Kup.	Prod.	Sred.
117.08	117.78	117.43
102.85	103.47	103.16
125.85	126.61	126.23

Beograd

17.05.2021 u 22:00

Postoji ona zloslutna jevrejska kletva – „Dabogda imao, pa nemao”. To su, nakon što su ih Nemci najurili iz stana, na sopstvenoj koži osetili gospođa Jelena i njen sin Slobodan Marković, docnije poznat i kao Libero Markoni, ili Grešni Elefterio, koji su oslobođenje grada dočekali u ruševinama predratne fabrike plutanih čepova na uglu Baba Višnjine i Krunske ulice, nadomak Kalenić pijace i kafane „Tabor” koja je radila svu noć. To svratište je važno za ovu priču zato što je Slobodan tugu najčešće lečio „alkoholnim oblogama”, i to onim točenim u čašicama od 0,05, i tek kada mu je Vrhovni Oberkelner ceh umalo naplatio golim životom, prešao je na ona veća, vinska pakovanja. Tako su nastale i neke od njegovih čuvenih zbirki pesama i pripovedaka. A tuga ga je zaskočila 16. aprila 1944. godine, na

Beograd

10.05.2021 u 21:00

Posle sastanka pravac kafana do duboko u noć

Do VI kongresa KPJ i promene naziva u SKJ 1952. godine, pa i čitavu deceniju nakon toga, partijski sastanci su održavani takoreći u ilegali. Tako je bilo i u Beogradu, gde se bar jednom sedmično članstvo sastajalo u salama koje su koristili rejonski komiteti, po pravilu zaogrnuti dolamom noći! Ta sastančenja, u zavisnosti od godišnjeg doba i od trajanja obdanice, počinjala su s prvim mrakom i trajala duboko u noć, a u vreme obračuna sa ibeovcima, revizionistima i drugim izdajnicima naroda nesrećni članovi su ponekad dočekivali i zoru. Od koga su se krili, i zašto, ne zna se – niko nije smogao hrabrosti da pita. Ali, taj noćni partijski „purgatorijum” imao je i lepšu stranu! Naime, posle sastanaka, članstvo je negde moralo šapatom da analizira smernice i, izbegavajući psovke, prevede ih na

Beograd

04.05.2021 u 19:00

Utočišta noćnicima i dokoličarima

Da li se iko seća kafane „Kragujevac”, one na početku Ulice kraljice Natalije, između Prizrenske i Reljine, takoreći naspram „Morune” koja je ušla u povest Velikog rata (reč je o potonjem „Triglavu”) na samom početku strmoglave Kameničke? Naziv je dobila po posestrimi iz Savske mahale, pri dnu Velikih stepenica, koja je docnije preimenovana u „Posavinu”... mada je u zatečenom stanju i s istim imenom mogla i da se ovenča titulom kulturno-istorijskog spomenika! Jer, iznikla je na imanju Miloša Obrenovića koji joj je i kumovao 1859. godine, po povratku na tron knjaževine. Nažalost, sve tri su vremenom izbrisane iz gradskog imenika iako bi nam te znamenitosti valjale i danas. Za ovu priču, međutim, važan je „Kragujevac” na Zelenom vencu jer je u njemu prvi put uočena neobična pojava koja

Beograd

28.04.2021 u 22:31

Od 8. maja otvaraju se potpuno ugostiteljski objekti

Na sednici Kriznog štaba Srbije doneta je odluka da se od 8. maja otvore potpuno ugostiteljski objekti i da se dozvoli vakcinacija u tržnim centrima i na drugim javnim mestima, uz saglasnost nadležnih zavoda za javno zdravlje, saopštio je večeras zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić. Vesić je, nakon sednice, zahvalio u ime Grada Beograda svim članovima Kriznog štaba jer su, kako je naveo, pokazali razumevanje za zahteve privrede. „Verujem da smo zajedno našli meru kako da privreda radi kao i da se istovremeno sačuva javno zdravlje građana. Pored toga, ne mogu da ne primetim da je Beograd najbolji region kada je vakcinacija u pitanju i da je pravedno da naše građanke i građani budu nagrađeni zato što su odgovorni”, naveo je Vesić na svom nalogu na Fejsbuku, prenosi Tanjug.

Beograd

26.04.2021 u 23:00

Radno vreme po gostima štimovano

Arsenije Romanić je upravljao bifeom „Split”, na uglu Skadarske i Ulice 29. novembra, današnjeg Bulevara despota Stefana, dok je Miodrag Stefanović šefovao u „Koloseumu”, prometnoj kafani u tadašnjoj Ulici maršala Tita stešnjenoj između foto-ateljea Anastasa Jovanovića, prvog srpskog fotografa, i zdanja Mite Golubovića u kojoj je sada Zadužbina Vuka Karadžića, prvog reformatora našeg pisma. Tek sredinom šezdesetih godina prošlog veka Arsenije je postao Aca Devetka, a Miodrag je preimenovan u Miju Alasa. Aci su kumovali putnici, kočničari i kondukteri tramvaja broj 9 kojem je druga stanica bila pred „Splitom” (početna je bila nadomak Pozorišnog trga), a nadimak je poneo tek kada je otišao da po periferiji grada otvara kafane. Miodrag je onako nazvan po alaskoj čardi na Savi što je samovala

