Недеља, 28.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	102.86	103.48	103.17
	127.14	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

04.04.2022 у 19:16

Призвук мрског елитизма

Норвешки научни стил звучи наивно, рекли су, према анегдоти коју сам једном чула, студенти скандинавских језика из једне словенске земље, а њихов гостујући предавач из Норвешке се љутнуо. Млади људи из земаља некадашњег Источног блока су навикли на строге границе између свакодневног и академског регистра. Норвежанима ће пак таква разграничења увек носити призвук мрског елитизма. Колико је само ванјезичких утицаја довело до тог међународног скандала у малом, колико дубоко у прошлост сежу те различите представе о научном раду и научном стилу! Идеологија равноправности извршила је велики утицај на норвешки књижевни језик. Од 19. века постоје два равноправна норвешка књижевна језика, потекла из различитих дијалеката па и социолеката. Ти језици, букмол и ниношк, имају засебне правописе и

Свет

04.04.2022 у 08:07

Захарова: Кијев настоји да поремети мировне преговоре

МОСКВА- Циљ злочина које је кијевски режим починио у граду Буча јесте да се поремете мировни преговори, оценила је представница министарства иностраних послова Руске Федерације Марија Захарова. „Циљ још једног злочина који је починио кијевски режим је да се поремете мировни преговори и покрене ескалација насиља”, истакла је Захарова и подсетила да је Русија затражила заседање Савета безбедности УН поводом инцидента у Бучи, преноси ТАС С. Она је указала да је инцидент у Бучи „провокација које су организовали украјински војници и радикални националисти”, преноси Танјуг. Руско министарство одбране саопштило је јуче да су руске оружане снаге 30. марта напустиле Бучу, град у Кијевској области. У саопштењу се подсећа да су се „докази о злочинима” појавили четири дана касније, након

Култура

28.03.2022 у 21:15

Суштински сусрет човека и природе

Роман француске књижевнице Настасје Мартен „У очима звери” објавила је издавачка кућа „Клио”, у преводу Љиљане Мирковић. Реч је необичној прози, насталој на основу трауматичног искуства ауторке, коју је у августу 2015. године, у планинама Камчатке, у источном Сибиру, напао медвед и нанео јој озбиљне повреде по лицу. Она се одбранила и преживела, али је овај догађај у прози прерадила као сусрет два бића, приближавајући читаоцу перспективу природних закона, од којих се човек у великој мери отуђио. Овакву перспективу Настасја Мартен заступа и као антрополог. Све до студија у Паризу живела је у Алпима, а са 23 године придружила се номадском племену Гвич на Аљасци. Она је суживот с тим људима представила у документарној прози „Дивље душе: против Запада, отпор људи са Аљаске”, овенчаној

Култура

23.03.2022 у 15:00

Писац коме су за живота три пута објављена сабрана дела

Преминуо је Милован Витезовић (11. 9. 1944 – 22. 3. 2022), песник, романсијер, драмски писац, сценариста, есејиста и сатиричар, један од ретких књижевника коме су за живота три пута објављена сабрана дела и за кога се на „Гуглу” везују хиљаде цитата, највише афоризама наведених у водећим листовима света. Готово читаву деценију био је уредник Уметничког програма РТС-а, с више хиљада сати уметничких, играних и документарних програма. Био је професор филмског и телевизијског сценарија на Катедри драматургије Академије уметности у Београду и отац четворо деце. Награђивани и превођени писац био је поносан на своје витешко презиме, познајући генеалогију Витезовића до 1730. године. Сећао се да је Миодраг Булатовић, пишући му писма, започињао овако: „Драги мој Витезовићу, ех, шта бих дао да

Култура

22.03.2022 у 11:35

Одлазак Драгана Мраовића

Песник, преводилац и новинар Драган Мраовић, који је преминуо у 75. години, био је, пре свега велики познавалац италијанске књижевности. Превео је и објавио више од две стотине домаћих аутора у Италији и више од стотину италијанских писаца у Србији и Црној Гори, у књижевној периодици. Међу најзначајније преводе са италијанског издвајају се Дантеова „Божанствена комедија”, целокупна дела Ђакома Леопардија „Почивај заувек, уморно срце моје”, Бокачов „Декамерон”, поема „Ода српском народу” Габријела Д’Анунција, коју је први пут превео у целини на српски језик, роман Рафаела Нигра, песме Пјетра Аретина, Данијела Ђанканеа и Сандре Пене. Био је велики популаризатор наших писаца у Италији, о чему сведоче његови преводи књига многобројних наших аутора, међу којима су Десанка Максимовић, Бранко

