Petak, 26.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.04	117.74	117.39
	102.86	103.48	103.17
	127.14	127.91	127.53

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: književnost

Kultura

28.03.2022 u 21:15

Suštinski susret čoveka i prirode

Roman francuske književnice Nastasje Marten „U očima zveri” objavila je izdavačka kuća „Klio”, u prevodu Ljiljane Mirković. Reč je neobičnoj prozi, nastaloj na osnovu traumatičnog iskustva autorke, koju je u avgustu 2015. godine, u planinama Kamčatke, u istočnom Sibiru, napao medved i naneo joj ozbiljne povrede po licu. Ona se odbranila i preživela, ali je ovaj događaj u prozi preradila kao susret dva bića, približavajući čitaocu perspektivu prirodnih zakona, od kojih se čovek u velikoj meri otuđio. Ovakvu perspektivu Nastasja Marten zastupa i kao antropolog. Sve do studija u Parizu živela je u Alpima, a sa 23 godine pridružila se nomadskom plemenu Gvič na Aljasci. Ona je suživot s tim ljudima predstavila u dokumentarnoj prozi „Divlje duše: protiv Zapada, otpor ljudi sa Aljaske”,

Kultura

23.03.2022 u 15:00

Pisac kome su za života tri puta objavljena sabrana dela

Preminuo je Milovan Vitezović (11. 9. 1944 – 22. 3. 2022), pesnik, romansijer, dramski pisac, scenarista, esejista i satiričar, jedan od retkih književnika kome su za života tri puta objavljena sabrana dela i za koga se na „Guglu” vezuju hiljade citata, najviše aforizama navedenih u vodećim listovima sveta. Gotovo čitavu deceniju bio je urednik Umetničkog programa RTS-a, s više hiljada sati umetničkih, igranih i dokumentarnih programa. Bio je profesor filmskog i televizijskog scenarija na Katedri dramaturgije Akademije umetnosti u Beogradu i otac četvoro dece. Nagrađivani i prevođeni pisac bio je ponosan na svoje viteško prezime, poznajući genealogiju Vitezovića do 1730. godine. Sećao se da je Miodrag Bulatović, pišući mu pisma, započinjao ovako: „Dragi moj Vitezoviću, eh, šta bih dao da

Kultura

22.03.2022 u 11:35

Odlazak Dragana Mraovića

Pesnik, prevodilac i novinar Dragan Mraović, koji je preminuo u 75. godini, bio je, pre svega veliki poznavalac italijanske književnosti. Preveo je i objavio više od dve stotine domaćih autora u Italiji i više od stotinu italijanskih pisaca u Srbiji i Crnoj Gori, u književnoj periodici. Među najznačajnije prevode sa italijanskog izdvajaju se Danteova „Božanstvena komedija”, celokupna dela Đakoma Leopardija „Počivaj zauvek, umorno srce moje”, Bokačov „Dekameron”, poema „Oda srpskom narodu” Gabrijela D’Anuncija, koju je prvi put preveo u celini na srpski jezik, roman Rafaela Nigra, pesme Pjetra Aretina, Danijela Đankanea i Sandre Pene. Bio je veliki popularizator naših pisaca u Italiji, o čemu svedoče njegovi prevodi knjiga mnogobrojnih naših autora, među kojima su Desanka Maksimović, Branko

Kultura

21.03.2022 u 17:35

Damoklov mač

Profesija književnog prevodioca doživela je jednu od najčudnijih i najproblematičnijih evolucija u istoriji. Nekad je u starom Egiptu prevodilac svrstavan u rang plemića, dok danas sve češće vodimo bitku da se njegovo ime napiše na korici prevedene knjige. Migel Saenz je govorio da ukoliko prevodilac radi svoj posao kako treba, on je dobrotvor čovečanstva; u suprotnom, pravi je javni neprijatelj. Dužnost prevodioca je složenija nego što se može zamisliti. On drži u rukama ili u svom peru sudbinu jednog stranog autora u određenoj zemlji. Dakle, prevodilac radi za pisca, te možemo reći da je on piščev podanik. Međutim, onaj do kojeg će taj prevod u finalnoj instanci doći jeste čitalac. U svetu u kojem svi razmišljaju o tajni zdrave kose Megan Markl, ja ću nakratko skrenuti pažnju na

Kultura

21.03.2022 u 11:37

Ono što izabereš, to živiš

Ima Ninovom nagradom ovenčanih knjiga o kojima više nikada nije bilo reči ni u javnom prostoru, niti u književnim časopisima, ni u razgovorima prijatelja koji sede u restoranu ili nose rođendanske poklone. Uz napomenu da to ne znači da je odluka nekog od žirija u prošlosti bila pogrešna, to ipak nije slučaj s nagrađenom knjigom „Deca” Milene Marković, u izdanju „Loma”, evo ni posle dva meseca od proglašenja. Preporučuju je pisci među sobom, drugi izdavači je čitaju i komentarišu, „Deca” idu iz ruke u ruku. Umetnost, kao i istina, ima neobjašnjivu privlačnu moć, a poetsko iskustvo u ovoj prozi, onako kako je to opisao Oktavio Paz, jeste „otvaranje izvora bića”, gde je „jedan tren i više nikad, jedan tren i zauvek”, rođenje i smrt u isti mah. Ova deca i ljudi od početka nose teret

