Уторак, 30.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.72	117.37
	102.73	103.35	103.04
	126.86	127.63	127.24

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

04.04.2019 у 21:00

Реч Амоса Оза обликовала је свет

Не могу да не пишем, као што не могу да не дишем. Читаоцима дајем речи, они треба да компонују музику, мисли су недавно преминулог писца Амоса Оза које је навела израелска амбасадорка у Србији Алона Фишер Кам на трибини посвећеној његовом делу у Народној библиотеци Србије. Овом приликом о Озовом делу говорили су књижевници Вида Огњеновић, Иван Ивањи и Филип Давид, као и критичарка Милена Ђорђијевић која је водила програм. Сусрет су, поред Народне библиотеке, организовали амбасада Израела у Београду и издавачка кућа „Лагуна” која је објавила Амосове романе: „Црна кутија”, „Мој Михаел”, „Јуда” и „Прича о љубави и тами”. Амос Оз био је један од највећих израелских савремених писаца и интелектуалаца који је дубоко промишљао људску природу, своје доба, као и израелско-палестинске односе.

Култура

04.04.2019 у 14:22

Добрица Ерић постхумно одликован Сретењским орденом

Председник Србије Александар Вучић постхумно је одликовао књижевника Добрицу Ерића Сретењским орденом трећег степена, саопштила је Прес служба Председника, преноси Танјуг. Недавно преминули књижевник Добрица Ерић је одликован за нарочите заслуге које је остварио у области књижевности, посебно песничког стваралаштва, чиме је дао немерљив допринос развоју нашег друштва и оставио неизбрисив траг у српској култури.

Култура

03.04.2019 у 20:00

Рефлекс против општег цинизма

Овогодишњи Сајам књига у Паризу недавно је затворен уз овације посетилаца и професионалне публике. Иако је званични домаћин сајма био Султанат Оман, са бројним оријенталним посластицама и традиционалним француским вином, акценат и тема овог књижевног скупа била је Европа и њена књижевна и геополитичка будућност. У оквиру занимљивих панела на ту тему истакнуто место заузео је разговор најважнијег живог немачког филозофа Петера Слотердијка и француског коментатора и писца Франсоа Оно Ди Биота. У једночасовном разговору који су водила ова два интелектуалца, на Биотово питање „куда се креће Европа после Брегзита”, Слотердијк је мудро указао на опрезност баратања нестабилним појмовима као што су „Брегзит” и „Грегзит” и да ће нам бити потребан најмање један век да бисмо схватили шта се на економско-политичкој сцени

Култура

01.04.2019 у 18:00

Како је Штулић постао мит

„Арсен Дедић је написао девет добрих песама, Горан Бреговић пет, а ја 30!” Можда ће некоме звучати нескромно, али ово су речи Бранимира Џонија Штулића које цитира Хрвоје Хорват, аутор нове књиге о некадашњем фронтмену „Азре”, представљене у Београду. Књига „Штулић: биографија” креће од почетка – музичаревог детињства у Скопљу и Јастребарском, студија у Загребу, оснивања „Азре”, и стиже до „развода” од музичке каријере и одласка и живота у Холандији. Уз необјављене рукописе и приватне фотографије, сведочења колега, сарадника, поштовалаца, и изјаве самог Штулића, Хорват смешта живот и дело једне од најцењенијих, али и најконтроверзнијих личности на простору бивше Југославије и у социо-политички и културни контекст. После читаног „Фантома слободе”, признати хрватски новинар, рок критичар

Београд

27.03.2019 у 09:15

Приче о српским јунацима

Да Срби воле да слушају приче о својим јунацима показала је промоција збирке приповести „Сабор јунака”, у поднаслову „Преци, наши ослободиоци из времена Првог и Другог српског устанка”, коју је приредио Петар Жебељан. У кафеу „Делфи” у СКЦ-у испуњеном до последњег места о књизи су, поред аутора, говорили књижевна критичарка Тамара Крстић, књижевник Љубивоје Ршумовић и историчар књижевности др Бранко Златковић. Одломке је читао глумац Вицо Дардић, музику за гитару извео је професор на Факултету музичке уметности др Урош Дојчиновић, а модератор је била Маја Шарић, представница за односе с јавношћу Издавачке куће „Лагуна”, преноси Танјуг. Препоручујући књигу, Жебељан је казао да ће читаоци у причама „наћи анегдоте, сећања, предања и легенде, али и податке из историјских списа, епских

Београд

26.03.2019 у 09:04

Књижевно вече у „Корњачи”

У просторијама Удружења „Корњача” у Цариградској улици, чији је циљ афирмисање уметности, приређено је књижевно вече. Поклоницима писане речи своје стваралаштво представили су Јелена Ленголд и Александар Баљак (на слици). Домаћин дружења била је сликарка Љубица Радовић. Она је подсетила да ће једном месечно у овом новоотвореном уметничком кутку бити организовани сусрети са писцима и песницима.

