Среда, 03.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.76	117.41
	100.65	101.25	100.95
	127.69	128.46	128.07

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: кафане

Београд

10.05.2021 у 21:00

После састанка правац кафана до дубоко у ноћ

До VI конгреса КПЈ и промене назива у СКЈ 1952. године, па и читаву деценију након тога, партијски састанци су одржавани такорећи у илегали. Тако је било и у Београду, где се бар једном седмично чланство састајало у салама које су користили рејонски комитети, по правилу заогрнути доламом ноћи! Та састанчења, у зависности од годишњег доба и од трајања обданице, почињала су с првим мраком и трајала дубоко у ноћ, а у време обрачуна са ибеовцима, ревизионистима и другим издајницима народа несрећни чланови су понекад дочекивали и зору. Од кога су се крили, и зашто, не зна се – нико није смогао храбрости да пита. Али, тај ноћни партијски „пургаторијум” имао је и лепшу страну! Наиме, после састанака, чланство је негде морало шапатом да анализира смернице и, избегавајући псовке, преведе их на

Београд

04.05.2021 у 19:00

Уточишта ноћницима и доколичарима

Да ли се ико сећа кафане „Крагујевац”, оне на почетку Улице краљице Наталије, између Призренске и Рељине, такорећи наспрам „Моруне” која је ушла у повест Великог рата (реч је о потоњем „Триглаву”) на самом почетку стрмоглаве Каменичке? Назив је добила по посестрими из Савске махале, при дну Великих степеница, која је доцније преименована у „Посавину”... мада је у затеченом стању и с истим именом могла и да се овенча титулом културно-историјског споменика! Јер, изникла је на имању Милоша Обреновића који јој је и кумовао 1859. године, по повратку на трон књажевине. Нажалост, све три су временом избрисане из градског именика иако би нам те знаменитости ваљале и данас. За ову причу, међутим, важан је „Крагујевац” на Зеленом венцу јер је у њему први пут уочена необична појава која није

Београд

28.04.2021 у 22:31

Од 8. маја отварају се потпуно угоститељски објекти

На седници Кризног штаба Србије донета је одлука да се од 8. маја отворе потпуно угоститељски објекти и да се дозволи вакцинација у тржним центрима и на другим јавним местима, уз сагласност надлежних завода за јавно здравље, саопштио је вечерас заменик градоначелника Београда Горан Весић. Весић је, након седнице, захвалио у име Града Београда свим члановима Кризног штаба јер су, како је навео, показали разумевање за захтеве привреде. „Верујем да смо заједно нашли меру како да привреда ради као и да се истовремено сачува јавно здравље грађана. Поред тога, не могу да не приметим да је Београд најбољи регион када је вакцинација у питању и да је праведно да наше грађанке и грађани буду награђени зато што су одговорни”, навео је Весић на свом налогу на Фејсбуку, преноси Танјуг.

Београд

26.04.2021 у 23:00

Радно време по гостима штимовано

Арсеније Романић је управљао бифеом „Сплит”, на углу Скадарске и Улице 29. новембра, данашњег Булевара деспота Стефана, док је Миодраг Стефановић шефовао у „Колосеуму”, прометној кафани у тадашњој Улици маршала Тита стешњеној између фото-атељеа Анастаса Јовановића, првог српског фотографа, и здања Мите Голубовића у којој је сада Задужбина Вука Караџића, првог реформатора нашег писма. Тек средином шездесетих година прошлог века Арсеније је постао Аца Деветка, а Миодраг је преименован у Мију Аласа. Аци су кумовали путници, кочничари и кондуктери трамваја број 9 којем је друга станица била пред „Сплитом” (почетна је била надомак Позоришног трга), а надимак је понео тек када је отишао да по периферији града отвара кафане. Миодраг је онако назван по алаској чарди на Сави што је самовала на

Београд

12.04.2021 у 22:00

Заседање са карираним столњацима

Тек за две године београдско комунално предузеће „Јавно осветљење”, оно што се труди да нам просветли ноћ, обележиће тринаест деценија рада, а у знак подсећања на дан кад је крај Позоришног трга засветлела прва улична сијалица и плинске фењере испратила у заборав. Али, да су мало пажљивије зачепркали по повести престонице, могли би ових дана да прославе чак 140. рођендан! Можда им се учинила прилично сулудом помисао да је прва сијалица у Београду засветлела само две године после тог Едисоновог генијалног изума, много пре него у важнијим европским метрополама, али тако је. Други разлог могао би бити што то чудо није засијало на некој прометној раскрсници, већ изнад улаза у кафану „Хамбург” на углу Обренове и Пријепољске, данашње Улице кнеза Милоша и Масарикове, а на та састајалишта су

