Уторак, 28.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.07	117.78	117.43
	102.99	103.61	103.3
	125.68	126.44	126.06

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: српски језик

Друштво

24.05.2021 у 20:56

Ћирилица потврђује српску баштину као нашу

Бајина Башта – Ћирилица може послужити као показатељ за препознавање онога што представља српску баштину, то јест за разликовање културних добара која несумњиво припадају српској баштини у односу на она која у њу не спадају или тек треба доказати њихов идентитет. Тим речима је на манифестацији „Ћирилична баштина” у Бајиној Башти своје предавање о најстаријим српским ћириличким речницима отпочела проф. др Рајна Драгићевић, редовни професор на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима на Филолошком факултету у Београду. Говорећи о ћирилици у публиком испуњеној сали Установе „Култура”, казала је да то писмо, поред историјског и симболичког значаја, има и идентитетски карактер јер потврђује културну баштину написану тим писмом као српску. – Можда јесте или није српско оно

Култура

21.05.2021 у 20:00

Јавност нас подржава, али држава неће да нас чује

Да ли је то врхунац бриге о нашој жени? Зашто новац који неко око овога троши није усмерен на отварање радниих места за жене, подршку сиромашнијим мајкама (Фото: Р. Крстинић Одбор за стандардизацију српског језика изјаснио се ових дана у свом саопштењу да је закон о родној равноправности, а поводом усвајања предлога истог, закон против српског језика и да је председник републике једини који ово „насиље над језиком”, како га називају, може да заустави. У разговору за наш лист, проф др Срето Танасић, председник Одбора и дописни члан АНУРС, каже да су пре овог последњег текста два пута изашли јавно са својим саопштењима или одлукама у којима су подробно објаснили да није тачно да је српски језик родно неосетљив. Рекли су, такође, да нико нема право да врши насиље над језиком путем

Писма читалаца

26.04.2021 у 12:58

Откад закон има мапу пута

Израз мапа пута, који се у последње време често појављује у медијима, типичан је пример како се буквално преведене енглеске речи неприметно „ушуњају” у српски језик и сви их здушно прихватају без икакве провере и размишљања. Погледајте овај бесмислен пример: Мапа пута закона. Прво, Roadmap нија мапа пута, него је путна карта (значи: карта више путева, а не једног пута). Друго, прави превод овог израза гласи: стратешки план. Ако мени не верујете, ево текста: A roadmap is a strategic plan that defines a goal or desired outcome and includes the major steps or milestones needed to reach it. – Путна карта је стратешки план који дефинише неки циљ или пожељан исход и обухвата главне кораке или потребно пређене миљоказе да се тај циљ постигне. Е, сад замените „мапа пута” са „стратешки

Култура

31.03.2021 у 19:40

Преминуо Иван Клајн

Филолог, историчар језика, професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности Иван Клајн преминуо је у 85. години, сазнаје РТС од блиских пријатеља професора Клајна. Иван Клајн је рођен 1937. године у Београду. Завршио је студије италијанског језика и књижевности на Филолошком факултету у Универзитета у Београду 1961. године. Као редовни професор на овом факултету предавао је италијански језик и упоредну граматику романских језика. Осим романистике, подручје Клајновог рада је и нормативна граматика и стандардизација савременог српског језика. Клајнова најзначајнија дела су: „Утицаји енглеског језика у италијанском”, „Творба речи у савременом српском језику”, „Италијанско-српски речник” за који је добио награду Владе

Друштво

28.12.2020 у 21:21

Наставници не стижу да усмено испитују ученике

Све што је у последње време изашло на видело, посебно у вези са српским језиком, више је него довољно да се нови министар просвете замисли и да у сарадњи са струком – САНУ, Одбором за стандардизацију српског језика, катедрама и друштвом за српски језик и књижевност, а свакако и истакнутим наставницима из основних и средњих школа – организује озбиљну конференцију на којој би се указало на све узроке и пут ка темељитој промени оваквог стања. Нема више места да се нешто поправља крпљењем програма. Уочава то одговарајући на питања „Политике” проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика. Указујући на чињеницу да је српски језик запуштен, он подсећа да немамо утврђену језичку политику која је у одговорним и уређеним друштвима у центру је националне политике. –

Друштво

28.12.2020 у 08:08

Зашто нам деца не знају српски – јуре оцене, а не знање

Претрчавају градиво, јуре оцене, а на најважнијем националном тестирању за крај основног образовања сустигне их незнање – у најкраћем, то је слика ђачких домета у раму овдашњег школства, изнијансирана оскудицом елементарног знања српског језика и књижевности и сивилом статуса матерњег језика. А каква је школа, такво је и друштво. Ово наше може да се похвали изванредним успехом генерације која је из клупа осмолетки изашла у јуну ове године. Наиме, у њој је безмало половина одликаша, сваки пети ђак са свим петицама, сваки седми носилац дипломе „Вук Караџић”. Да се, ипак, ваља уздржати од хвалоспева опомињу барем две чињенице. Прва је да међу 1.000 осмака исте те генерације има око 140 вуковаца и једва петоро (ако не заокружимо на цео број, то је 4,6) кадрих да без грешке реше тест из

