Четвртак, 02.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.01	117.71	117.36
	102.53	103.15	102.84
	126.73	127.49	127.11

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

06.04.2018 у 22:00

Језик се не може украсти

Књига Ранка Бугарског „Говорите ли заједнички” (Библиотекa XX век) врви од примера који потврђују да се иза, како он каже, „лингвистичке лажи о различитим језицима крију национализам и политички интереси”. У свему што се с језиком дешавало и дешава главну реч води политика, и то махом она националистичке провенијенције, каже Бугарски за „Политику”, тврдећи да је то разлог што имамо толико екстремних мишљења о језику. Основно правило је – колико нација (и њима придружених национализама) толико језика, што отвара простор не само сукобу екстремних мишљења него и сваковрсним манипулацијама, додаје он тврдећи да је ову књигу и написао с намером да се смире страсти...

Култура

29.03.2018 у 21:51

Ко чита, не скита

Расподела новца из градског буџета за финансирање или суфинансирање пројеката у култури, односно за уметничка, стручна и научна истраживања, у 2018. години, изгледа као подсмех тој истој култури. Почев од тога да јавно нису објављена имена чланова комисија које су доносиле одлуке, па до имена одређених удружења и износа које су добили. Према табели Секретаријата за културу Удружење грађана „Група 8”, добило је 700 хиљада динара за пројекат „Трк у библиотеку”, а Удружење грађана „Јупитер”, чије астрономско име асоцира на космичка пространства, награђено је са чак 690 хиљада динара за програм „Ко чита не скита”. У поређењу са тим, Удружење издавача и књижара Србије, као једно репрезентативно удружење, добило је само 100 хиљада динара за обележавање Светског дана књиге и ауторског

Култура

21.03.2018 у 22:00

Живот са Ајнштајном – теорија туге

Већ и сам наслов књиге Славенке Дракулић „Милева Ајнштајн, теорија туге” (Фрактура) упућује на то какав је био живот супруге Алберта Ајнштајна, али не само њен већ и уопште положај жена на почетку 20. века када нису могле да се школују. Ауторка романа каже да ово друго није разлог због којег га је писала, али да је добро уколико читаоце подсети на то колико је положај жена био различит пре само сто година. – Оставимо сад по страни то да нису имале право гласа, право на развод, наслеђивање и слично, али, на пример, у женској гимназији у Загребу, где је Милева неко време ишла у школу, није било кабинета за физику. Шта ће женама физика? Њен отац је морао да добије специјалну дозволу министарства како би могла да похађа наставу у мушкој гимназији. Уз то је Милева, заправо, имала среће. Њен

Србија

17.03.2018 у 22:00

Сиријска визија путописца Радована

Ужице – „Овде је врло тешко завести мир. Увек се, кажу, неко буни. Неко је незадовољан. Феудалци можда, трговци можда, феласи свакако, радници наравно... Треба увести ред у овој земљи испреплетаној бедом и сјајем, модерним колима и крнтијама. Испреплетаној веселим и озбиљним, скоро леденим лицима...” Ово је новински запис из Сирије, земље силних страдања и разарања последњих година. Али давно написан, визионарски, пре више од пола века. Те 1964. године путовао је у Дамаск новинар Радован Поповић, тада на почетку новинарске каријере у ужичким „Вестима”, а касније дугогодишњи новинар и уредник „Политике”, највећи српски књижевни биограф. О тим

Култура

14.03.2018 у 14:26

Дисова награда Ђорђу Нешићу

Чачак – Ђорђе Нешић добитник је Дисове награде за 2018. одлуком жирија којем је председавао професор др Радивоје Микић, уз учешће Николе Вујчић и др Јане Алексић. То је јуче саопштила овдашња библиотека, најављујући 55. „Дисово пролеће”. У образложењу оних који су одлучивали наведено је: „Ђорђе Нешић (1957, Бијело Брдо код Осијека) у књижевност је ушао 1985, објавивши књигу ’Црв сумње у јабуци раздора’, и до данас је написао осам књига песама и ушао у ред најбољих савремених српских поета. Иако је у првим издањима био близак неоавангардном песничком изразу, Нешић је 1995. направио поетички заокрет, окренувши се традиционалним песничким облицима и

Култура

10.03.2018 у 21:30

Песници су изолована бића

Данас видимо да се у медијима већа пажња поклања неким полуприватним и приватним наградама које носе чудна имена. Њима се придаје значај, а награде попут Ракићеве или Попине, Драинчеве и Десанкине, Исидорине, па и Вукове, остају на маргини. Мени лично награда „Милан Ракић” пуно значи јер носи име песника кога сам уз Његоша највише поштовао, каже Веселин Мишнић, песник, романсијер, приповедач, афористичар који је недавно добио песничку награду „Милан Ракић” коју додељује УКС. Веселин Мишнић пише песме, романе, приповетке, афоризме. Збирка „Пустињске песме” за коју је добио награду „Милан Ракић” подељена је у четири целине.

Култура

07.03.2018 у 22:00

Осло као подељени град

Реткост је упознати аутора романа заједно са његовим јунацима, а управо по томе је јединствен норвешки писац Ингве Квајне који је у Београд на представљање своје прве књиге „Звук асфалта” дошао са својом породицом и пријатељима. Са људима који су га инспирисали и подржали да своје одрастање у Ослу преточи у прозу. Ову књигу превели су са норвешког Ивана Јовановић и Милош Белчевић, и то је први превод овог дела на страни језик. Уз подршку Фондације „НОРЛА, Норвешка књижевност у иностранству”, књигу је објавила нова издавачка кућа „Ковачница прича”, у едицији „Норден”.

Тема недеље

03.03.2018 у 21:51

Топола спремна за промене

ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Тема недеље

03.03.2018 у 21:21

Чек без покрића

ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

ТВ ревија

01.03.2018 у 16:30

Критичар без ограничења

Осамнаестог јануара навршило се 74 године од рођења Чедомира Мирковића, познатог српског књижевног критичара, есејисте и писца, и тим поводом је трећи пут додељена књижевна награда за „изузетни допринос савременој књижевној критици”, коју је у његову част 2015. установило Удружење књижевника Србије. После Милоша Петровића и Србе Игњатовића, ову награду је за 2017 добила др Даница Андрејевић, професор српске књижевности на Филозофском факултету у Косовској Митровици, ауторка више запажених књига о српским и косовским писцима. Удружење и супруга Зорка Мирковић достојанствено чувају успомену на Чедомира (преминулог 2005) који је један од најбољих тумача књижевности на овим просторима крајем 20. века. Упознали смо се далеке 1976. када је „Нинову” награду добио Александар Тишма за роман

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

02.07.2026 у 01:52

Променљиво облачно, свежије и нестабилно, до 29 степени

02.07.2026 у 01:37

Највећи пад цена злата за 13 година

02.07.2026 у 01:20

Фудбалери Белгије од 0:2 до победе против Сенегала

02.07.2026 у 01:04

Жену наоружану ножем полиција упуцала у Паризу

02.07.2026 у 00:55

Захарова: Фон дер Лајен не говори истину о руском гасу

02.07.2026 у 00:33

Сенатор Мич Меконел пронађен без свести у свом дому