Београд

29.03.2021 у 23:10

Спирање мамурлука

У рано преподне, у лето 1968. године, оног дана када је олимпијска репрезентација Југославије полазила за Мексико на 19. Летње игре, појавио се усред парка на Славујевом венцу Небуле Прокић, тренер боксера „Црвене звезде”, пресамићен од смеха. Када се мало прибрао, објаснио је збуњеном друштву да је те ноћи у кафани „Зона Замфирова” код Цветног трга затекао Јована Пајковића, чувеног боксера, како развлачи хармонику. А када га је згрануто питао шта то ради, овај му је мртав хладан одговорио да свира јер мора да заради неки динар и остави фамилији, да им се нађе док боксује по свету. Небуле га је очински убедио да пође кући и да се наспава, а Пајке га смерно послуша. Сат-два касније, такорећи пред саму зору, и он се некуда запутио, али му ђаво није дао мира па је привирио и у „Сложну

Београд

15.03.2021 у 22:30

Формула успеха у тананим нитима душе

Од отварања, крајем педесетих, радила је до поноћи, па и преко тога, али београдски ноћници никада нису уракљили кафану „Видин капија” на стецишту Палмотићеве, Хиландарске и Улице Џорџа Вашингтона. Тај чудан случај приписиван је академском миру који је владао у обе сале у којима се одувек причало испод гласа, тако рећи шапатом, а понеко одсуству музике и следствених лумперајки у којима околна свратишта нису оскудевала. Нешто гласније било је само у башти испред, али на то се станари заједничке зграде никад нису пожалили. Благодарећи Колету Чокалији, искусном дорћолском кафеџији који је био први управник „Видинца”, дознало се да је угледу и достојанству кафане кумовало необично друштво што се свакодневно окупљало у малој сали која је од остатка света могла да се одвоји тешком плишаном

Београд

02.03.2021 у 22:15

Проклета Јерина и друге муке

Када се Коста Лазаревић из Струге запутио у престоницу Кнежевине Србије да би се посветио трговини, онако млад и зелен намеравао је да му главни еспап буду зејтин и макарони, али време, блиске везе с родним крајем и тек стечено искуство упутили су га да се дохвати дувана. Због канцеларија и складишта саградио је једноспратну кућу у Обреновој улици, близу двора, а кад му је нови посао успешно кренуо, магазу је преселио у безимено сокаче у комшилуку. Због купаца који су му опседали предузеће, приземље пословне зграде преиначио је 1882. године у кафану, а њој је наденуо име „Три листа дувана” (ето шта је био прави маркетинг, по којем би и данас понешто могло да се научи)! Само деценију касније, до кафане је никла и приземна зградица коју је запосела Певачка дружина „Станковић”, а њу је

Београд

01.03.2021 у 22:45

Андрићев дневни боравак са трпезаријом

Механу „Златни крст” отворио је на Теразијама 1862. године закупац Илија Николић. Пошто је гостима нудила 12 соба и шталу за 30 коња, а у њој су се могла појести и посна јела, деценију и по касније Београдска општина сврстала ју је међу кафане првог реда, што је доносило привилегију да у њој може да ради и једна девојка! Власник зградице био је Владимир Лацковић, који је читав свој иметак, па и то мало здање на Теразијама, завештао Министарству просвете Краљевине Србије. А какав је био значај кафане „Златни крст” сведочи податак да су се у њој почетком српско-турског рата 1875/76. године уписивали наши и руски добровољци, односно да је маја 1896, само пола године након своје париске премијере, управо у њој представљен филмски пројектор, чудесни изум браће Лимијер. Прва биоскопска

Београд

15.02.2021 у 22:00

Народна кухиња затвореног типа

Постоји предрасуда која је можда и намерно потурена, да су кафане, а нарочито оне што су радиле целу ноћ, места свакојаких порока, и да се из њих не може отићи без окрвављених песница или носа. Погрешно, као и заблуда да су стецишта ученог друштва. Заправо, има на репертоару и простаклука, од њих се у веселом дружењу не може утећи, али сваки иоле повишени глас заглушила би музика кафанских капела – а знало се да су оне најпоузданији миротворци. Па и ако би се догодило нешто ружно, најчешће је потицало од особља након мучног открића да клијент није „солвентан” и да је премашио лимит (или у новцу, или у промилима). Скандали су били резервисани за ресторане са „нормалним” радним временом и истим таквим гостима јер се у њима све што се догађало изван протокола памтило, чак и бележило по

Претходна Следећа

2
3
4
5
6
7
8
9
10

Почетна / Тагови

03.06.2026 у 23:36

Ана Брнабић: Вучићу је живот угрожен у Црној Гори, али он жели да иде

03.06.2026 у 23:31

Трамп: Прекид ватре САД и Ирана остао на снази, преговори врло добро напредују

03.06.2026 у 23:16

Наставља се испорука ракета пресретача Украјини

03.06.2026 у 23:12

Руте: Наставља се испорука ракета пресретача ПАК-3 Украјини

03.06.2026 у 22:58

Највеће државе Европе раде на укључивању Русије у преговоре о Украјини

03.06.2026 у 22:58

Руска најважнија тврђава Калињинград