору романа, и где стремити другоме не значи истовремено и не ићи ка самом себи. „Зовем се Соња. Имам једну причу. Причам. Требало би завршити, то. Свако буђење је губитак. Мање нас остане. Не би требало

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

02.07.2026 у 18:35

Дмитријев: Порука за Мерца из Москве

02.07.2026 у 18:35

Повређен пешак у насељу Карабурма

02.07.2026 у 18:33

„Хонда” скупља прашину већ шест година, рачун за паркинг стигао до 30.000 евра

02.07.2026 у 18:33

Дарко Рајаковић продужио уговор са Торонто репторсима

02.07.2026 у 18:29

Самофалов од протеста па до шопинга

02.07.2026 у 18:25

Британска принцеза Кејт у публици на Вимблдону