Култура

21.03.2022 у 17:35

Дамоклов мач

Професија књижевног преводиоца доживела је једну од најчуднијих и најпроблематичнијих еволуција у историји. Некад је у старом Египту преводилац сврставан у ранг племића, док данас све чешће водимо битку да се његово име напише на корици преведене књиге. Мигел Саенз је говорио да уколико преводилац ради свој посао како треба, он је добротвор човечанства; у супротном, прави је јавни непријатељ. Дужност преводиоца је сложенија него што се може замислити. Он држи у рукама или у свом перу судбину једног страног аутора у одређеној земљи. Дакле, преводилац ради за писца, те можемо рећи да је он пишчев поданик. Mеђутим, онај до којег ће тај превод у финалној инстанци доћи јесте читалац. У свету у којем сви размишљају о тајни здраве косе Меган Маркл, ја ћу накратко скренути пажњу на Дамоклов

Култура

21.03.2022 у 11:37

Оно што изабереш, то живиш

Има Ниновом наградом овенчаних књига о којима више никада није било речи ни у јавном простору, нити у књижевним часописима, ни у разговорима пријатеља који седе у ресторану или носе рођенданске поклоне. Уз напомену да то не значи да је одлука неког од жирија у прошлости била погрешна, то ипак није случај с награђеном књигом „Деца” Милене Марковић, у издању „Лома”, ево ни после два месеца од проглашења. Препоручују је писци међу собом, други издавачи је читају и коментаришу, „Деца” иду из руке у руку. Уметност, као и истина, има необјашњиву привлачну моћ, а поетско искуство у овој прози, онако како је то описао Октавио Паз, јесте „отварање извора бића”, где је „један трен и више никад, један трен и заувек”, рођење и смрт у исти мах. Ова деца и људи од почетка носе терет

Култура

12.03.2022 у 09:34

„Момо Капор” Весни Голдсворти

Овогодишња награда „Момо Капор” за књижевност припала је књижевници Весни Голдсворти за роман „Гвоздена завеса”, а одлуку о томе једногласно је донео жири у саставу: Мухарем Баздуљ (председник), Радмила Станковић и Вуле Журић. Чланови жирија су у образложењу истакли да је у свет књижевности Весна Голдсворти ушла на велика врата књигом „Измишљање Руританије”, да су о различитим „руританијама” углавном писали енглески писци, али да и опусу Моме Капора постоји Република Козилија, једна варијација на парадигматичну Руританију. „Ова фиктивна земља помиње се у Капоровом роману ’Зое’. Управо то је роман који се лепо симболички римује са ’Гвозденом завесом’, јер су оба романи о љубави, о истоку и западу, о епохи те оде великом граду (Њујорку односно Лондону). Политички тешка времена су

Култура

10.03.2022 у 14:32

Награда „Милош Црњански” Дејану Алексићу за роман „Петља”

Угледна књижевна награда која носи име великог српског писца Милоша Црњанског а коју додељује истоимена Задужбина, ове године припала је Дејану Алексићу за дебитантски роман „Петља”, саопштили су из Задужбине Милоша Црњанског. Жири у саставу проф. Мило Ломпар (председник), проф. Бојана Стојановић Пантовић и проф. Слађана Јаћимовић једногласно је награду „Милош Црњански” која има бијенални карактер доделио Алексићу који је превасходно присутан у савременој књижевности као песник и стваралац књижевних дела за децу. За Дејана Алексића награда „Милош Црњански” је посебна по много чему: „Почев од чињенице да носи име једног од највећих књижевника нашег језика, па до правила да се додељује ауторима за прву књигу из одређене књижевне области у којима се остваривао и сам Црњански" Ова

Култура

04.03.2022 у 21:15

Месец франкофоније у Србији

Март, месец франкофоније, и ове године биће обележен бројним догађањима ‒ изложбама, предавањима, такмичењима, књижевним разговорима и дебатама, филмовима и плесним наступима, које организују културне и образовне установе и удружења, у сарадњи са франкофоним амбасадама и представништвима у Србији, најавио је Француски институ у Србији. У години обележавања 400 година од рођења песника, драматурга и глумца Молијера (1622‒1673), Галерија Матице српске и Филозофски факултет у Новом Саду организују изложбе посвећене овом грандиозном представнику француског класицизма, чија драмска остварења и данас пуне сале светских позоришта. Жан Батист Поклен, познатији под псеудонимом Молијер, написао је тридесетак комедија у прози и стиху које су доживеле огроман успех на двору француског краља Луја

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

28.06.2026 у 14:29

Пад хеликоптера Саудијског Арамка, погинуло 14 људи

28.06.2026 у 14:26

Најмање 11 погинулих у паду авиона са падобранцима код Нансија

28.06.2026 у 14:19

Председник Вучић у посети породици Вељковић из Сењског рудника

28.06.2026 у 14:16

У понедељак троје српских тенисера на Централном терену Вимблдона

28.06.2026 у 14:15

Зизу Бергс освојио АТП турнир у Истборну

28.06.2026 у 14:12

Србија не припада ниједном војном савезу, нашој снази радује се само наш народ