Друштво

19.12.2020 у 22:00

Осмаци на завршном испиту ове године из српског добили – јединицу

Насловна страна „Политике” за 17. децембар 2020. једноставно је поражавајућа. „Матуранти без основног знања српског језика”, водећи је чланак у којем је представљена анализа резултата завршног испита основаца школске 2019/20. године. Та анализа показала је да су задатке који проверавају основно знање из српског језика и књижевности исправно решили 60 одсто дечака и 72 одсто девојчица. Просечни успех генерације на тесту је 11,18 од 20 могућих бодова. Уколико се прихвати уобичајени критеријум да је за најнижу прелазну оцену потребно знати 60 одсто градива – осмаци генерације 2019/20. добили су оцену недовољан (1) из српског језика и књижевности. Како је то могуће, када су безмало половина те генерације одлични (45,1 одсто), трећина врло добри (35,3 одсто), а петина добри (18,9 одсто)

Друштво

06.12.2020 у 19:40

Странци не треба да продају Вукову азбуку српској деци

Нећу да Вукову азбуку српској деци продају странци и на томе зарађују, не желим да они додају и исправљају квачице на словима у буквару, јер уџбеник једне земље је јавно добро њених грађана. Ово је разлог због кога проф. др Александар Кавчић, светски познато име у научним круговима, сваког месеца оставља катедру на Универзитету Карнеги Мелон у Питсбургу, где предаје, прелеће океан и на неколико дана долази у родни Београд да провери како напредује штампање школских књига које ће поклонити српској деци. Сви комплети за све разреде основне школе биће у такозваној ПДФ форми бесплатно понуђени родитељима за штампање са интернет странице Фондације „Алек Кавчић”, коју је некадашњи ђак Математичке гимназије и студент Електротехничког факултета у главном граду основао како би започео свој

Регион

17.09.2020 у 09:02

Српска деца у Гламочу не могу да уче матерњи језик

Од нашег дописника Сарајево – У Гламочу, општини на југозападу БиХ са већинским српским становништвом (43,5 одсто), која, као и Дрвар и Грахово, територијално припада Федерацији БиХ (ФБиХ), деци српске националности ускраћено је Уставом загарантовано право да уче матерњи језик. При упису у школу српски школарци морају да се определе хоће ли учити хрватски или „босански” језик, јер у наставном плану ресорног министарства Кантона 10, у чијем саставу је и општина Гламоч, српског језика нема. Загарантовано право на изучавање националне групе предмета, по наставном програму Републике Српске, ускраћено је српској деци и у Основној школи „Ахмет Хромаџић” у Босанском Петровцу, због чега се већина њих опредељује за школовање у Републици Српској, у општини Дрнић, удаљеној десетак километара

Култура

13.07.2020 у 20:00

Речи и њихови близанци

Да ли је реч „рука” значењски супротстављена речи „нога”? Да ли се „брду” супротставља „равница” или „долина”? Која је реч супротна именици „човек” – „нечовек”, „животиња”, „Бог”, нека четврта или ниједна? Да ли „кућа” значи баш исто што и „дом” и да ли је „осећајан” исто што и „осетљив”? Када би наука имала прецизне и јединствене одговоре на ова питања, вероватно би било више речника синонима, антонима, паронима. Овакви речници су важни зато што утичу на изоштравање увида у односе међу речима, али и појмовима у односу контрарности или комплементарности, истозначности или сличнозначности, надређености или подређености. Такви речници представљају изврсне приручнике за оне који се српским језиком баве на било који начин, а доприносе и бољем разумевању логичких односа, лексичком богаћењу

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

28.07.2026 у 12:55

САД и Иран размењују поруке о безбедности пловидбе у Црвеном мору

28.07.2026 у 12:52

Вандализам у Међугорју: Оскрнављен Госпин кип и запаљен олтар

28.07.2026 у 12:52

Зинедин Зидан нови селектор фудбалске репрезентације Француске

28.07.2026 у 12:52

Вучић испунио све захтеве запослених „Апотекарске установе Београд”

28.07.2026 у 12:45

Патријарх Порфирије предводи обележавање јубилеја Битке на Вучјем долу

28.07.2026 у 12:40

Куртијева полиција привела двоје Срба у Зубином Потоку због наводног ратног злочина