Среда, 01.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.01	117.71	117.36
	102.53	103.15	102.84
	126.73	127.49	127.11

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

29.11.2017 у 22:00

Културу не одвајам од свакодневице

Ивана Нешић, ауторка књига за децу и младе „Зеленбабини дарови” и „Тајна немуштог језика”, представља свој нови роман „Мисија: Музеј” у издању „Креативног центра”. За разлику од прве две књиге, у којима се бавила нашом народном митологијом и традицијом, у новом роману њена тема је српско сликарство. Јунаци ове узбудљиве приповести су деца која имају среће да их тетка Роксанда, заљубљена у сликарство, води кроз збирке дела и животе великих сликара: Катарине Ивановић, Саве Шумановића, Милене Павловић Барили, Надежде Петровић, Паје Јовановића. Тетка Рокса увиђа да нешто није у реду са платнима која добро познаје, да су неки детаљи „утекли”. Испоставља се да слике живе својим животом, да се преображавају, да њихови ликови лутају, да је могуће ући у њих и срести се са уметницима… У књизи су

Култура

28.11.2017 у 18:36

„Маслинов вијенац” Бошку Ломовићу

Бар – Жири овогодишњих Сусрета „Под старом маслином” једногласно је одлучио да признање „Маслинов вијенац” припадне Бошку Ломовићу, књижевнику из Горњег Милановца, иначе дугогодишњем новинару „Политике”. На свечаности у Дворцу краља Николе, добитнику је награду уручио др Зоран Срзентић, градоначелник Бара, а образложила Блага Журић, председник жирија и прошлогодишњи добитник „Маслиновог вијенца”, нагласивши да је лауреат „истакнути и свестрани стваралац за децу и младе на простору донедавног српскохрватског језика”. О Ломовићевом стваралаштву, посебно његовом доприносу поезији за децу, говорио је др Драшко Дошљак, професор Филолошког факултета у Никшићу: – Ломовићева песма за децу уопште не опевава свет, већ га ствара, моделује, и од свог аутора само тражи да се не удаљи од

Култура

27.11.2017 у 22:00

Сваки писац игра себе у личној драми

Заиста је необична нова „Чудна књига” кратких проза (Албатрос плус) Енеса Халиловића (1977, Нови Пазар), приповедача, романсијера, песника и драмског писца, због тога што као у опуштеном ћаскању приповеда о пикантеријама из живота људи које је приповедач срео, али и о њему самом. Ту су, на пример, приче о кћери генерала која је себи одузела живот због пуке ситнице, а у ствари је била смртно рањена родитељском небригом; о крвавој улици где је смрт дошла по жену која је тражила да се обришу трагови претходне смрти; о великом броју кондома у државном трезору... Свака од ових прича другачија је и подстиче на размишљање о самом појму чудног и у нашим животима. Енес Халиловић је недавно у Нишу примио награду „Стеван Сремац” за најбољу прозну књигу у 2016. години, за роман „Ако дуго гледаш у

Друштво

25.11.2017 у 21:21

И модерне бајке спасавају децу од интернета

Код нас нема довољно литературе која би подучавала децу како да избегну лоше утицаје паметних телефона и интернета. То су приметили учесници трибине „Безбедност на интернету у књижевности за децу”, коју је на тек завршеном Сајму књига организовала чачанска издавачка кућа „Пчелица”. Речено је да деца и млади све више користе интернет па је тиме моћнији утицај виртуелног света на њихов физички и ментални живот. – Прилично заостајемо за светом јер се посвуда увелико баве овом тематиком у сликовницама за најмлађе и приручницима за децу и одрасле – истиче Горан Марковић, директор ове издавачке куће, који наводи да се у светским књижевним делима неретко

Београд

24.11.2017 у 08:50

Венац од трња за Данила Киша

Књига „Венац од трња за Данила Киша” из пера др Миливоја Павловића представљена је пред многобројном публиком у Француском институту. На промоцији са аутором учествовали су академик Љубиша Ракић, песник Божидар Шујица и Јелена Триван, директорка „Службеног гласника” који је и издавач овог дела. Кишова биографија, за коју се сматра да је до сада најпотпунија, објављена је на 543 стране поводом осамдесет година од рођења и четврт века од смрти великог писца. Миливоје Павловић поверио је да је књига настала из новинарства, јер када је први пут срео Киша био је на новинарском, а не на књижевном задатку. – Ја јесам, као и Киш, студирао књижевност, али нисам био ни његов друг са студија, ни земљак, ни рођак, ни пријатељ. Моја генерација стигла је на студије петнаестак година касније. Киш

