Таг: симић ритам

Живот заиста некад опонаша уметност. Ево и мене у тој ситуацији. Док гледам како се у магли топе златне кугле уличних светиљки, понављам себи у браду, као Бул Маха, јунак једне приче Јозефа Шкворецког: „Али мене неће прерадити. Мене неће променити!” Из те позиције састављам листу омиљених албума у 2009. години. Омиљених, не најбољих, зато што су критеријуми потпуно лични....

Рокенрол ће ускоро напунити шездесет година. Живео је дивље и неприлагођено. Свашта се догађало. Појава албума „Do You Want Power” гаражног бенда „The Ettes” поново скреће пажњу на његове пубертетске дане, са краја педесетих и почетка шездесетих година прошлог века. То време су, између осталих ствари, обележиле тзв. девојачке групе, у рокерској терминологији познате...

Музичка мисија чикашког бенда „Califone” донекле је слична оној коју је спроводио Кептин Бифхарт. И они трагају за одговором на питање шта се може учинити са блузом, односно фолком и кантријем, уколико се споје са авангардним естетским начелима, правилима која важе за експерименталну музику и психоделичном неограниченошћу. Њихов нови албум „All My Friends Are Funeral...

Како би звучале „Траке из подрума” („Basement Tapes”) у новој верзији да их уместо Дилана и састава „The Band” изводе актуелни рокери? Сваки љубитељ тзв. американе, музичког жанра који воле традиционалистички настројени зависници од рок музике, себи је бар једном поставио ово питање. Одговор је коначно стигао. Налази се на албуму „A Friend Of A...

Рокенрол се може схватити и као научни метод. Њиме се, наиме, може истражити артистички импулс у првобитном облику; пре него што га утицаји из спољашње средине уобличе у складу са прихваћеним схватањима и нормама. Албум „She’s The Dutchess, He’s The Duke” дуета „The Dutchess And The Duke” из прошле године је добар пример за то. Два елемента су била у игри....

Рокенрол је уметничка форма којој се може приступити једноставним узимањем инструмента у руке. Гаражни рок је најбољи доказ исправности те тврдње. Збуњени тинејџер – слуђен ноћним полуцијама, изгубљен у „егзистенцијалном вакууму” у којем се изненада нашао, уплашен телесним променама – укључује, у очевој гаражи, електричну гитару у струју, удара по њој и деформисани...

Чак Профет је у једном делу каријере, док је свирао у саставу „Green On Red”, носио надимак Били Кид. У складу са тим одметничким именом недавно је, бежећи од сурових законитости музичке индустрије, збрисао у Мексико. У Сијудад Мексику, у дерутном студију „Естудио 19” из 1958. године, снимио је нови албум „Let Freedom Ring”. Показало се да је то био одличан...

Пионири психоделичне цивилизације из шездесетих година прошлог века веровали су да им халуциногене дроге могу донети нову врсту слободе. Један психолог и један писац, Тимоти Лири и Кен Кизи, главни идеолози тог покрета, учили су своје следбенике да се оно о чему маштају налази иза кулиса стварности, у фантазмагоријама које изазива пилула ЛСД-а. Психоделични рок био је звучна кулиса за путовање...

„Monsters of Folk” су „Crosby, Stills, Nash & Young” за 21. век: рокерска скупина састављена од афирмисаних музичара, са завидном индивидуалном каријером. Конор Оберст, Џим Џемс, М. Ворд и Мајк Могис су се удружили око овог пројекта. Свако од њих има успешну и занимљиву каријеру. Повезало их је, чини се, уверење да и на овај начин могу да допринесу афирмацији фолк...

Ајк Тарнер и Џеки Бренстон су „прву рокенрол песму” под именом „Rocket 88” снимили 3. или 5. маја 1951. године у студију „Sun” Сема Филипса у Мемфису. Много година је прошло од тада. Под етикетом „рокенрол” издата је невероватна количина музике. Дошло је време да се то наслеђе некако систематизује и на одговарајући начин валоризује. Неке издавачке...