Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Латиница
accessibility-tools
Politika logo
Дигиталне читуље Дигиталне читуље Дигитално издање Дигитално издање

Таг: српски језик

Култура
20.10.2016 у 12:57
Комшија, колико је сати?
Ис­тра­жи­ва­ња по­ка­зу­ју да у са­вре­ме­ном срп­ском књи­жев­ном је­зи­ку да­нас има око 3.000 тур­ци­за­ма. По­ло­ви­на ових ре­чи је одо­ма­ће­на и ак­тив­но жи­ви у срп­ском је­зи­ку. Да би­смо про­ве­ри­ли ак­ту­ел­ност тур­ци­за­ма у са­вре­ме­ном стан­дард­ном је­зи­ку, тур­ци­зме из Реч­ни­ка срп­ско­га је­зи­ка Ма­ти­це срп­ске про­ве­ри­ли смо у Кор­пу­су са­вре­ме­ног срп­ског је­зи­ка, ко­ји се из­ра­ђу­је на Ма­те­ма­тич­ком фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду под вођ­ством проф. др Ду­шка Ви­та­са. Ста­ти­стич­ки пре­глед ко­ри­шће­ња тур­ци­за­ма у ви­ду опа­да­ју­ће ли­сте ба­зи­ра­не на уче­ста­ло­сти ја­вља­ња ре­чи пру­жио нам је увид у то ко­је тур­ци­зме нај­че­шће ко­ри­сти­мо. Кор­пу­сни при­ступ, ко­ји се ина­че при­ме­њу­је, на при­мер, при из­ра­ди
Култура
19.10.2016 у 12:50
Вреба ли паук бубу на зебри?
Људ­ски и жи­во­тињ­ски свет ме­ђу­соб­но су ис­пре­пле­та­ни на раз­ли­чи­те на­чи­не. С јед­не стра­не, чо­век од­вај­ка­да уз­га­ја и чу­ва жи­во­ти­ње као из­вор хра­не и оде­ће, за­шти­те, по­мо­ћи у по­слу, дру­штва за ра­зо­но­ду, а с дру­ге про­на­ла­зи на­чи­не да их ин­те­гри­ше у сво­ју кул­ту­ру, ре­ли­ги­ју, фол­клор, при­да­ју­ћи жи­во­ти­ња­ма раз­ли­чи­те сим­бо­лич­ке и ми­то­ло­шке вред­но­сти. Је­дан од на­чи­на на ко­ји је чо­век укљу­чио жи­во­ти­ње у сво­ју не­по­сред­ну ствар­ност је­су и на­зи­ви за раз­ли­чи­те пред­ме­те или кре­а­ци­је из сва­ко­днев­ног жи­во­та ко­ји но­се на­зи­ве по жи­во­ти­ња­ма. Мо­жда на то и не обра­ћа­мо па­жњу, али ми сва­ко­га да­на пре­ла­зи­мо пре­ко зе­бри, ко­ри­сти­мо миш или па­па­гај­ке, ули­ца­ма нам про­ла­зе бу­бе и
Култура
18.10.2016 у 15:10
Хоће ли српски о(п)стати српски у БиХ
Type the title here Мало је језика у свијету чији су интегритет и идентитет до те мјере угрожени до које је угрожен српски, нарочито у Босни и Херцеговини.  Одбрана идентитета и културног простора српског језика у Босни и Херцеговини неодвојива је од питања опстанка српског народа у тим (државним) границама и представља не само лингвистичко него и општекултуролошко и патриотско-политичко питање.  Тежња Бошњака да се одржавотворе кроз БиХ у цјелини укључује и унификацију језика на државном нивоу, у корист назива босански, односно води ка стварању тзв. босанске нације, коју би сачињавали сви који у БиХ живе, па према томе и Срби. Бошњачка филологија и политика већ су озбиљно одмакле у својим „постигнућима“, чему је показатељ и то што је за релативно кратко вријеме и поред
Култура
17.10.2016 у 12:04
Људи, лавови, маце, змије и гориле
Замислите овакву реченицу: Хеј, где си лафе, виде ли оног тамо, права звер. А она с њим, мачка и по! Или можда овакву:  Јуче су керови похапсили оне гориле испред улаза у клуб, били су бесни ко рисеви, праве змије. Или: Мишићу мој, паметна моја пчелице. Иако се у овим трима реченицама, изговореним у различитим комуникативним ситуацијама,  помиње чак девет животиња, није изненађење што су њихови главни актери ипак – људи. Човек често користи називе животиња да би представио себе и своје особине.