Култура

21.11.2017 у 22:00

Велики рат у делима српских модерниста

Са насловне стране књиге „Фикција као сведочанство” (Досије студио, 2017) Дуње Душанић посматра вас представа анђела онако како га је видео Паул Кле на једној од својих слика. У цитату Валтера Бенјамина, који ауторка наводи унутар штива, крије се одговор на питање зашто баш овај избор илуструје дело које се бави искуством Првог светског рата у прози српских модерниста. Бенјамин, наиме, пише: „Кле има слику која се зове „Angelus Novus”. На њој је приказан анђео који изгледа тако као да намерава да се удаљи од нечега чиме је фасциниран. Очи су му разрогачене, уста отворена, а крила раширена. Тако мора изгледати анђео историје. Лице је окренуто прошлости. Оно што ми видимо

Култура

20.11.2017 у 22:00

Речи не делим на старе и нове

За читање романа Радована Белог Марковића потребан је посебан кључ, пажљиво уживљавање у текст који се не отвара одмах и свакоме. Тако бива и у случају његовог новог романа „Плава капија, Кроника кронике” (Албатрос плус”), из којег израњају село Ћелије и његови житељи, „мними литерата Р. Б. Марковић, плаве капије упуштени кроничар”, „Марковићи тамо Бели”, Јаков Жунић, срески повереник, разучитељ г. Сретен, доктор Субота… Они обитавају у стварном свету књиге као у пролазном сну, у историји и у свакодневици, разумевајући потребе живих, али и оних који су живи на други начин, и у вечности, и наизглед не заслужујући да им лепота капије, као симбола небеског

Култура

15.11.2017 у 10:35

Адријани Марчетић награда „Милан Богдановић”

Награда „Милан Богдановић” за 2017. годину припала је Адријани Марчетић за текст штампан у „Београдском књижевном часопису” – „Златно доба српске културе”, критички осврт на књигу Леона Којена „У тражењу новог: Индивидуализам и либерални дух у српској култури” (1894–1914) и поговор уз „Песме” Милана Ракића истог аутора (обе књиге је објавила „Чигоја штампа”). Ову једногласну одлуку донео је жири у саставу: Душан Стојковић (председник), и чланови Зоран Хр. Радисављевић и Драгана В. Тодоресков. – Обе књиге којима се Адријана Марчетић бави по њеном мишљењу су „израз једне јединствене замисли” и њима се врши „ревалоризација једног периода наше културне и књижевне историје, односно једног песничког опуса”. Тај период, како Којен уочава, остао је „суштински недовршен” јер је „прерано

Култура

13.11.2017 у 10:00

Књижевни портрет Мира Вуксановића

Трстеник – У жижи овогодишњег, 43. сусрета књижевника Србије, под називом „Савремена српска проза 2017”, био је књижевни портрет академика Мира Вуксановића. О њему и његовом делу говори су: др Јован Делић, др Љиљана Пешикан Љуштaновић, др Марко Недић, др Александар Милановић и Верољуб Вукашиновић.. Књижевни портрет академика Вуксановића, како је приметио др Јован Делић, био је најбољи могући увод у тему „Народна култура и савремена српска проза”, којом су се учесници овог скупа бавили другог дана. У својој беседи, коју је за ову прилику припремио, академик Вуксановић, није могао а да се не захвали на организовању једног оваквог књижевног скупа у малом Трстенику, „у времену које није баш пажљиво према писцима и њиховим књигама”.

Култура

07.11.2017 у 12:55

Ерик Вијар добитник Гонкурове награде

Након што се бавио падом Бастиље, освајањем Дивљег запада и Првим светским ратом, Вијар у новом роману „Дневни ред“ истражује успон нацизма. Тема је анексија Аустрије од стране Немачке 1938. године и преговори који су претходили између аустријског канцелара Курта фон Шушнига и Хитлера. Вијар је заронио у архиве Другог светског рата како би реконструисао догађаје из перспективе писца, а не историчара. Третирајући историјске личности као ликове уводи нас у њихов интимни простор у тренуцима када се доносе одлуке који ће одредити судбину читавих народа. Писац следи логику монтаже у приповедању, бирајући мање познате историјске епизоде како би из другачијег угла расветлио ширење нацизма у Европи. Четрдесетдеветогодишњи писац из Лиона је наследио Лејлу Слимани, прошлогодишњу добитницу

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

01.07.2026 у 15:19

Томашевић и Гајић са руководством Косјерића о развоју спортске инфраструктуре

01.07.2026 у 15:17

Путовање железницом Ћингхај –Тибет кроз тунел Гуанђао

01.07.2026 у 15:14

Извоз српског воћа у 2025. премашио 807 милиона евра

01.07.2026 у 15:13

Вучевић: Челично пријатељство Србије и Кине изграђено на изузетним односима Вучића и Сија

01.07.2026 у 15:08

Писторијус: Немачка жели заједничку производњу америчког наоружања у Европи

01.07.2026 у 15:06

Протести против миграната прерасли у насиље и пљачке, полиција хитно интервенисала