Utorak, 23.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Tag: srpski jezik

Kultura
27.11.2016 u 14:05
Za srpski i ćirilicu – sa reči na dela
Svi ćemo se složiti da je tužbalica nad stanjem u srpskom jeziku, ćirilici i jezičkoj kulturi u Srba uopšte, poodavno dosta, te da je krajnje vreme da delima, a ne samo rečima, čuvamo i negujemo naš jezik i pismo. Mi, baštinici i vlasnici srpskog jezika i ćirilice – ceo srpski narod, svi mi zajedno i svako od nas ponaosob – običan, svakodnevni svet – mi čuvamo i negujemo naš jezik i pismo. Isti onaj narod čiji jezik je Vuk izabrao za osnov književnog jezika. Isti onaj narod koji je vekovima pisao ćirilicu, govorio srpski, saplitao se o latinicu i srpsko-hrvatski u vremenima kada su jugoslovenstvo i komunizam propisivali nazive jezika i upotrebu pisama. Na koji način to da činimo? Članom 10 Ustava Republike Srbije uređen je položaj jezika i pisma u našoj zemlji – njime je propisano
Kultura
26.11.2016 u 12:04
Pi­sac po­sto­ji sa­mo u je­zi­ku
Na ovogodišnjem 61. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga „Službenom glasniku” dodeljena su tri priznanja: nagrada za Izdavački poduhvat godine za knjigu „Srbija, gradovi naselja, opštine” Stevana Stankovića, kao i dve specijalne nagrade za knjige „Venac od trnja za Danila Kiša” Milivoja Pavlovića i „Vizantijsko nasleđe” u tri toma. „Službeni glasnik” baštini tradiciju „Novina serbskih”, a o posebnom odnosu ove institucije prema jeziku razgovaramo sa Petrom V. Arbutinom, direktorom sektora za izdavanje knjiga.
Kultura
25.11.2016 u 12:04
Ćirilica između istoka i zapada
U okviru jedinstvene ćiriličke pismenosti, srpska se ćirilica izdvaja nizom specifičnih odlika, usled čega se istorijski i strukturno može govoriti o dva tipa ćirilice. Ona se u tom smislu uslovno može podeliti na „istočnu” (ili rusko-bugarsku) i na „zapadnu” (ili srpsku). U ovom tekstu biće reči o tim specifičnostima koje su bitno uticale kako na strukturu srpske ćirilice, tako i na njen savremeni istorijski trenutak.
Kultura
24.11.2016 u 14:05
Jezikofil – elektronsko i štampano negovanje jezika
Na Saj­mu knji­ga 2016. go­di­ne po­ja­vi­la se knji­ga Je­zi­ko­fil, auto­ra Sve­tla­ne Sli­jep­če­vić, Slo­bo­da­na No­vok­me­ta i Ma­ri­ne Ni­ko­lić. Knjiga no­si i lo­go ak­ci­je Ne­guj­mo srp­ski je­zik i pred­sta­vlja iz­bor do­bro oda­bra­nih krat­kih tek­sto­va, za ovu pri­li­ku i ne­što pre­ra­đe­nih, sa isto­i­me­ne in­ter­net stra­ni­ce ko­ju već tri go­di­ne ure­đu­je i ude­ša­va ova autor­ska gru­pa. Tek­sto­vi se ba­ve ak­tu­el­nim je­zič­kim ne­do­u­mi­ca­ma – gra­ma­tič­kim i pra­vo­pi­snim pro­ble­mi­ma sa­vre­me­nog srp­skog je­zi­ka.
Kultura
23.11.2016 u 08:23
Srpski jezik je zanemaren od osnovne škole do fakulteta
Stanje jezičke kulture u Srbiji zabrinjavajuće je najpre zbog toga što je srpskom jeziku posvećen mali broj časova, od osnovne škole do univerziteta, u odnosu na učenje stranih jezika. Zbog toga su mnogi fakultetski obrazovani ljudi u Srbiji zapravo funkcionalno nepismeni. Nepravilno izgovoren ili napisan srpski jezik u medijima samo je posledica lošeg institucionalnog staranja o jeziku uopšte, zbog čega je potrebno doneti zakon o upotrebi srpskog jezika i pisma, osnovati savet za jezik i uvesti obavezu da novinske i izdavačke kuće poseduju obavezne lektorske službe, zaključeno je na jučerašnjoj sednici Nacionalnog saveta za kulturu, posvećenoj analizi stanja srpskog jezika u medijima. Pored članova Nacionalnog saveta, kojim je predsedavao Mileta Prodanović, razgovoru su prisustvovali
Kultura
23.11.2016 u 13:30
Negujmo srpski jezik
Akciju Negujmo srpski jezik idejno su osmislili početkom 2015. godine Vladan Vukosavljević, tada sekretar za kulturu grada Beograda, a sada ministar za kulturu i informisanje Republike Srbije i Veljko Brborić, upravnik Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu. Posle toga je napravljen sporazum o saradnji Filološkog fakulteta u Beogradu i Sekretarijata za kulturu grada Beograda, a akciji su se priključili i Biblioteka grada Beograda (upravnik Jasmina Ninkov) i Radio-televizija Srbije (medijski sponzor).
Kultura
22.11.2016 u 15:05
Momak devojku zaludeo, a devojka njega opčinila
Široj javnosti malo je poznato da je književnik Jovan Sterija Popović (1806–1856), pesnik zbirke „Davorje“ i pisac pozorišnih komada „Tvrdica“, „Pokondirena tikva“ i drugih – bio jedan od najznačajnijih teoretičara srpske leksikografije u 19. veku. Zahvaljujući naučnom radu u ovoj oblasti, J. S. Popović se može smatrati začetnikom savremenog metoda analize značenjski srodnih reči (sinonima) u srpskom jeziku. Sterijino leksikografsko delo vezano je za Društvo srpske slovesnosti (današnju Srpsku akademiju nauka i umetnosti) koje je osnovano 1841. godine
Kultura
21.11.2016 u 14:05
Golobosi i boce brigogonje
Među velikanima srpske kulture koji su, tokom 19. i 20. veka, skupljali jezičku građu za veliki Rečnik književnog i narodnog jezika Srpske akademije nauka i umetnosti (danas: Rečnik SANU) nalazi se i ime pesnika Jovana Jovanovića Zmaja (1833?1904). U izvore za Rečnik SANU Zmajeva zbirka je zavedena pod naslovom: „Zbirka reči iz raznih krajeva, a poglavito iz Vojvodine“. Uz zbirku stoji podatak da je u rečničku građu uvrštena između 1898. i 1902. godine. Skupljanjem reči u narodu Zmaj se naročito bavio tokom poslednjih decenija svog života. Jovan Skerlić u Istoriji nove srpske književnosti spominje da je Zmaj još 1896. godine podneo Matici srpskoj zbirku od oko 3.000 narodnih reči pod naslovom Gradljika za što potpuniji rečnik srpskog jezika. Istoričar srpskog romantizma Miodrag
Kultura
20.11.2016 u 14:10
Štokavske zbirke reči
Na osnovu Uputstva koje je uz Poziv za prikupljanje reči iz narodnih govora objavljeno 1899. godine započet je obiman posao ekscerpiranja reči iz narodnih govora i pisanih izvora od kraja 19. do kraja 20. veka. U novoosnovani Leksikografski odsek Srpske kraljevske akademije počele su da pristižu zbirke reči iz različitih područja celokupnog štokavskog dijalekta. Njihov obim varira od nekoliko desetina i stotina reči pa čak do 250.000 reči. Uz zapisanu i akcentovanu reč skupljači su navodili primere upotrebe i davali objašnjenje značenja, a u nekim slučajevima i crtež predmeta kojom se reč označavala. Najveći broj zbirki reči sakupljen je iz istočnohercegovačkih,  šumadijsko-vojvođanskih i prizrensko-timočkih govora, a u manjem broju bili su zastupljeni drugi govori, što je u
Kultura
19.11.2016 u 14:00
Pisani izvori i živi narodni govor
Ve­li­ki Reč­nik SA­NU osim lek­si­ke knji­žev­nog je­zi­ka de­talj­no pred­sta­vlja i lek­si­ku iz na­rod­nih go­vo­ra. Te­me­lje kon­cep­ci­je ova­ko ob­u­hvat­nog, te­za­u­ru­snog reč­ni­ka sa­vre­me­nog srp­skog je­zi­ka po­sled­njih de­ce­ni­ja 19. ve­ka po­sta­vio je Sto­jan No­va­ko­vić, aka­de­mik a jed­no vre­me i pred­sed­nik Srp­ske kra­ljev­ske aka­de­mi­je. Za ime ovog ve­li­ka­na srp­ske fi­lo­lo­gi­je i kul­tu­re ve­zu­ju se pra­vi po­če­ci srp­ske mo­der­ne lek­si­ko­gra­fi­je. Na­i­me, S. No­va­ko­vić je 1887. upu­tio Aka­de­mi­ji po­sla­ni­cu po­vo­dom sto­go­di­šnji­ce ro­đe­nja Vu­ka Ka­ra­dži­ća, pod na­slo­vom „Srp­ska kra­ljev­ska aka­de­mi­ja i ne­go­va­nje je­zi­ka srp­skog“, u ko­joj je obra­zlo­žio po­tre­bu i po­sta­vio okvir­ni plan za iz­ra­du ve­li­kog
Početna / Tagovi
23.06.2026 u 12:51
Alimpijević potvrdio: Jokić kapiten nacionalnog tima
23.06.2026 u 12:49
Naftali Benet: Izrael krijumčario Starlink internet-uređaje za demonstrante u Iranu
23.06.2026 u 12:46
Dodik: Reakcija SDA na izjavu izraelskog ministra cinična i politički kontradiktorna
23.06.2026 u 12:44
Američko-iranski dogovor otvorio raskol između Trampa i Netanjahua
23.06.2026 u 12:41
„Garderober” JDP-a 24. juna na sceni pozorišta Z/K/M u Zagrebu
23.06.2026 u 12:37
Potpisan Sporazum o prenosu znanja Ekspo Beograd i Ekspo Rijad
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation