Недеља, 26.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.08	117.78	117.43
	102.85	103.47	103.16
	125.85	126.61	126.23

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: поезија

Коментари

16.07.2022 у 18:00

Брзина светлости нове поезије

У наше време у којем све више владају анонимне технологије, и отапају се глечери, неко из угла собе поставља једно питање: коју још моћ има поезија. Пре свега је ли могућ опстанак песничке речи, која се макар начелно разликује од врло пролазних облика говорења, на којима се апсолутно темељи свака комуникација, од самоуслуге до мобилног, од нематеријалних мотора који се крећу брзином светлости, до ворд програма, од свадби до погреба, од политичких брифинга до рачуна за воду... Да ли песничка реч ишчезава из света којег је призивала кроз шумове времена... Велики француски песник који почива на брегу Сету, Пол Валери, морао је знати одговор на ово питање. Наиме, Валери је исковао живу метафору о разлици између речи које изговарамо (нпр. док плаћамо бочицу воде), или

Култура

11.07.2022 у 18:00

Љубомир Симовић, песник дуализма

Питајући се о смислу поезије у оваквим временима, немоћан да утиче на судбину света, песник ипак има улогу чувања језика, чиме може да спасе човека, и то оног који се спасу склон. Академик и песник Љубомир Симовић сматра, помињући Марину Цветајеву, да је најважније песничко оружје у језику управо висока мера, мерити ствари високом мером и не ићи испод тога. То стваралачко и људско достојанство пројављује се из читавог његовог опуса, коме је посвећен двоброј часописа „Градац”, који је приредила Јасмина Врбавац, и који садржи избор из Симовићеве поезије, одломке из капиталне прозне књиге „Ужице са вранама”, текстове о њему, као и његове есеје, интервјуе, делове преписке. „Песничку књигу не видим на полици или на писаћем столу историчара, теоретичара, или неког професионалног љубитеља

Култура

08.07.2022 у 17:09

„Благослови” Бранислава Матића

Бранислав Матић, после „Острва” и „Хиперборејског летописа", објавио је и трећу збирку песама „Благослови”, која је јуче представљена у Српској књижевној задрузи. Говорећи о Матићевој поезији, Маја Стокин је указала на песникову нераскидиву везу са завичајем, која је урођена и усађена. „Она живи у окамењеним сликама чије обрисе време не може да наруши. Тишину и спокој у атмосфери песме благо ремети једино шум Дрине и песма камена. И дечак и човек, за време трајања свог земног живота ослушкују само глас који рађа песму завичајну. Без гласа славуја, сојке и крагуја, гора би одавно занемела од толике смрти. Све имагинације у Матићевој поезији копају по дубини душе, владају историјом, траже оно првобитно и глачају оно вечно,” рекла је Стокин. Јован Пејчић, цитирајући стих „знаш

Култура

07.07.2022 у 15:50

„Људи и градови” у Новом Саду

Песнички маратони обележили су време којег више нема, али то није засенило значај и лепоту коју поезија има у савременом добу, подсетио је Перо Зубац, гостујући недавно на књижевној вечери Горана Лазовића, на Летњој сцени Архива Војводине у Новом Саду. – Горан је последњи изданак такозваних, није наша реч, песника масовика који су могли говорењем своје поезије да пуне стадионе и велике дворане, али то је припадало другом добу – оценио је Зубац, објашњавајући да су Лазовићеве песме имале и још увек имају чаролију која је нестала буђењем савремене, авангардне поезије. – То је емитовање емоција на посебан начин, оне могу да се емитују казивањем поезије и када он није ту, али је најбоље да је Лазовић казује. Једноставно, човек тада осети тај пљусак метафора, ту лепоту – објаснио је

Култура

04.07.2022 у 08:50

Поезија нове генерације

Антологија савремене српске поезије „Логичне побуне”, у издању „Лагуне”, представљена је недавно у кафетерији „Букмаркер” књижаре „Делфи” у СКЦ-у, где су говорили приређивач Стеван Брадић и аутори и ауторке чија је поезија део овог издања: Маша Сеничић, Срђан Гагић, Ања Марковић, Бојан Васић, Јелена Анђеловска и Бранислав Живановић. „Логичне побуне” представљају избор из стваралаштва четрнаест савремених аутора. Поезија се пише и чита, дели и циркулише, говори и изводи, поготово изван класичних токова, можда више него икада пре, примећује Стеван Брадић. Он сматра да је поезија новијих генерација једнако добра као и у ма ком другом периоду, а можда и боља од, рецимо, поезије писане током деведесетих година. Приређивач је у предговору

