Таг: аустрија мз

Стекао сам лепо мишљење о Таи народу, њиховој култури и традицији и пре него што сам први пут отишао тамо. То поштовање се вероватно успоставило на тај начин што ми је Таи кухиња већ дуже времена омиљена ресторанска храна. Бангкок је врло интересантан и контроверзан град у коме је очигледан судар традиционалног и модерног. У њему се преплићу модерне пословне зграде и сокаци са урушеним...

Само што смо пристигли са одмора и спртили торбетине са прљавим стварима, домаћим специјалитетима и “куфером старих брига”, жена прилази телефону и јавља својима, који од раног јутра чекају “ко на иглама” да смо сретно допутовали. Син хвата даљински, а ћерка милује мачке, које је за вријеме нашег одсуства тимарила њена школска пријатељица. Уморaн и исцрпљен прилазим фрижидеру, узимам дозну пива...

Одлучан сам да се не вратим у Србију. Тој земљи ништа не дугујем, а оне је мени много тога ускратила. Оно што су ми родитељи пренели и омогућили било је више него што је већина мојих пријатеља могла да очекује од својих родитеља, а то је терет посебне врсте који ме је увек тиштио. Први пут сам Србију озбиљно напустио 2009. године, на месец дана. У питању је била летња школа у Аустрији. Уследила...

Ране осамдесете године. Касно љетно, суботње поподне. На трибинама сам бечког фудбалског клуба у друштву неколико сусељана из прве генерације наших гастарбајтера, који већ 10-15 година живе и раде у овом граду. Вријеме је пријатно, посјета слаба, а меч без живости и напетости. Но, утакмица је, ионако само, повод наших редовних окупљања и нити је ко пажљиво гледа, нити се ко нервира због лоше...

У једној невеликој згради у Салзбургу  станује преко стотину породица, фамилија илити обитељи. Просто човек не може да верује да у кућу те величине може да стане толико “пустог” света и да сви, са мање или више трзавица ипак некако састављају онај доброкомшијски “крај са крајем”. Има у тој божијој башти свакаквог цвећа. Ту су људи из најдубљих крајева црне Африке, Арапи са најразличитијим...

У иностранство смо кренули са два кофера спаваћим колима друге класе. Отишли смо за Праг, муж са уговором на шест месеци, а ја са још непотврђеном трудноћом. Али очекивања која смо имали и која су нас вукла у неизвесност нису се могла нисачим упоредити нити измерити. За такво стање духа није постојала мерна јединица. Млади и неискусни - каква само младост може да буде, каже позната отрцана...

Мирјана, Весна и ја смо рођене и одрасле у Нишу. Среле смо се у Грацу у Аустрији. Мирјана и Весна су се знале из Ниша, површно на здраво и по коју реч на улици, ишле у исту музичку школу и дошле случајно у исти град. Мирјана у Грац дошла да студира композицију а Весна џез певање. Њих две се нису дружиле у Грацу, знале су се из Ниша, понекад сретале на улици и то је било то. Онда сам стигла ја....

Путовао сам цијелу ноћ и ока нисам склопио. Већину времена провео сам у вагон- ресторану у друштву сличних мени. Сан о новцу и моћи, о слави и лијепим женама покренуо је и многе прије нас и тако ће остати све док буде младости. Испијали смо каве и коњаке, пушили, по обичају и превише за такве прилике, збијали шале и смијали се. Кроз наше приче цуриле су скривене жеље, наде и страхови. Док су се...

Ако се још неко сјећа мојих првих прича на овој рубрици, само да подсјетим … Мој другар Илија, онај што је из свог села под Козаром, преко Словеније и Њемачке стигао овдје у Горњу Аустрију, дакле тај мој другар је након двије ипо године успио да доведе своју другу жену Наду и њену осмогодисшу кћер. Сретни су сво троје што им се Бог смиловао да започну нови живот. Други мој другар Миле...