Култура
15.10.2016 у 15:40
Оштро око са оштрим разумом
Бо­гат­ство јед­ног је­зи­ка се огле­да не са­мо у бр­о­ју ре­чи ко­ји­ма рас­по­ла­же не­го и у бр­о­ју зна­че­ња ко­ја јед­на реч има. У све­ту око нас има бес­ко­нач­но по­ја­ва, пред­ме­та, рад­њи, а огра­ни­чен бр­ој ре­чи ко­ји­ма би­смо те пој­мо­ве име­но­ва­ли. По­сле­ди­ца то­га је да ве­ћи­на ре­чи има ви­ше од јед­ног зна­че­ња. У срп­ском је­зи­ку има не­ко­ли­ко хи­ља­да ре­чи ко­је има­ју ви­ше од де­сет зна­че­ња. Њих ће­мо сва­ко­днев­но ко­ри­сти­ти у раз­го­во­ру или пи­са­њу, пр­о­чи­та­ти их на стра­ни­ца­ма књи­га и но­ви­на, слу­ша­ти их пра­те­ћи те­ле­ви­зи­ју и ра­дио. Та­кве ре­ћи мо­же­мо упо­тре­би­ти у мно­гим си­ту­а­ци­ја­ма, че­сто у но­вом зна­че­њу и но­вом кон­тек­сту. Узми­мо за при­мер при­дев оштар. Да ли сте зна­ли да је то је­дан од
Култура
14.10.2016 у 16:10
Слика света и вредносни систем
Рад на изради великог Речника Српске академије наука и уметности као и све веће интересовање младих истраживача за лексикологију (науку о значењу речи), навели су неке колеге из Института за српски језик САНУ да изаберу теме својих докторских дисертација које повезују њихово лексикографско искуство стечено у раду на речнику са лексиколошким теоријама, које су научили на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Култура
13.10.2016 у 14:30
Брисање трагова српског језика
Српски језик и ћирилица у Црној Гори доведени су до руба понора и бездана, гоњени безумном жељом за уништењем јединог по чему је Црна Гора била одувијек препознатљива и у чему се одсликава цјелокупна њена историја. Зато посебно треба да похвалимо пројекат Сачувајмо српски језик, који већ дуже води Политика, а којим су обухваћени сви простори српског језика као једнако важни и неодвојиви. Према новом пројекту црногорских власти треба отћутати сву досадашњу историју (односно правити се да не постоји) и конструисати нову стварност из које (и у складу са којом) се ствара (и пише) нова историја. А у ту нову стварност и у то рађање нове историје, никако се не уклапају српски језик и ћирилица, као непобитни свједоци шта су данашњи простори Црне Горе били, шта носе у свом насљеђу, коме и
Култура
12.10.2016 у 09:04
Вук се из Црне Горе не може истерати
Познато је, надам се и онима којима лингвистика и дијалектологија као језичке дисциплине нијесу нарочито блиске, да је Вук Стефановић Караџић за основицу српског књижевног језика узео источнохерцеговачке говоре. То је дијалекат гдје постоје четири акцента, доста стабилан вокалски систем, уједначене замјене старога вокала јат (дијете, дјеца), књижевно а као рефлекс некадашњег полугласника (дан, пас), новији облици деклинације и сл. Дакле, српски језик се последњих сто педесет година развијао на основама „млађих“ ијекавских говора који заједно са већим дијелом Хрватске, Босне и Херцеговине, па и у Србији у Вуково вријеме заузимају више од половине територије Црне Горе, прецизније речено њен сјеверозападни дио. С друге стране, у југоисточној Црној Гори налазе се говори зетско-рашког
Култура
11.10.2016 у 12:00
Kњижевни и разговорни језик
Термин српски језик има своје шире и уже значење. У ширем значењу то је скуп идиома који употребљавају Срби. А три су типа тих идиома: а) српски органски идиоми б) српски књижевни или стандардни језик, и в) српски супстандардни идиоми. У органске идиоме спадају углавном рурални месни говори и дијалекти, док супстандардни идиоми „укрштају” особине органских идиома и књижевног језика и углавном су везани за урбане средине (најчешће подразумевају разне типове жаргона, урбани разговорни језик и шатровачки говор).
Култура
09.10.2016 у 22:05
Један глас једно слово: јат оста у историји
Реакције на Суботићево графијско решење са чувањем јата у српској реформисаној ћирилици, којим би се неутралисале изговорне разлике међу Србима у писању, биле су различите. Јаков Игњатовић је у Мемоарима оставио сведочанство о Суботићевом инсистирању на верном преношењу слова јат у својим радовима приликом штампања Српског летописа Матице српске за 1854. годину: „Субота [Субота Младеновић, сарадник Летописа – прим. А. М.] није смео поправљати списе дра Суботића, архимандрита Поповића и подобних, јер им је првенство признавао. “ Многи су се чувању јата у писању већ противили, па и сам Игњатовић, који је ово слово сматрао непотребним при писању народним језиком: „У то доба мени није било по ћуди како је Суботић писао. Суботић је употребљавао ѣ, а тај дифтонг није ми ишао у главу, кад се
Почетна / Тагови
20.06.2026 у 22:48
Габард: Фаучи финансирао истраживања у Вухану и утицао на обавештајне процене
20.06.2026 у 22:45
Евакуација на Евији због великог шумског пожара
20.06.2026 у 22:13
Мушкарац погинуо у судару аутомобила и аутобуса код Ниша
20.06.2026 у 22:07
Нови нестанак струје у нуклеарној електрани Запорожје
20.06.2026 у 21:58
Обележено 13 година рада КУД „Српски вез” у Куманову
20.06.2026 у 21:49
Премијер Пакистана и начелник генералштаба путују у Швајцарску на преговоре
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation