Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Магазин

03.06.2019 у 20:00

Наука данас бележи више од 350 врста птица које насељавају територију Србије, од којих се у нашој земљи стално гнезди око 240 врста Tichodroma muraria – Пузгавац Пузгавац је птица певачица која настањује високе планине, између 1.000 и 3.000 метара надморске висине, од јужне и централне Европе до Кине. Ова мала птица тежине око 17 грама има перје плавосиве боје са тамним летним и репним перима. Међутим, најупечатљивија карактеристика пузгавца јесте јаркоцрвена боја на крилима, која је нарочито уочљива када је птица у лету. Иако је станарица, забележене су вертикалне миграције током хладних зимских месеци, на ниже надморске висине. Женка пузгавца гради гнездо од траве и маховине у унутрашњости пукотина стена или у рупама. Типично гнездо има два отвора. У гнездо, током маја и јуна, у

Магазин

27.05.2019 у 20:00

Уметничка игра у Србији

Јованка Бјегојевић (1931–2015), примабалерина Народног позоришта у Београду која је остварила светску славу. Одиграла је велики број запамћених улога и важила је за изузетну уметницу која је у својим интерпретацијама доносила јединство духовног, емотивног и телесног израза. У Француској је постигла велики успех као чланица трупе славног Жана Бабилеа, у Националном балету Аустралије наступала је као примабалерина у улогама великих балета као што су „Лабудово језеро”, „Силфида”, „Жизела”, „Зачарана лепотица”. Енрико Јосиф је за њу компоновао чувени домаћи балет „Птицо не склапај своја крила”. На Факултету драмских уметности у Београду увела је и водила предмет сценске игре на одсеку за глуму, који будуће глумце учи основама класичне игре и култури покрета. Поред тога што је била

Магазин

20.05.2019 у 20:00

Уметничка игра у Србији

Мага Магазиновић (1882–1968) једна је од најобразованијих жена у Србији с почетка 20. века. Била је пионирка на пољу уметничке игре, али и на пољу борбе за равноправност жена. Дипломирала је на Филозофском факултету као први женски кандидат на својој групи. Уписала је и Правни факултет како би отворила врата женским студентима у, до тада искључиво мушки, домен студирања права. Била је и први женски службеник у Народној библиотеци, где је 1905. радила као практиканткиња и прва новинарка која је објављивала за „Политику” (1905–1906). Уметничка, играчка и позоришна знања стицала је код најистакнутијих позоришних имена свога времена у Немачкој: Макса Рајнхарта, Емила Жак Далкроза, Рудолфа Лабана, Исидоре Данкан. Прва је образована играчица која је отворила школу модерне игре (1910) у време

Магазин

13.05.2019 у 20:00

Заштићене животињске врсте

Алпијски дугоушан Plecotus macrobullaris Kuzyakin, 1965 Живи у вишим планинским пределима Србије. Као склоништа користи пећине и друге подземне објекте. Станишта у којима лови сумрачне и ноћне инсекте су шумовита. У Србији је први пут откривен у јулу 2013. године, у пећини на планини Ћетаници у општини Пријепоље. Сматра се да је везан за пределе у којима доминирају кречњачке формације са многобројним подземним карстним објектима. Због тога се сматра да је реално очекивати да се налазе на планинама у карстним пределима западне и источне Србије. Размножавање у Србији није доказано, иако је врло вероватно. Према IUCN критеријумима (International Union for Conservation of Nature), алпијски дугоушан је сврстан у категорију скоро угрожених врста (NT – near threatened), на европском и

Магазин

06.05.2019 у 20:00

Градови Србије – Панчево

Град Панчево налази се у јужном Банату омеђен Дунавом и Тамишом. Захваљујући свом положају, од прастарих времена је привлачио људе да се овде настане, али и разне освајаче, те су се тако од средњег века овде смењивале српска, угарска, турска и аустријска власт. Богато културно и индустријско наслеђе, мултикултурални дух града, близина престонице, чине Панчево скоро идеалним градом за живот. Панчево је од давнина познат као трговачки и занатски град из кога су паробродом у Европу стизали најквалитетнија свила, житарице, со, надалеко чувено Вајфертово пиво и разни занатски производи. Близина Делиблатске пешчаре и њених валовитих обода, као и старо градско језгро, одувек су привлачили филмске екипе, па је Панчево било домаћин великим звездама југословенске и светске кинематографије, који

Магазин

28.04.2019 у 20:16

Васкрс

Васкрсна недеља одређује дан годишње прославе Христовог васкрснућа. Датум није фиксни, а израчунава се на основу астрономије, то јест датума пуног Месеца који је претходио Христовом васкрснућу 30. године п. н. е. Васкрс је један од најважнијих хришћанских празника. То је дан вечне радости, дан када је Христ, Син Божји, победио смрт. Чином васкрснућа Исус Христ је доказао своје божанске моћи и отворио врата вечног живота, радости и среће које можемо наћи у вери нашој. На Васкршњу недељу звона звоне на црквама, а народ са својим свештеником обилази око цркве. После трећег обиласка, стаје се испред цркве. Свештеник носи крст, свећу и кандило и поје васкршњу литургију. Врата се отварају и народ улази у цркву где се литургија наставља. Када се заврши, народ се поздравља речима: „Христос

Магазин

22.04.2019 у 20:00

Градови Србије – Зрењанин

Зрењанин је највећи град српског дела Баната и његов је политички, привредни, културни и спортски центар. По површини територије која му административно припада (1326 км2), највећи је град у Аутономној покрајини Војводини и други у Републици Србији. У граду и 22 насељена места живи око 140.000 становника и више од 20 нација. Развија се с традицијом дугом готово седам векова, јер се, као насеље под именом Бечкерек, први пут у историјским списима помиње још 1326. године. Долазећи у Зрењанин, данас долазите у град мултикултуралности, међунационалне толеранције, у град културе, уметности, спорта, мостова, младих и у град снажног привредног замаха. Зрењанин се може препознати по хоровима светског реномеа, Народном музеју или Историјском архиву, али и по спортским именима – Дејана Бодироге,

Магазин

15.04.2019 у 20:00

Сто година Удружења драмских уметника Србије

Оснивање Удружења иницирано је у време Првог светског рата, када је група глумаца, прешавши Албанију, стварала позориште на Крфу и размишљала о оснивању своје сталешке организације. Оснивачка скупштина Удружења глумаца Срба, Хрвата и Словенаца (касније Краљевине Југославије), одржана је 15. септембра 1919, а Удружење глумаца било је прво које је тада, у Београду, окупило све глумце, али и друге позоришне ствараоце, са циљем да унапређује драмску уметност и побољшава положај уметника. Средства за рад Удружења обезбеђивана су од наплате чланарине, кроз улоге, поклоне и различите акције. Временом је предратно Удружење иницирало и реализовало значајне помаке у позоришној делатности, а стекло је и значајну имовину (три вишеспратне зграде у Београду и неколико плацева у земљи). Било је

Магазин

08.04.2019 у 20:00

Великани српског глумишта (2)

Предраг Лаковић, рођен у Скопљу, 28.3.1929. Опште познат по надимку Пепи. Припада првој послератној класи дипломаца глуме Академије за позориште, филм, радио и телевизију 1952. Каријеру започео на сцени Београдског драмског позоришта, као и већина колега са класе, а у програмима радија и телевизије наступа од почетка рада Телевизије Београд. Између осталог, маестрално је и аутентично тумачио ликове малих људи, са маргине живота, топлих, а неприметних, меланхоличних, самотњака и боема: бербера, газда, конобара, кућепазитеља, машиновођа, понеког професора, новинара. Неке од најзначајнијих улога остварио је на сцени Југословенског драмског позоришта, у представама: „Сумрак”, „Три сестре”, „Хрватски Фауст”, „Колубарска битка”, „Брисан пут”... Играо је у више од стотину филмова и ТВ серија,

Магазин

01.04.2019 у 20:00

Великани српског глумишта (1)

Велимир Живојиновић рођен је 5. јуна 1933, у Јагодини. Заједно са Миленом Дравић и Љубишом Самарџићем, чинио је трио најомиљенијих филмских глумаца и био један од стубова на којима је почивала југословенска и српска кинематографија. Надимак Бата дала му је сестра и по њему је био познатији него по правом имену. Звали су га и – народски глумац. У свет уметности ушао је вирећи кроз прозор позоришта у коме се одржавала проба неког комада. Није, како је говорио, имао живаца да чека Хамлета и ускочио је у композицију филма. Словио је и за каубоја, односно Џона Вејна партизанских филмова. За 57 година каријере, играо је у више од 350 филмова и телевизијских серија: Скупљачи перја, Козара, Бреза, Маестро и Маргарита, Три, Балкан експрес, Лепа села лепо горе, Идемо даље... Захваљујући филму, имао

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: филателија