Култура

31.05.2022 у 12:08

Одлазак Витомира Дардића

Преминуо је Витомир Вицо Дардић (1947‒2022), поета и тумач поезије, који је својим казивањем стихова оживео многе песнике. Дардић је почео да казује стихове веома рано, још као дечак, у родном Бачу. У дворишту комшије Теодосија Вујиновића организовали су приредбе, са певањем и рецитовањем. У школи су брзо препознали његов таленат и почели да га позивају на разне светковине. У Београду, 1967. године, када је дошао на студије, прикључио се драмској секцији КУД „Шпанац”. Тамо су већ били Михајло Јанкетић, Ратомир Рале Дамјановић, Света Вуковић, Радослав Братић, Зоран Јовановић, Живорад Жугић, Слободан Вујовић... Имају одличног учитеља – Ивана Костића. Али Дардића не занимају позоришне представе, колективни рад, он је индивидуалац, хоће све сам и – окреће се поезији. У „крилаћењу речи”,

Београд

23.05.2022 у 23:33

Лирика и проза

У чукаричкој Галерији ’73 представљена је књига песама и прозе „Нека друга ја” Љиљане Нешковић Булатовић, књижевнице и чланице ансамбла „Ратислав Благојевић и ’Гледанице’” који је изворним песмама Србије пратио промоцију. Стихове и приче читала је Сања Недељковић, песникиња и ауторка. О књизи су говорили књижевници Веселин Џелатовић, директор издавачке куће „Поета”, и Веселин Мишнић, критичар и рецензент. Он је истакао да ауторкина лирика има личну особеност, а истовремено је универзална.

Култура

14.02.2022 у 14:30

Снови и жеље Рома

Песме 27 ромских аутора на два језика, ромском и српском, налазе се у управо објављеној збирци поезије (антологији) двојезичног назива „Роменго суно” – „Цигански сан”. Издавач је Удружење ромских писаца Србије, објављивање књиге омогућило је Министарство за културу. Преплићу се у овом двојезичном издању блискости и разлике две поетике, лирике, граматике, као особен допринос двема књижевностима. Животне изазове и снове Рома, осећања, размишљања овде на 320 страна приказују песме Рајка Ђурића (некадашњег уредника у „Политици”), Трифуна Димића, Предрага Јовичића, Баје Саитовића, Десанке Ранђеловић, Бајрама Халитија, Иштвана Фаркаша, Гордане Ђурић, Маје Јовановић, Јована Николића и других аутора. Уредник те збирке ромски песник из Ужица Предраг Пеђа Јовичић, аутор шест самосталних

Култура

10.01.2022 у 20:00

Поезија носи енергију помножене љубави

Позориште је велико састајалиште идеја. Изван те реалности дариван ми је и поетски чин, где тајним притиском на врата душе почињем другачији разговор са светом у себи, каже за „Политику” Јасмина Холбус која је између сценографских решења у новим представама писала стихове које је сабрала у управо објављеној збирци песама „Ампула”. Издавач је кућа „Златно руно”, аутор илустрација Алекс Јулиус Холбус. – Писање поезије располаже памћењем незапамћеног. Збирка која настаје из тог успостављања има исти наслов од почетка стварања, односно много пре вируса корона. Верујем да „Ампула” лечи како моје тако и ваше скровиште – вели Јасмина Холбус. Макар пола светске поезије је, како је тврдио Карл Сандберг, написано зато што неко није имао храбрости да неком изјави љубав. О

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

26.07.2026 у 12:44

Асиел: Српско-израелски односи подигнути на виши ниво

26.07.2026 у 12:41

Зеленски: Руске снаге испалиле 95 ракета на Украјину током протеклих недељу дана

26.07.2026 у 12:34

Пет планинара из БиХ погинуло на Елбрусу

26.07.2026 у 12:25

Јеврејски насељеници напали Палестинце, палили џамије и аутомобиле на Западној обали

26.07.2026 у 12:23

Британски премијер: Бранићу национални интерес изнад свега

26.07.2026 у 12:18

Сабораћајна полиција Црне Горе контролише возаче уз помоћ дронова