Kultura

12.03.2022 u 09:34

„Momo Kapor” Vesni Goldsvorti

Ovogodišnja nagrada „Momo Kapor” za književnost pripala je književnici Vesni Goldsvorti za roman „Gvozdena zavesa”, a odluku o tome jednoglasno je doneo žiri u sastavu: Muharem Bazdulj (predsednik), Radmila Stanković i Vule Žurić. Članovi žirija su u obrazloženju istakli da je u svet književnosti Vesna Goldsvorti ušla na velika vrata knjigom „Izmišljanje Ruritanije”, da su o različitim „ruritanijama” uglavnom pisali engleski pisci, ali da i opusu Mome Kapora postoji Republika Kozilija, jedna varijacija na paradigmatičnu Ruritaniju. „Ova fiktivna zemlja pominje se u Kaporovom romanu ’Zoe’. Upravo to je roman koji se lepo simbolički rimuje sa ’Gvozdenom zavesom’, jer su oba romani o ljubavi, o istoku i zapadu, o epohi te ode velikom gradu (Njujorku odnosno Londonu). Politički teška vremena su

Kultura

10.03.2022 u 14:32

Nagrada „Miloš Crnjanski” Dejanu Aleksiću za roman „Petlja”

Ugledna književna nagrada koja nosi ime velikog srpskog pisca Miloša Crnjanskog a koju dodeljuje istoimena Zadužbina, ove godine pripala je Dejanu Aleksiću za debitantski roman „Petlja”, saopštili su iz Zadužbine Miloša Crnjanskog. Žiri u sastavu prof. Milo Lompar (predsednik), prof. Bojana Stojanović Pantović i prof. Slađana Jaćimović jednoglasno je nagradu „Miloš Crnjanski” koja ima bijenalni karakter dodelio Aleksiću koji je prevashodno prisutan u savremenoj književnosti kao pesnik i stvaralac književnih dela za decu. Za Dejana Aleksića nagrada „Miloš Crnjanski” je posebna po mnogo čemu: „Počev od činjenice da nosi ime jednog od najvećih književnika našeg jezika, pa do pravila da se dodeljuje autorima za prvu knjigu iz određene književne oblasti u kojima se ostvarivao i sam

Kultura

04.03.2022 u 21:15

Mesec frankofonije u Srbiji

Mart, mesec frankofonije, i ove godine biće obeležen brojnim događanjima ‒ izložbama, predavanjima, takmičenjima, književnim razgovorima i debatama, filmovima i plesnim nastupima, koje organizuju kulturne i obrazovne ustanove i udruženja, u saradnji sa frankofonim ambasadama i predstavništvima u Srbiji, najavio je Francuski institu u Srbiji. U godini obeležavanja 400 godina od rođenja pesnika, dramaturga i glumca Molijera (1622‒1673), Galerija Matice srpske i Filozofski fakultet u Novom Sadu organizuju izložbe posvećene ovom grandioznom predstavniku francuskog klasicizma, čija dramska ostvarenja i danas pune sale svetskih pozorišta. Žan Batist Poklen, poznatiji pod pseudonimom Molijer, napisao je tridesetak komedija u prozi i stihu koje su doživele ogroman uspeh na dvoru francuskog kralja Luja

Kultura

01.03.2022 u 22:15

Multimedijalni paviljon književnosti „Seobe duša”

Novi Sad – Na multimedijalni paviljon književnosti „Seobe duša”, u Novi Sad, evropsku prestonicu kulture, stižu domaći i regionalni pisci i poznata imena „world music” scene. Jedinstveni događaj na temu migracija, koji će pored književnosti i muzike obuhvatiti i dve predstave, dešavaće se na Novosadskom sajmu od 3. do 13. marta, saopšteno je iz fondacije „Novi Sad – EPK”. Među piscima su: Rumena Bužarovska, Miljenko Jergović, Kristian Novak, Milica Vučković, Darko Cvijetić. Uključeni su muzičari i sastavi: Original Enigma Voices, Barcelona Gipsy balKan Orchestra, Antropoceno (projekat članova Gotan Projecta) japanski gitarista, kantautor i producent Miyavi, Bilja Krstić i Bistrik orkestar, Bogdan Ranković i novosadski sastav „Etnoforija”, uz pratnju japanske plesačice i koreografkinje,

Kultura

28.02.2022 u 19:05

Interesuju me drhtaji umetnika nad svim pojavama stvarnosti

Posle „Knjige o fotografiji”, koju je Žarko Radaković napisao u tandemu sa Davidom Albaharijem, upravo je iz štampe u „Laguni” izašla i „Knjiga o prijateljstvu” Žarka Radakovića, našeg umetnika koji živi u Kelnu, i Amerikanca Skota Abota, kao prirodni nastavak prijateljstva ova dva autora, koje još povezuje i interesovanje za Petera Handkea, čija dela prevode. Handke je i junak njihovih zajedničkih knjiga… Veza ovih dveju knjiga jeste prijateljstvo, ali i sećanje na prošlost, na zajedničke razgovore, na mesta i slike koje imaju važnu ulogu u životima pisaca. „Fotografija jeste umetniku uvek upliv u ’onostranost’. Nikada ona nije samo dokument. Nije to ni umetnička povest, književni tekst: uvek je on daleko više od napisanog. Misija umetnika je – ukazati na sveobuhvatnost života, na

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

26.06.2026 u 19:08

Vučić: Predstojeći izbori biće jedna teška utakmica

26.06.2026 u 19:07

Vučić: Najviše se radujem otvaranju auto-puteva, a građani će se obradovati novim merama

26.06.2026 u 18:59

Tramp: Iranski napadi na brodove kršenje primirja

26.06.2026 u 18:51

Češka teniserka Karolina Muhova u finalu turnira u Bad Homburgu

26.06.2026 u 18:49

Srbi sa KiM stigli u Oplaniće i dočekali predsednika Vučića

26.06.2026 u 18:44

Vrač iz Gane: Svetsko prvenstvo osvajaju Portugal i Ronaldo