Култура

24.03.2019 у 13:49

Ласлу Вегелу награда за животно дело

Награда за животно дело Друштва књижевника Војводине додељена је Ласлу Вегелу ( Србобран, 1941), док је награда за књигу године на Скупштини ДКВ-а уручена др Дамиру Смиљанићу за књигу „Атмосфера смрти” (2018). О Вегелом делу говорили су Јован Зивлак и Габор Вираг, који су истакли да је Вегел, од побуњеничког жаргона шездестосме и урбане културе, па преко шест деценија приповедачког и есејистичког рада обзнањеног у десетинама књига, писац посебног осећања за разумевање контроверзног статуса двоструке судбине, писца без дома, мањинског писца и аутора без ослањања на важеће и владајуће мишљење”. „У сталном напору да потврди и преиспита судбинску издвојеност, било да се ради о положају Мађара као мањинске заједнице, о њиховим историјским потресима, о разумевању Срба као већинског

Култура

22.03.2019 у 09:52

Јунакиња свог живота и нашег доба

Гроздана Олујић (1934–2019) била је мудра, свестрано образована и достојанствена жена, књижевница која је од педесетих година прошлога века писала у стилу сензибилитета модерне европске прозе, уносећи искуство егзистенцијализма, али и облике субверзивности „сувишног човека” у прозу. Својим романима померала је тематске просторе, а са прва четири романа у даху је изазвала идеолошка комешања: „Излет у небо”, „Гласам за љубав”, „Не буди заспале псе”, „Дивље семе”. Њене књиге читаоци су прихватали, а преводиоци преносили на неколико десетина језика света, чинећи је једном од наших најпревођенијих ауторки. Била је школски писац, а критичари су је прећуткивали. Књижевно-историјска и социолошка истраживања треба још да покажу разлоге њеног окретања од романа у корист ауторске бајке. Њен повратак

Култура

19.03.2019 у 08:56

Њени ликови су први хипици у српској књижевности

У суботу 16. марта увече у Београду напустила нас је велика српска књижевница, Гроздана Олујић (1934–2019). Била је позната по својим романима, приповеткама, бајкама, као и по својим преводима, есејима и антологијама. Гроздана Олујић рођена је у Ердевику. Чувала је „бабушка”, Рускиња избегла од Октобарске револуције, па је рано научила руски и француски. После гимназије у Бечеју завршила је енглески језик и књижевност, а потом и магистрирала на Филолошком факултету у Београду. Још као студенткиња, у 23. години објавила је роман „Излет у небо” (1958). Рукопис је добио награду сарајевске издавачке куће „Нова просвјета”, изазвао велику пажњу и убрзо идеолошке нападе због критичког односа према социјалистичком режиму. У кратком временском периоду, током једне деценије, написала је и

Култура

18.03.2019 у 09:50

Преминула Гроздана Олујић

Гроздана Олујић, књижевница, есејисткиња, преводитељка и антологичарка, преминула је, после дуже болести, у 85. години, потврдила је породица списатељице. Објавила је шест романа: „Излет у небо” (1957), „Гласам за љубав” (1962), „Не буди заспале псе” (1964), „Дивље семе” (1967), „Гласови у ветру” (2009) и „Преживети до сутра” (2017). Сабрани романи Гроздане Олујић у шест књига објављени су прошле године у издању „Српске књижевне задруге” и „Партенона”. Објавила је и велики број бајки и збирки бајки. Њена дела доживела су бројна издања у земљи, а преведена су на чак тридесет шест светских језика. Добитница је многобројних књижевних награда од којих су најпознатије: Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије (2004) и Нинова награда за најбољи роман (2009).

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

30.06.2026 у 09:36

Мали: Пензионерима до 35.000 динара помоћи, лекови јефтинији од 1. августа

30.06.2026 у 09:32

Јоргић: Важно што пре окончати преговоре о промени власничке структуре НИС-а

30.06.2026 у 09:31

Сукоб две најјаче чланице ЕУ око европске дипломатије

30.06.2026 у 09:21

И у хладу врело као у експрес лонцу

30.06.2026 у 09:21

Селак: Постоји селективна примена закона у Бих према Србима, тражићемо статистику

30.06.2026 у 09:10

Ирска и Израел у октобру у Бачкој Тополи у Лиги нација