Beograd

12.04.2021 u 22:00

Zasedanje sa kariranim stolnjacima

Tek za dve godine beogradsko komunalno preduzeće „Javno osvetljenje”, ono što se trudi da nam prosvetli noć, obeležiće trinaest decenija rada, a u znak podsećanja na dan kad je kraj Pozorišnog trga zasvetlela prva ulična sijalica i plinske fenjere ispratila u zaborav. Ali, da su malo pažljivije začeprkali po povesti prestonice, mogli bi ovih dana da proslave čak 140. rođendan! Možda im se učinila prilično suludom pomisao da je prva sijalica u Beogradu zasvetlela samo dve godine posle tog Edisonovog genijalnog izuma, mnogo pre nego u važnijim evropskim metropolama, ali tako je. Drugi razlog mogao bi biti što to čudo nije zasijalo na nekoj prometnoj raskrsnici, već iznad ulaza u kafanu „Hamburg” na uglu Obrenove i Prijepoljske, današnje Ulice kneza Miloša i Masarikove, a na ta

Beograd

29.03.2021 u 23:10

Spiranje mamurluka

U rano prepodne, u leto 1968. godine, onog dana kada je olimpijska reprezentacija Jugoslavije polazila za Meksiko na 19. Letnje igre, pojavio se usred parka na Slavujevom vencu Nebule Prokić, trener boksera „Crvene zvezde”, presamićen od smeha. Kada se malo pribrao, objasnio je zbunjenom društvu da je te noći u kafani „Zona Zamfirova” kod Cvetnog trga zatekao Jovana Pajkovića, čuvenog boksera, kako razvlači harmoniku. A kada ga je zgranuto pitao šta to radi, ovaj mu je mrtav hladan odgovorio da svira jer mora da zaradi neki dinar i ostavi familiji, da im se nađe dok boksuje po svetu. Nebule ga je očinski ubedio da pođe kući i da se naspava, a Pajke ga smerno posluša. Sat-dva kasnije, takoreći pred samu zoru, i on se nekuda zaputio, ali mu đavo nije dao mira pa je privirio i u „Složnu

Beograd

15.03.2021 u 22:30

Formula uspeha u tananim nitima duše

Od otvaranja, krajem pedesetih, radila je do ponoći, pa i preko toga, ali beogradski noćnici nikada nisu urakljili kafanu „Vidin kapija” na stecištu Palmotićeve, Hilandarske i Ulice Džordža Vašingtona. Taj čudan slučaj pripisivan je akademskom miru koji je vladao u obe sale u kojima se oduvek pričalo ispod glasa, tako reći šapatom, a poneko odsustvu muzike i sledstvenih lumperajki u kojima okolna svratišta nisu oskudevala. Nešto glasnije bilo je samo u bašti ispred, ali na to se stanari zajedničke zgrade nikad nisu požalili. Blagodareći Koletu Čokaliji, iskusnom dorćolskom kafedžiji koji je bio prvi upravnik „Vidinca”, doznalo se da je ugledu i dostojanstvu kafane kumovalo neobično društvo što se svakodnevno okupljalo u maloj sali koja je od ostatka sveta mogla da se odvoji teškom

Beograd

02.03.2021 u 22:15

Prokleta Jerina i druge muke

Kada se Kosta Lazarević iz Struge zaputio u prestonicu Kneževine Srbije da bi se posvetio trgovini, onako mlad i zelen nameravao je da mu glavni espap budu zejtin i makaroni, ali vreme, bliske veze s rodnim krajem i tek stečeno iskustvo uputili su ga da se dohvati duvana. Zbog kancelarija i skladišta sagradio je jednospratnu kuću u Obrenovoj ulici, blizu dvora, a kad mu je novi posao uspešno krenuo, magazu je preselio u bezimeno sokače u komšiluku. Zbog kupaca koji su mu opsedali preduzeće, prizemlje poslovne zgrade preinačio je 1882. godine u kafanu, a njoj je nadenuo ime „Tri lista duvana” (eto šta je bio pravi marketing, po kojem bi i danas ponešto moglo da se nauči)! Samo deceniju kasnije, do kafane je nikla i prizemna zgradica koju je zaposela Pevačka družina „Stanković”, a nju je

Beograd

01.03.2021 u 22:45

Andrićev dnevni boravak sa trpezarijom

Mehanu „Zlatni krst” otvorio je na Terazijama 1862. godine zakupac Ilija Nikolić. Pošto je gostima nudila 12 soba i štalu za 30 konja, a u njoj su se mogla pojesti i posna jela, deceniju i po kasnije Beogradska opština svrstala ju je među kafane prvog reda, što je donosilo privilegiju da u njoj može da radi i jedna devojka! Vlasnik zgradice bio je Vladimir Lacković, koji je čitav svoj imetak, pa i to malo zdanje na Terazijama, zaveštao Ministarstvu prosvete Kraljevine Srbije. A kakav je bio značaj kafane „Zlatni krst” svedoči podatak da su se u njoj početkom srpsko-turskog rata 1875/76. godine upisivali naši i ruski dobrovoljci, odnosno da je maja 1896, samo pola godine nakon svoje pariske premijere, upravo u njoj predstavljen filmski projektor, čudesni izum braće Limijer. Prva bioskopska

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: kafane