Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Латиница
accessibility-tools
Politika logo
Дигиталне читуље Дигиталне читуље Дигитално издање Дигитално издање

Таг: српски језик

Култура
27.11.2016 у 14:05
За српски и ћирилицу – са речи на дела
Сви ћемо се сложити да је тужбалица над стањем у српском језику, ћирилици и језичкој култури у Срба уопште, поодавно доста, те да је крајње време да делима, а не само речима, чувамо и негујемо наш језик и писмо. Ми, баштиници и власници српског језика и ћирилице – цео српски народ, сви ми заједно и свако од нас понаособ – обичан, свакодневни свет – ми чувамо и негујемо наш језик и писмо. Исти онај народ чији језик је Вук изабрао за основ књижевног језика. Исти онај народ који је вековима писао ћирилицу, говорио српски, саплитао се о латиницу и српско-хрватски у временима када су југословенство и комунизам прописивали називе језика и употребу писама. На који начин то да чинимо? Чланом 10 Устава Републике Србије уређен је положај језика и писма у нашој земљи – њиме је прописано да су
Култура
26.11.2016 у 12:04
Пи­сац по­сто­ји са­мо у је­зи­ку
На овогодишњем 61. Међународном београдском сајму књига „Службеном гласнику” додељена су три признања: награда за Издавачки подухват године за књигу „Србија, градови насеља, општине” Стевана Станковића, као и две специјалне награде за књиге „Венац од трња за Данила Киша” Миливоја Павловића и „Византијско наслеђе” у три тома. „Службени гласник” баштини традицију „Новина сербских”, а о посебном односу ове институције према језику разговарамо са Петром В. Арбутином, директором сектора за издавање књига.
Култура
25.11.2016 у 12:04
Ћирилица између истока и запада
У оквиру јединствене ћириличке писмености, српска се ћирилица издваја низом специфичних одлика, услед чега се историјски и структурно може говорити о два типа ћирилице. Она се у том смислу условно може поделити на „источну” (или руско-бугарску) и на „западну” (или српску). У овом тексту биће речи о тим специфичностима које су битно утицале како на структуру српске ћирилице, тако и на њен савремени историјски тренутак.
Култура
24.11.2016 у 14:05
Језикофил – електронско и штампано неговање језика
На Сај­му књи­га 2016. го­ди­не по­ја­ви­ла се књи­га Је­зи­ко­фил, ауто­ра Све­тла­не Сли­јеп­че­вић, Сло­бо­да­на Но­вок­ме­та и Ма­ри­не Ни­ко­лић. Књигa но­си и ло­го ак­ци­је Не­гуј­мо срп­ски је­зик и пред­ста­вља из­бор до­бро ода­бра­них крат­ких тек­сто­ва, за ову при­ли­ку и не­што пре­ра­ђе­них, са исто­и­ме­не ин­тер­нет стра­ни­це ко­ју већ три го­ди­не уре­ђу­је и уде­ша­ва ова аутор­ска гру­па. Тек­сто­ви се ба­ве ак­ту­ел­ним је­зич­ким не­до­у­ми­ца­ма – гра­ма­тич­ким и пра­во­пи­сним про­бле­ми­ма са­вре­ме­ног срп­ског је­зи­ка.
Култура
23.11.2016 у 08:23
Српски језик је занемарен од основне школе до факултета
Стање језичке културе у Србији забрињавајуће је најпре због тога што је српском језику посвећен мали број часова, од основне школе до универзитета, у односу на учење страних језика. Због тога су многи факултетски образовани људи у Србији заправо функционално неписмени. Неправилно изговорен или написан српски језик у медијима само је последица лошег институционалног старања о језику уопште, због чега је потребно донети закон о употреби српског језика и писма, основати савет за језик и увести обавезу да новинске и издавачке куће поседују обавезне лекторске службе, закључено је на јучерашњој седници Националног савета за културу, посвећеној анализи стања српског језика у медијима. Поред чланова Националног савета, којим је председавао Милета Продановић, разговору су присуствовали проф. др
Култура
23.11.2016 у 13:30
Негујмо српски језик
Акцију Негујмо српски језик идејно су осмислили почетком 2015. године Владан Вукосављевић, тада секретар за културу града Београда, а сада министар за културу и информисање Републике Србије и Вељко Брборић, управник Катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду. После тога је направљен споразум о сарадњи Филолошког факултета у Београду и Секретаријата за културу града Београда, а акцији су се прикључили и Библиотека града Београда (управник Јасмина Нинков) и Радио-телевизија Србије (медијски спонзор).
Култура
22.11.2016 у 15:05
Момак девојку залудео, а девојка њега опчинила
Широј јавности мало је познато да је књижевник Јован Стерија Поповић (1806–1856), песник збирке „Даворје“ и писац позоришних комада „Тврдица“, „Покондирена тиква“ и других – био један од најзначајнијих теоретичара српске лексикографије у 19. веку. Захваљујући научном раду у овој области, Ј. С. Поповић се може сматрати зачетником савременог метода анализе значењски сродних речи (синонима) у српском језику. Стеријино лексикографско дело везано је за Друштво српске словесности (данашњу Српску академију наука и уметности) које је основано 1841. године
Култура
21.11.2016 у 14:05
Голобоси и боце бригогоње
Међу великанима српске културе који су, током 19. и 20. века, скупљали језичку грађу за велики Речник књижевног и народног језика Српске академије наука и уметности (данас: Речник САНУ) налази се и име песника Јована Јовановића Змаја (1833?1904). У изворе за Речник САНУ Змајева збирка је заведена под насловом: „Збирка речи из разних крајева, а поглавито из Војводине“. Уз збирку стоји податак да је у речничку грађу уврштена између 1898. и 1902. године. Скупљањем речи у народу Змај се нарочито бавио током последњих деценија свог живота. Јован Скерлић у Историји нове српске књижевности спомиње да је Змај још 1896. године поднео Матици српској збирку од око 3.000 народних речи под насловом Градљика за што потпунији речник српског језика. Историчар српског романтизма Миодраг Поповић
Култура
20.11.2016 у 14:10
Штокавске збирке речи
На основу Упутства које је уз Позив за прикупљање речи из народних говора објављено 1899. године започет је обиман посао ексцерпирања речи из народних говора и писаних извора од краја 19. до краја 20. века. У новоосновани Лексикографски одсек Српске краљевске академије почеле су да пристижу збирке речи из различитих подручја целокупног штокавског дијалекта. Њихов обим варира од неколико десетина и стотина речи па чак до 250.000 речи. Уз записану и акцентовану реч скупљачи су наводили примере употребе и давали објашњење значења, а у неким случајевима и цртеж предмета којом се реч означавала. Највећи број збирки речи сакупљен је из источнохерцеговачких,  шумадијско-војвођанских и призренско-тимочких говора, а у мањем броју били су заступљени други говори, што је у каснијем
Култура
19.11.2016 у 14:00
Писани извори и живи народни говор
Ве­ли­ки Реч­ник СА­НУ осим лек­си­ке књи­жев­ног је­зи­ка де­таљ­но пред­ста­вља и лек­си­ку из на­род­них го­во­ра. Те­ме­ље кон­цеп­ци­је ова­ко об­у­хват­ног, те­за­у­ру­сног реч­ни­ка са­вре­ме­ног срп­ског је­зи­ка по­след­њих де­це­ни­ја 19. ве­ка по­ста­вио је Сто­јан Но­ва­ко­вић, ака­де­мик а јед­но вре­ме и пред­сед­ник Срп­ске кра­љев­ске ака­де­ми­је. За име овог ве­ли­ка­на срп­ске фи­ло­ло­ги­је и кул­ту­ре ве­зу­ју се пра­ви по­че­ци срп­ске мо­дер­не лек­си­ко­гра­фи­је. На­и­ме, С. Но­ва­ко­вић је 1887. упу­тио Ака­де­ми­ји по­сла­ни­цу по­во­дом сто­го­ди­шњи­це ро­ђе­ња Ву­ка Ка­ра­џи­ћа, под на­сло­вом „Срп­ска кра­љев­ска ака­де­ми­ја и не­го­ва­ње је­зи­ка срп­ског“, у ко­јој је обра­зло­жио по­тре­бу и по­ста­вио оквир­ни план за из­ра­ду ве­ли­ког „Срп­ског
Почетна / Тагови
21.06.2026 у 07:44
Баварски премијер тражи укидање социјалне помоћи за Украјинце у Немачкој
21.06.2026 у 07:43
Смотрич: ИДФ остаје у безбедносној зони у Либану
21.06.2026 у 07:36
Париз под строгим мерама безбедности током Фестивала музике
21.06.2026 у 07:26
Шесторо погинуло у пожару у кући у провинцији Хунан
21.06.2026 у 07:19
Ванредна ситуација у Лос Анђелесу због пожара у складишту
21.06.2026 у 07:07
Петоро повређених у серији напада, полиција сумња на исламофобни мотив
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation