Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: српски језик

Култура

26.11.2016 у 12:04

Писац постоји само у језику

На овогодишњем 61. Међународном београдском сајму књига „Службеном гласнику” додељена су три признања: награда за Издавачки подухват године за књигу „Србија, градови насеља, општине” Стевана Станковића, као и две специјалне награде за књиге „Венац од трња за Данила Киша” Миливоја Павловића и „Византијско наслеђе” у три тома. „Службени гласник” баштини традицију „Новина сербских”, а о посебном односу ове институције према језику разговарамо са Петром В. Арбутином, директором сектора за издавање књига.

Култура

25.11.2016 у 12:04

Ћирилица између истока и запада

У оквиру јединствене ћириличке писмености, српска се ћирилица издваја низом специфичних одлика, услед чега се историјски и структурно може говорити о два типа ћирилице. Она се у том смислу условно може поделити на „источну” (или руско-бугарску) и на „западну” (или српску). У овом тексту биће речи о тим специфичностима које су битно утицале како на структуру српске ћирилице, тако и на њен савремени историјски тренутак.

Култура

24.11.2016 у 14:05

Језикофил – електронско и штампано неговање језика

На Сајму књига 2016. године појавила се књига Језикофил, аутора Светлане Слијепчевић, Слободана Новокмета и Марине Николић. Књигa носи и лого акције Негујмо српски језик и представља избор добро одабраних кратких текстова, за ову прилику и нешто прерађених, са истоимене интернет странице коју већ три године уређује и удешава ова ауторска група. Текстови се баве актуелним језичким недоумицама – граматичким и правописним проблемима савременог српског језика.

Култура

23.11.2016 у 08:23

Српски језик је занемарен од основне школе до факултета

Стање језичке културе у Србији забрињавајуће је најпре због тога што је српском језику посвећен мали број часова, од основне школе до универзитета, у односу на учење страних језика. Због тога су многи факултетски образовани људи у Србији заправо функционално неписмени. Неправилно изговорен или написан српски језик у медијима само је последица лошег институционалног старања о језику уопште, због чега је потребно донети закон о употреби српског језика и писма, основати савет за језик и увести обавезу да новинске и издавачке куће поседују обавезне лекторске службе, закључено је на јучерашњој седници Националног савета за културу, посвећеној анализи стања српског језика у медијима. Поред чланова Националног савета, којим је председавао Милета Продановић, разговору су присуствовали проф. др

Култура

23.11.2016 у 13:30

Негујмо српски језик

Акцију Негујмо српски језик идејно су осмислили почетком 2015. године Владан Вукосављевић, тада секретар за културу града Београда, а сада министар за културу и информисање Републике Србије и Вељко Брборић, управник Катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду. После тога је направљен споразум о сарадњи Филолошког факултета у Београду и Секретаријата за културу града Београда, а акцији су се прикључили и Библиотека града Београда (управник Јасмина Нинков) и Радио-телевизија Србије (медијски спонзор).

Култура

22.11.2016 у 15:05

Момак девојку залудео, а девојка њега опчинила

Широј јавности мало је познато да је књижевник Јован Стерија Поповић (1806–1856), песник збирке „Даворје“ и писац позоришних комада „Тврдица“, „Покондирена тиква“ и других – био један од најзначајнијих теоретичара српске лексикографије у 19. веку. Захваљујући научном раду у овој области, Ј. С. Поповић се може сматрати зачетником савременог метода анализе значењски сродних речи (синонима) у српском језику. Стеријино лексикографско дело везано је за Друштво српске словесности (данашњу Српску академију наука и уметности) које је основано 1841. године

Култура

21.11.2016 у 14:05

Голобоси и боце бригогоње

Међу великанима српске културе који су, током 19. и 20. века, скупљали језичку грађу за велики Речник књижевног и народног језика Српске академије наука и уметности (данас: Речник САНУ) налази се и име песника Јована Јовановића Змаја (1833?1904). У изворе за Речник САНУ Змајева збирка је заведена под насловом: „Збирка речи из разних крајева, а поглавито из Војводине“. Уз збирку стоји податак да је у речничку грађу уврштена између 1898. и 1902. године. Скупљањем речи у народу Змај се нарочито бавио током последњих деценија свог живота. Јован Скерлић у Историји нове српске књижевности спомиње да је Змај још 1896. године поднео Матици српској збирку од око 3.000 народних речи под насловом Градљика за што потпунији речник српског језика. Историчар српског романтизма Миодраг Поповић

Култура

20.11.2016 у 14:10

Штокавске збирке речи

На основу Упутства које је уз Позив за прикупљање речи из народних говора објављено 1899. године започет је обиман посао ексцерпирања речи из народних говора и писаних извора од краја 19. до краја 20. века. У новоосновани Лексикографски одсек Српске краљевске академије почеле су да пристижу збирке речи из различитих подручја целокупног штокавског дијалекта. Њихов обим варира од неколико десетина и стотина речи па чак до 250.000 речи. Уз записану и акцентовану реч скупљачи су наводили примере употребе и давали објашњење значења, а у неким случајевима и цртеж предмета којом се реч означавала. Највећи број збирки речи сакупљен је из источнохерцеговачких, шумадијско-војвођанских и призренско-тимочких говора, а у мањем броју били су заступљени други говори, што је у каснијем

Култура

19.11.2016 у 14:00

Писани извори и живи народни говор

Велики Речник САНУ осим лексике књижевног језика детаљно представља и лексику из народних говора. Темеље концепције овако обухватног, тезаурусног речника савременог српског језика последњих деценија 19. века поставио је Стојан Новаковић, академик а једно време и председник Српске краљевске академије. За име овог великана српске филологије и културе везују се прави почеци српске модерне лексикографије. Наиме, С. Новаковић је 1887. упутио Академији посланицу поводом стогодишњице рођења Вука Караџића, под насловом „Српска краљевска академија и неговање језика српског“, у којој је образложио потребу и поставио оквирни план за израду великог „Српског

Култура

18.11.2016 у 15:00

Велико признање и поверење српским славистима

У периоду од 20. до 27. августа 2013. године одржан је XV Међународни конгрес слависта у Минску (Белорусија), на коме је Република Србија једногласно добила подршку Међународног комитета слависта (МКС) да XVI Међународни конгрес слависта организује у Београду 2018. године. Међународни конгрес слависта је најзначајнија међународна славистичка научна смотра у свету, која се одржава сваке пете године.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

13.06.2026 у 21:44

Три особе погинуле у два инцидента на Монблану

13.06.2026 у 21:31

Алабама тражи извршење смртне казне ињекцијом

13.06.2026 у 21:23

Додик: Република Српска неће гласати на референдуму о приступању ЕУ

13.06.2026 у 21:22

Израелац Абу Фани ново појачање Црвене звезде

13.06.2026 у 21:08

Швајцарски експеримент какав никада раније није виђен

13.06.2026 у 21:03

Погинуо мушкарац након превртања рафтинг чамца код Коњица